СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ ПАРАЋИН - paragraf lex · 2018. 6. 28. ·...

СЛУЖБЕНИ ЛИСТОПШТИНЕ ПАРАЋИН Број 7

Година 14 07.03.2018. Излази по потребиЦена 240 динара

На основу Члана 35. став 7. Закона опланирању и изградњи ("Службени гласник РС", бр.72/09, 81/09, 64/10, 24/11, 121/12, 42/13 - УС, 50/13-УС, 98/13 – УС, 132/14 и 145/14 ) и члана 32. и 48.Статута општине Параћин (''Службени лист општинеПараћин'' бр. 20/2017), Скупштина општине Параћин,на седници одржаној дана 07.03.2018.године донелаје:

ИЗМЕНУ ПЛАНА ГЕНЕРАЛНЕ РЕГУЛАЦИЈЕНАСЕЉЕНОГ МЕСТА ПАРАЋИН

1.0 ОПШТИ ДЕО ПЛАНА

1.1. ПРАВНИ И ПЛАНСКИ ОСНОВ

Правни основ за израду Измене Планагенералне регулације насељеног места Параћин

-Закон о планирању и изградњи ("Службенигласник РС", бр. 72/09, 81/09-испр., 64/10-одлукаУС,24/11, 121/12, 42/13 -одлука УС, 50/13-одлукаУС, 98/13 и 132/14 и 145/14).

-Правилник о садржини, начину и поступкуизраде планских докумената ("Службени гласникРС", бр. 64/15).

Плански основ за израду Измене Планагенералне регулације насељеног места Параћин:

Просторни план општине Параћин(„Општински службени лист“ бр:353-354/2011-01-IIoд 01.07.2011.г.).

Одлуку о изради Измене Плана генералнерегулације насељеног места Параћин бр. 353-903/2014-01-II од 06.11.2014. и Одлуку о ДопунамаОдлуке о изради Измене Плана генералне регулацијенасељеног места Параћин број 350-24/2014-01- II од29.12.2014., донела је Скупштина општине Параћин.

Садржина Плана генералне регулације јеодређена члановима 25, 26 и 29-32 Закона опланирању и изградњи, као и члановима 23 и 24Правилника о садржини, начину и поступку израдедокумената просторног и урбанистичког планирања.

1.2. ИЗВОДИ ИЗ ПЛАНСКИХ ДОКУМЕНАТАВИШЕГ РЕДА И ПЛАНОВА ШИРЕГПОДРУЧЈА

Просторни план општине Параћин јестратешки документ општине Параћин и представља

плански основ за израду Измене Плана генералнерегулације насељеног места Параћин. ОсимПросторног плана општине Параћин, планскидокументи ширег подручја насељеног места Параћинсу и следећи планови: Просторни план РепубликеСрбије, Регионални просторни план за подручјеШумадијског, Поморавског, Рашког и Расинскогуправног округа, Просторни план подручјаинфраструктурног коридора аутопута Е-75, деоницаБеоград-Ниш и Просторни план подручја посебненамене система продуктовода кроз Србију.

1.2.1. ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕПАРАЋИН

(''Општински службени лист'' -бр:353-354/2011-01-IIoд 01.07.2011.г)

Територија општине Параћин захвата деосредњег Поморавља (долина Велике Мораве), измеђуобронака планина Јухор (на западу) и Кучајскихпланина (на истоку).Географски посматрано, територија општине сепростире између 43°45´ и 43°59´ северне географскеширине, односно 18°55´ и 19°25´ источнегеографске дужине, на површини од 542 km˛, штопредставља 0,61% површине Републике. На овомпростору налази се градско насеље Параћин и 33сеоска насеља. На овом простору живи 58.301становник (попис 2002.г.), од чега је на подручјуопштинског центра 31.100 (49%). Просторнимпланом општине планирано је да ће на подручјуопштине Параћин у 2020-ој години живети око63.000 становника, док ће општински центар(подручје Измене ПГР насељеног места Параћин)имати око 35.000 становника.

Основни циљ будућег развоја овог подручјаје глобално позиционирање и организовање општинена локалном и регионалном нивоу, са већимкомпактним градским насељем и развијеном мрежомсеоских насеља. На нивоу непосредног окружења,Параћин (са Ћупријом и Јагодином) формира шируградску агломерацију "Трограђе", која је центарфункционалног и административног подручјаПоморавског округа, са шест општина. Три градсканасеља која формирају "Трограђе" су центри својихопштина, који задржавају основну управнукомпетенцију, повећавајући локални и општи нивопроизводње, услужних делатности и јавних сервиса.

________________________СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ ПАРАЋИН БР.7_ ____ ____ _ 07.03.2018.2

"Трограђе" као центар националног значаја, садругим регионалним центрима у оквиру прстена напотезу Велике и Западне Мораве, обухвата просторса ширим заједничким потенцијалом, иравноправнијим односом према простору Београда иНиша на који се наслања. Општина мора да имасталан и континуалан развојни програм у оквирусвих нивоа и просторних система, без обзира да ли суони управни, или само програмски и функционални.Ово подразумева узајамно усклађивање коришћења,уређења, заштите и развоја подручја планирања саособеностима и захтевима суседних и ширихпростора, и обратно. Активно учешће у формирањурегионалних система непосредног окружења исредишње Србије, један је од основних услова ширепросторне компетенције и развоја Параћина, безобзира на карактер будућих уставних и просторнихрешења Републике.

Посебну важност за развој овог подручја имаоднос према утицају Коридора Х, као делу европскоги републичког саобраћајног и развојног система(аутопут Е - 75 и развојна осовина првог ранга). Овајпотез представља главни стратешки развојни правацза подручје Параћина.

Остали општи циљеви будућег развојаподручја општине Параћин су:

- побољшање опште просторне структуреопштинске територије, кроз комплекс грађевинскоги продуктивног земљишта, систем насеља играђевинских реона, саобраћаја, инфраструктуре икомуналних објеката, подручја за одмор ирекреацију, посебних зона и целина, природних икултурних добара..

- дефинисање, одржање и побољшање општеги специфичног еколошког капацитета средине, сапотпуном валоризацијом природних и створенихсистема. Превођење еколошког комплекса изпотрошне и принудне структуре у продуктивну иразвојну, кроз стварање основе за размену искустава,програма, услуга и производа, у ужем и ширемокружењу.

- дефинисање планске основе јединственог,али отвореног просторног, физичког, функционалноги еколошког система "Параћин 21", са могућношћупроширења у оквиру ужег и ширег регионалногсистема и полицентричне агломерације средишњеСрбије.

Сви плански ефекти, као крајњи циљ имајустварање услова за превазилажење економске исоцијалне депресије средине, која се одражава, пресвега, кроз опадање броја становника и радних места.Крајњи циљ је и превођење простора у програмски ипродуктивни систем на комплетном подручјуопштинске територије, са обновом развојнихпотенцијала, и подизањем материјалног и општегкапацитета општине на виши ниво.

1.2.2. ПРОСТОРНИ ПЛАН РЕПУБЛИКЕСРБИЈЕ од 2010. – 2020. године("Сл.гласник РС" бр. 88/2010)

Параћин представља регионални урбаницентар у оквиру Функционалног урбаног подручја(ФУП) националног значаја чији је центар: ГрадЈагодина, а њему припадају, поред Параћина, иопштине Ћуприја и Рековац. Параћин је такође деотрограђа Јагодина-Ћуприја-Параћин које се налази уПоморавској области (НСТЈ-3 ниво), односно урегиону "Јужна и Источна Србија" (НСТЈ-2 ниво), наразвојној осовини I ранга. Према регионалнојтипологији општина у односу на индекс демографскестарости, општина Параћин је демографски крајњеугрожено подручје, чији опоравак зависи од будућегнивоа улагања и спровођења политикедецентрализације.

ПривредаПрема просторној дистрибуцији индустрије,

Параћин припада категорији мањих индустријскихцентара (са 1500-5000 запослених у индустрији).Општину Параћин пресецају два значајна државнакоридора индустријског развоја: Београд – Ниш(коридор Х) и Параћин – Зајечар (магистралникоридор)..

Саобраћај и техничка инфраструктураСАОБРАЋАЈ - Развој путног саобраћаја и

путне инфраструктуре треба да омогући одрживумобилност становништва и да пружи подршкуубрзаном развоју подручја и његовој конкурентностиу региону и шире. Параћин се налази на развојнојосовини I ранга која се простире од Београда каНишу долином Велике Мораве. Дуж овог појасаразвоја који се интегрише у међународне просторно-физичке развојне токове, пролазе: аутопут Е-75(коридор Х), железничка пруга међународног ранга –Е-70, електро и телекомуникациони системи,гасовод, продуктовод, хидросистеми и др.

Коридор Х представља кичму железничкемреже Србије, природну и најрационалнију везуцентралне и западне Европе са Грчком и Блискимистоком. Планира се реконструкција, изградња имодернизација постојећих пруга Коридора Х удвоколосечне пруге високе перформансе замешовити (путнички и теретни) саобраћај,комбиновани транспорт и пројектоване брзине од160 km/h, а где год је то могуће 220 km/h , пре свегана деоници Гиље-Ћуприја-Параћин, са мостом прекоВелике Мораве.

ЕНЕРГЕТИКА - Планирана је изградњапродуктовода, нафтовода и гасовода Параћин –Зајечар.

ВОДОПРИВРЕДА - Основни циљ јеоптимизација система водопривреднеинфраструктуре и усклађивање развоја

07.03.2018. _ СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ ПАРАЋИН БР.7_ _3

водопривредних система са циљевима очувањаживотне средине и других корисника простора.ППРС предвиђа трајно решење водоснабдевањаопштине Параћин прикључењем на Расинско-поморавски регионални водоводни систем.

ТЕЛЕКОМУНИКАЦИЈЕ - Основни циљдаљег развоја ове области је изградња и организацијасавремене телекомуникационе мреже и њенарегионална доступност.Кроз подручје општине Параћин пролазе трасеоптичких каблова: постојећи Београд – Ниш ипланирани Параћин-Зајечар.

Комунални системиОсновни циљ комуналног опремања и

уређења је унапређење постојећих и изградњанеопходних комуналних система који омогућавајуквалитетнији живот и рад и отварају перспективуразвоја.

Заштита и унапређење квалитета животнесредине

Према просторној диференцијацији животнесредине ППРС, плански обухват припада урбаномподручју угрожене животне средине: то сулокалитети са повременим прекорачењем граничнихвредности (субурбане зоне, државни путеви I и IIреда, железничка пруга, водотоци III класе) са мањимутицајима на човека, живи свет и квалитет живота.

Параћин се налази у потенцијалномпоплавном подручју и у подручју очекиване јачинеземљотреса преко 80 MCS за повратни период.

У погледу заштите културног наслеђа,основни циљ је да се оно артикулише као развојниресурс, заштити, уреди и користи на начин који ћедопринети успостављању регионалног и локалногидентитета у складу са европским стандардимазаштите.

1.2.3. РПП за подручје Шумадијског,Поморавског, Рашког и Расинског управногокруга - (Сл.гл.РС бр. 39/2014)

Параћин се налази у Поморавском управномокругу у коме се налазе још и: Град Јагодина иопштине: Ћуприја, Рековац, Деспотовац и Свилајнац.У Регионалном просторном плану је задржана идејао “трограђу” Јагодина-Ћуприја-Парачин, иакоизразите функционалне везе (по свимкритеријумима) нису јасно уочене (ППРС 2020.).Основ за формирање будућег функционалногподручја је физичка блискост и континуитетизграђеног подручја на малој раздаљини. Просторкоји се налази између ова 3 насеља је неопходнозаједнички активирати и интегрисати у јединственурбани систем са интенцијом постепеног проширењака североистоку ка општини Деспотовац. Овакоформирано трограђе са својим демографско-

функцијским карактеристикама био би јаксубрегионални центар (преко 180.000ст.) и један одцентара I ранга .

ПривредаПараћин се налази у развојној привредној

зони дуж стратешког комуникацијскогх праваца –КоридорХ и у складу са тим, категорисан је каоцентар II ранга.

СаобраћајОснов путног саобраћајног система планског

подручја је ослонац на аутопутски коридор и правцедржавних путева везане на шире српске и европскесистеме: Аутопут Е-75 - Државни пут I А реда бр.1

(Београд-Ниш). Државни пут I Б реда бр. 36 (Параћин-

Зајечар) Државни пут II А реда бр. 158

За развој железничког саобраћаја у планскомпериоду неопходна је: реконстркција и модернизација магистралне

међународне пруге Београд-Ниш

За потребе развоја ваздушног саобраћаја наподручју Регионалног просторног плана, поредформирања регионалних аеродрома, планирано јеупотпуњавање мреже мањих аеродрома у функцијиспорта, туризма, пословних путовања (Параћин).Окосницу развоја интермодалног саобраћаја напланском подручју представљаће путно-железничкикоридор Х и пловни коридор током Велике Мораве,као и градска подручја дуж аутопутских коридора.

ЕнергетикаКроз обухват Просторног плана планирано је

да пролази систем продуктовода (правац Смедерево– Јагодина - Ниш), којим би се транспортоваламоторна горива (бензин и дизел горива). Натериторији општине Јагодина планиран је терминал„Јагодина“, у зони Ауто-пута Е-75, деоница Београд -Ниш, у оквиру нове индустријске зоне „Јагодина“.Траса продуктовода и локација терминала одређенису Просторним планом подручја посебне наменесистема продуктовода кроз Републику Србију(„Службени гл. РС“, бр. 19/2011).

Планирати даљи развој система даљинскоггрејања, са посебном пажњом посвећеномкогенерацијским постројењима, уз обавезно мерењепотрошене топлотне енергије крајњих корисника.

ВодопривредаУ оквиру Расинско-поморавског система, уз

постојећа изворишта, предвиђена је изградња


акумулације: „Забрега“ на реци Црници у Параћину.У оквиру система Велика Морава, поред

акумулација, планира се изградња каскаднихакумулација на Великој Морави, које не би излазилеиз оквира реконструисаних насипа за велику воду.Предвиђа се регулација реке Црнице (Параћин).

Управљање отпадомУ Параћину се планира изградња

рециклажног центра.

Заштита животне срединеУ складу са критеријумима из Просторног

плана Републике Србије од 2010. до 2020.г.(„Службени гласник РС“, бр. 88/10), на предметномпланском подручју може се извршитидиференцијација животне средине на четирикатегорије. Параћин припада категорији подручјазагађене и деградиране животне средине, санегативним утицајима на човека, биљни иживотињски свет и квалитет живота (локалитети сапрекорачењем граничних вредности загађивања,урбана подручја, регионалне депоније, коридориаутопутева, водотоци ''ван класе''). У овој категоријинајугроженија подручја су: Крушевац, коридораутопута Београд–Ниш–Лесковац; урбана подручја:Краљево, Крагујевац, Трстеник, Прокупље, НовиПазар, Јагодина, Параћин; као и садашњи водотоцичетврте класе и ''ван'' класе.

1.2.4. ПРОСТОРНИ ПЛАН ПОДРУЧЈАИНФРАСТРУКТУРНОГ

КОРИДОРА АУТОПУТА Е-75,ДЕОНИЦА БЕОГРАД-НИШ

(''Сл. гласник РС'', бр.69/03, 121/14)Просторни план подручја инфраструктурногкоридора аутопута Е-75, деоница Београд-Ниш, једугорочни развојни документ који обухватавременски хоризонт до 2020. године. Обухватаподручје око магистралног инфраструктураногкоридора, а тиме и подручје насеља Параћин тј.Подручје ПГР-а.У инфраструктурном коридору Просторним планомРепублике Србије утврђени су следећи магистралниинфраструктурни системи на правцу Београд-Ниш:1) аутопут Е-75 (М-1);2) железничка пруга за велике брзине Е-85 имодернизација постојеће пруге;3) магистрални оптички каблови, којима се замењујепостојећи коаксијални кабл;4) магистрални гасоводи;5) постојећи далеководи 220 и 400 kV и планиранидалековод 400 kV;6) објекти заштите од вода - одбрамбени насипи.

Бициклистички саобраћај. Европскабициклистичка федерација покренула је пројекат

мреже бициклистичких стаза кроз Европу. КоридорИсточно-европске бициклистичке трансферзале број11 пружаће се кроз Србију од Хоргоша-Сенте -долином Тисе –Зрењанина –Панчева -Ковина –Смедерева- долином Велике и Јужне Мораве каРепублици Македонији.

Развој туризма. За остваривање функција туризмаод значаја ће бити формирање информативнопропагандних пунктова у склопу пратећих ифункционалних садржаја аутопута (нпр.уз петље уБеограду, ''Мали Пожаревац'', ''Смедерево'',''Марковац'', ''Крагујевац'', ''Параћин'', ''Појате'' и''Алексинички рудници'') за анимирање транзитнихдомаћих и страних туриста о значајним туристичкимдестинацијама источне и средишње Србије.

Функционални садржаји у коридору аутопута Е-75. Базе за одржавање пута са улогом сервисирањасвих потребних радова зимског и летњег одржавањапута, у коридору аутопута Е-75 деоница Београд-Ниш, поред осталих предвиђене су и базе заодржавање пута: ''Ражањ'' (око 765+385) са левестране аутопута, западно од петље ''Ражањ'', уфункцији одржавања дела аутопута од петље''Ћуприја'' до петље ''Алексиначки рудници'' удужини од 56 км.

Пратећи садржаји за потребе корисника усаобраћају

-Бензинске станице. На деоници од БубањПотока до Трупала, предвиђено је укупно 28бензинских станица од тога на простору којиобухвата општину Параћин су следеће: планиранасамостална постојећа самостална обостраносмакнута БС ''Параћин 1'' (лево, km736+300) и''Параћин 2'' (десно, km735+750);

-Положај коридора магистралних иприкључних железничких пруга. На подручјуПППИСК задржавају се све постојеће железничкепруге са службеним местима и индустријскимколосецима, а који се односе на магистралнумеђународну пругу Београд-Ниш са свимприкључним пругама и осталим железничкиминфраструктурним садржајима. За реализацијупостављених техничко технолошких параметара,планирана је реконструкција и модернизацијамагистралне пруге Београд-Ниш корекцијомограничавајућих делова пруге и мањим одступањимаради исправљања радијуса кривина и то: измеђужелезничких станица ''Велика Плана'' и ''Ћићевац''задржава се постојећи коридор и реконструишедвоколосечна пруга, (са изградњом другог колосека удужини од 2 км и новог моста преко Мораве уЋуприји); од Ћићевца до Ђуниса планира сеизградња новог дела двоколосечне пруге у дужини


од око 19км са делом у тунелима. Планира сеизградња, реконструкција и модернизација некихжелезничких праваца: између железничких станица«Лапово» и «Крагујевац» задржава се иреконструише постојећа једноколосечна пруга ипланира изградња другог колосека пруге за саобраћајвозова са брзинама до 120 km/h. Постојећа станицаЛапово ће се реконструисати. Од Параћина каБољевцу и Зајечару планира се изградња новеједноколосечне пруге за саобраћај возова брзинамадо 120 km/h.

Положај коридора магистралног гасовода.Положај коридора магистралног гасовода уинфраструктурном коридору у највећој мери пратикоридор аутопута Београд-Ниш заобилазећинасељена места, и то:

-од Великог Орашја до Параћина (ГРЧ''Велико Орашје'' до Параћина) магистрални гасоводМГ-08 највећим делом своје трасе пружа се са левестране коридора аутопута између аутопута и рекеВелике Мораве,са изузетком деонице кодБагрданског теснаца, где се пружа са десне странеаутопута од насеља Багрдан до Ланишта, преко брдаЛипар и поново се враћа на источну леву странуаутопута до Параћина;

-од Параћина до Појата (ГРЧ ''Параћин'' -ГРЧ ''Појате'') магистрални гасовод МГ-09 се пружаса леве стране коридора аутопута до насеља Стрижа,када прелази на десну страну и иде паралелно сааутопутем, оптичким каблом и путем Р 214 до ГРЧПојате где се одваја разводни гасовод РГ 09-04.

План везе аутопута Е-75 са окружењем.Везе аутопута Е-75 са окружењем оствариваће сепутем петљи и денивелисаних укрштаја, који су датиу ПППИСК аутопута Е-75. У обухвату овог ПГР-а јепетља Параћин (км 740+462).

Денивелисани укрштаји. Денивелисанимукрштањима обезбеђује се квалитетено повезивање ипроходност локалне саобраћајне мреже на подручјуПросторног плана ИСК, путем пропуста изнад илииспод аутопута Е-75. Предлог за побољшањепостојећих денивелисаних укрштаја и планираниденивелисани укрштаји утврдиће се одговарајућимурбанистичким планом а на основу критеријумадатим у просторном плану подручјаинфраструктурног коридора.

План веза магистралних оптичких кабловас окружењем. Везе магистралних оптичких кабловаод Београда до Ниша с окружењем оствариће сеприводима оптичких каблова, чиме се обезбеђујеповезивање између:

- националних телекомуникационих чворова

и то: Београда и Ниша у коридору аутопута; иКрагујевца са Нишом и Београдом (км 694+673, одаутопута у коридору пута М 1.11)

- регионалних чворова са националномтелекомуникационом мрежом. У тој групи су: приводЈагодина (км 717+026) и привод Параћин (км737+855).

Непокретна културна добра. На подручјуПросторног плана ИСК налазе се заштићенакултурна добра од великог значаја: у општиниЋуприја-знаменито место шанчеви из Првог српскогустанка на Иванковцу и у општини Параћин -Карађорђево брдо.

Коришћење и заштита система за снабдевањестановништва водом. У инфраструктурномкоридору је предвиђено коришћење магистралнихцевовода следећих регионалних система заснабдевање становништва Параћина водом,утврђених ППРС:

- Расинско-поморавски регионалнимсистемом, који ће се, поред постојећег коришћењаподземних вода, ослањати и на изграђенуводоакумулацију «Ћелије» на Расини и планираневодоакумулације «Равна Река» на Ресави и Забрегена Црници, снабдеваће се водом насеља натериторији општина Свилајнац, Јагодина, Ћуприја,Параћин и Ћићевац.

1.2.5 ПРОСТОРНИ ПЛАН ПОДРУЧЈА посебненамене система продуктовода крозРЕПУБЛИКУ Србију Сомбор-Нови Сад-Панчево-Београд-Смедерево-Јагодина-Ниш

(''Сл. гласник РС'', бр.19/11)

У Просторном плану подручја посебненамене система продуктовода кроз Србију (у даљемтексту: ППППН СПС) дефинисана су начелапросторног уређења, циљеви просторног развоја,организација, заштита, коришћење и наменапростора, као и други елементи значајни за подручјекоридора система продуктовода чија планирана трасаповезује складишно-диструбитивне центре Сомбор,Нови Сад, Панчево, Смедерево, Јагодину и Ниш. Притоме обухват овог Плана подразумева површину подцевоводним системом продуктовода са припадајућимповршинама чворишта и местима укрштања садругим инфраструктурним системима, терминалима,као и подручјима који су у непосредној физичкој ифункционалној вези са коридором (заштитни појас иобјекти и површине које је неопходно штитити однегативних утицаја коридора), односно утицајнимзонама.


Од укупне површине планираног подручја ППППНСПС која износи 409.300 ha, подручју општинеПараћин припада 10.734ha, и то: КО Дреновац,Главица, Горње Видово 2, Крежбинац, Лебина,Параћин, Параћин град, Ратаре, Сикирица, Стрижа иТекија) - 10.734 ha.

Основни задатак ППППН СПС је да сеизградњом система продуктовода обезбеди стабилноснабдевање потрошача нафтним дериватима, узстварање планског оквира за израду нових и ревизијупостојећих просторних и урбанистичких планова и заизраду и доношење других планова, програма итехничке документације. Реализација продуктоводаје предвиђена у три фазе при чему друга фазаподразумева изградњу деонице Смедерево - Јагодина(у дужини од цца 92,3 km) и Јагодина – Ниш (удужини од цца 102,1 km) која ће пролазити крозпланско подручје, са терминалом Јагодина.

При том, поменута деоница конципирана каоједноцевни систем за транспорт моторних горива сена територији Регионалног просторног плана водинајвећим делом у коридору Ауто-пута Е75 Београд-Ниш и то углавном испод пољопривредногземљишта на прописаном растојању од објеката,водотока, путева, гасовода и железничких пруга.

1.3. ГРАНИЦЕ ИЗМЕНЕ ПЛАНА ГЕНЕРАЛНЕРЕГУЛАЦИЈЕ И ОБУХВАТ ГРАЂЕВИНСКОГПОДРУЧЈА

1.3.1. ОПИС ГРАНИЦЕ ИЗМЕНЕ ПЛАНАГЕНЕРАЛНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ

Граница Измене Плана генералне регулацијенасељеног места Параћин обухвата површину од2052,70ha.

Граница Плана генералне регулације почињеса севера К.о. Параћин од граничног камена бр. 34наставља десним смером по ободу к.п.бр.6111(железничка пруга), 1737, 1738, 1741, 6138(ауто-пут) до к.п. бр. 3232/1, потом наставља ободом к.п.бр.3232/1(пут), 3243/3, 3263, 2033 до регулацијепланиране саобраћајнице, а затим иде даље пратећипланирану регулацију саобраћајнице у дужини одоко 827m. Потом пресеца планирану саобраћајницу ииде ободом к.п. бр. 1787/1 до планиранесаобраћајнице одакле граница иде ободомпланиране саобраћајнице до границе плана детаљнерегулације "Карађорђево брдо", прати границупоменутог детаљног плана до к.п. бр. 3411/2,наставља ободом к.п. бр. 3411/2, 3410, 3411/2,3409/23, 3111/21, 3411/23, 3281/3, 3281/4, до границеплана детаљне регулације "Карађорђево брдо" изатим прати поменуту границу плана детаљнерегулације све до границе између К.о. Параћин и К.о.Главица. Прелази у К.о. Главица пратећи планиранурегулацију саобраћајнице у дужини од око 270mскреће на север по планираној саобраћајници затим

иде по к.п. бр. 474, 1253/3, 1253/4, 1253/1, 1230, 1256,2711, 1273, 1275 пресеца к.п. бр. 1289/3, 1289/19,375/1 ка тромеђи к.п. бр. 375/27, 417/5 и 386/2. Одтромеђе наставља ободом к.п. бр. 375/27, 375/26,375/25, 375/24, 375/23, 375/22, 375/21, 377/1, 376/1,376/2, 375/41, 375/45, 375/44, 375/2, западноммеђом к.п. бр. 2709/2, затим поново иде ободом к.п.бр. 375/5, 375/49, 375/50, 375/12, а затим пратипланирану саобраћајницу у дужини од око 575мпресеца планирану саобраћајницу ка тромеђи к.п. бр.1380/1, 1379 и железничке пруге Параћин-Зајечар.Даље граница иде ободом к.п. бр. 1379, 1378, 2718/1,1940/1, 1939/2, 2730 до границе плана детаљнерегулације "М5", а затим прати границу поменутогплана детаљне регулације све до границе између К.о.Главица и К.о. Текија. Од границе између К.о.Главица и Текија граница ПГР-а прелази у К.о.Текија и иде ободом к.п. бр. 533, 534/1, пресецапланирану саобраћајницу и иде ободом планиранесаобраћајнице до к.п. бр. 518, одакле настављаободом к.п. бр. 518, 511/2, пресеца планиранусаобраћајницу и иде по ободу планиранесаобраћајнице до парцеле ауто-пута, прати парцелуауто-пута до границе између К.о. Текија и К.о.Лебина. Затим пресеца ауто-пут и иде по границиплана детаљне регулације "Текија" све до к.п. бр. 91у К.о. Стрижа, наставља по планираној регулацијисаобраћајнице до к.п. бр. 2808, наставља на југободом к.п. бр. 2808(пут), 705, 162/2, 169/2, 171/4,171/5, 173/3, 173/2, 173/4, 175/1, 175/2, 175/3, 2813, допланиране саобраћајнице затим граница наставља пограници плана детаљне регулације "Стрижа" све дотромеђе к.п. бр. 2799, 2894 и 2683, а од тромеђе даљеиде ободом к.п. бр. 2894(пруга Београд-Ниш) допланиране саобраћајнице пута Варварин- Параћиниде поменутом планираном регулацијом у дужини одоко 76m, скреће на север пресеца планиранусаобраћајницу и наставља ободом к.п. бр. 241/6,241/5, пресеца к.п. бр. 2755 скреће на исток и идедаље ободом к.п. бр. 2755, 2894, до планиранеобилазнице. Од места укрштања к.п. бр. 2894 сапланираном обилазницом граница иде по планиранојрегулацији планиране обилазнице прелази у К.о.Параћин и наставља регулацијом планиранеобилазнице до укрштања са планираномсаобраћаницом на к.п. бр. 3102, одакле скреће насевер идући ободом планиране регулацијесаобраћајнице до к.п. бр. 6012/1. Граница идедаље ободом к.п. бр. 6012/1(железничка пругаБеоград-Ниш) до границе са К.о Ћуприја, а затимнаставља по граници између К.о. Парацин и К.о.Ћуприја све до границног камена бр. 34 одакле јеграница и започета. У случају неслагања описагранице важи графички прилог.Горе поменутекатастарске парцеле чијим ободом иде границаналазе се унутар границе плана.


1.3.2. ОБУХВАТ ГРАЂЕВИНСКОГ ПОДРУЧЈАОбухват планираног грађевинског подручја

насеља Параћин, до планске 2025. године, износи1900,00ha или 92,3% подручја ГУП-а, односно630m2/становнику, рачунајући са 30.000 становникадо 2025. године. Граница грађевинског подручјаприказана је на графичком прилогу бр. 4. Планирананамена површина.

1.4. Подаци и услови надлежних институцијаНа основу члана 46. Закона о планирању и

изградњи ("Службени гласник РС", бр. 72/09, 81/09-испр., 64/10-одлука УС,24/11, 121/12, 42/13 -одлукаУС и 50/13-одлука УС и 98/13 и 132/14 и 145/14),достављени су следећи услови надлежнихинституција за потребе израде Измене Планагенералне регулације насељеног места Параћин:Услови надлежних институција

1.5. ОЦЕНА РАСПОЛОЖИВИХ ПОДЛОГА ЗАИЗРАДУ ПЛАНА

Као графичка основа за израду плана, нарасполагању је: За део подручја - дигитални катастарски план,

а за остали део – растерски катастарски план(скенирани)

Дигитални ортофото план величине пиксела10 cm и 40 cm.

Недостаје вертикална представа

1.6. ООПИС ПОСТОЈЕЋЕГ СТАЊА

1.6.1. ПРИРОДНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕПРОСТОРА

ИНЖЕЊЕРСКО - ТЕХНИЧКЕКАРАКТЕРИСТИКЕ

Терен обухваћен Планом представља деоалувијалне равни реке Велике Мораве и њенепритоке Црнице. То су остаци старих речних тераса,које се постепено уздижу од коте 124,5mnm до160mnm.

Град је на основу низа сеизмичкихиспитивања подељен на три зоне интензитета VIIIстепени МКС скале, са коефицијентимасеизмичности, Кс=0,04, Кс=0,05 и Кс=0,06.

Ниво подземне воде на читавом градскомподручју је врло висок и креће се од 1,0 - 10,0 m одповршине терена. Површина издани је на коти од126,0 mnm до 132,0mnm. Раван подземне издани јемало нагнута и подземне воде се лагано крећу управцу тока реке Црнице и Велике Мораве. Нивоподземне воде осцилира током године 0,5 m.

На вишим деловима терена од гробља премаФабрици стакла ниво подземних вода се налази надубини од 4 - 10 m. У центру града подземна вода јена дубини од 2 - 3 m, док је у западним деловимаграда на дубини од 1 - 2 m.

Хидрографску мрежу подручја обухваћеногГенералним планом чини река Црница и потоци којисе или директно уливају Црницу или се разливају поалувијалној равни Велике Мораве и Црнице. Деоалувијалне равни изме|у Параћина и тока ВеликеМораве обилује мртвајама које представљају остаткенекадашњих меандара ове реке. Од повременихтокова територијом протичу Бачијски поток,Лозички поток и Кнеселачки поток.

ПЕДОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕНа стварање педолошког слоја и његове

промене утичу различити чиниоци рељеф,хидрографија, клима, геолошка подлога и вегетација.Антропогени процеси посредно и непосредно утичуна педогенетске процесе.

На подручју плана заступљено је више типоваземљишта.

Алувијални наноси Велике Мораве и њенихпритока су главно обележје педолошкихкарактеристика овог подручја и заузимају највећидео територије ПГР.

Смоница-заузима простор јужно одалувијалних наноса и захвата јужни део подручјаплана. То је глиновито земљиште са великомколичином глинених и колоидних честица.Земљиште је са тежим и неповољнијим физичкимособинама, лошим водним аздушним и топлотнимрежимом. Има слабу моћ упијања и држања воде.Бескарбонатно је земљиште те показује слабо киселуреакцију до неутралне. Проценат хумуса у овомземљишту нагло опада са дубином што се можетумачити брзином и јачином деструктивних процеса


и енергичним искоришћавањем земљишта подораницама.

- Смоница огајњачена-се простире ујугоисточном делу плана, на подручју КО Текија исеверном делу у врло широком појасу. Овај типземљишта представља задњу фазу у трансформацијисмонице у гајњачу. Има тежак механички састав иближа је гајњачи по карактеристикама. Дубоко је имоћно земљиште али тешко за обраду. Реакција јеблиска неутралној до слабо киселој. Заступљеносторганских материја је знатно умањена и нагло опадаса дубином.

- Смоница алувијална - захвата простор накрајњем северозападу подручја плана. Алувијалнасмоница се налази на најстаријим и узвишенијимтерасама реке В. Мораве које су и најудаљеније одречног тока. То је средње дубоко земљиште аразвијеност активног слоја достиже и до 130m.Развијеност хумусног хоризонта креће се од 40-50m.По саставу спада у глиновиту иловачу. То јебескарбонатно земљиште у својим активнимхоризонтима. Реакција је слабо кисела до неутралне.Садржај хумуса варира и има врло неповљнефизичке особине.

- Гајњача-се само делом налази у северномделу захвата плана ослањајући се на скелетоидноземљиште. То је тип земљишта који је настао иобразовао се испод шумског покривача. Тако|есталним процесом огајњачавања смоница постепенопрелази у гајњачу. Очувана гајњача је врло моћноземљиште. Развијеност хумусног хоризонта варираод 25-60m, са најчешћом дубином од 35-55cm. Бојагајњаче у овом подручју је руда са тамнијомнијансом на алувијалној тераси В. Мораве, гајњача јелакшег састава, растресито, оцедно и дубокоземљиште. Треба рећи да се моравски алувијумвеома лако огањачава јер је сиромашан укарбонатима, растресит и оцедан и прелази у гајњачувеома повољних физичких особина. Код гајњаче једошло до потпуног испирања калцијум-карбоната изземљишног слоја и налазе се у геолошком супстрату.Гајњача има неутралну и слабо киселу реакцију.

- Скелетоидна и скелетна земљишта-заузимају северни део захвата плана. Образовало сена брдској конфигурацији терена са јаче израженимоблицима рељефа. Од природних, чинилаца наобразовање овог типа земљишта, пресудну улогу суимали рељеф и геолошка подлога.

Плитак земљишни слој, настао еродибилнимпроцесима, измешан је са крупним скелетогенимматеријалом. Овај тип земљишта захтева формирањебиљног покривача који би везао земљиште изауставио даљи процес ерозије.

КЛИМАТСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕПараћин се налзи у зони умерено

континенталне климе са извесним специфичностимакој есе манифестују као елементи и карактеристикесубхумидне и микротермалне климе.

Парачин нема метеоролошку станицу па су заове потребе коришћени подаци са станице уЋуприји.

Температура ваздухаМикроклиматски услови на подручју

Параћина и Ћуприје нешто су оштрији у односу наЈагодину.

Мразних дана, просечно годишње има око 80а ледених скоро 19. Најчешћа појава мразних иледених дана је у јануару и фебруару па у децембру.Учесталост топлих дана са максималномтемпературом изнад 25C највише у јулу и августу авеома топлих дана са максималном температуромизнад 30C највише има у августу.

Појава мразних дана (ван зимског периода) јенајучесталија у пролеће а знатно мања у јесен.

Појава јако топлих и топлих дана највећа је улетњем периоду, с тим што је појава ових данаучесталија у јесен а ретка у пролеће.

ПадавинеПлувнометријски режим је праћен за Парћин

захваљујући постојању кишемерне станице.На падавински режим овог подручја утицај

имају циклонске активности, које се манифестују упродорима влажних и хладних ваздушних маса саАтланског океана са запада и југозапада, као итоплих из области средоземља као и зимскихпродора хладних ваздушних маса са севера исевероистока.

Просечна годишња висина падавина натериторији Параћина износи 631,9mm. Најбогатијипадавинама је месец мај са просечним падавинама од78,9mm а најсувљи март од 35,8mm и септембар сапросечним вредностима од 39,2mm.

Расподела по годишњим добима показује даје највише падавина распоређено на летњи период сапросечном висином од 176,8mm. Најкишовитије јепролеће са 170,5mm, јесен 148,8mm а најмањепадавина има 135,8mm.

Оваква расподела падавина одговарапрелазном типу између средњеевропскогподунавског и модифицираног средоземногплувиметријског режима.

Снежне падавине се јављају од новембра доаприла. Учесталост дана са снежним падавинаманајвећа је у јануару и фебруару па у децембру.Учесталост дана са снежним покривачем је нештовећа у марту а незнатна у новембру. Просечногодишње има 37,8 дана са снежним падавинама.


Влажност ваздухаГодишњи ток кретања релативне влажности

ваздуха на овом подручју креће се 67,9% у августу до84,1% у децембру. За наше крајеве јекарактеристична појава пораста релативневлажности у мају и јуну и доводи се у везу сапојачаном циклонском активношћу у пролеће и лето.Од годишњих доба, зима показује највећу просечнувредност релативне влажности ваздуха са 83,1%,јесен 75,8% и пролеће 72,5%.

ОблачностАнализа података о годишњем току

облачности указује на најмању просечну облачност уавгусту од 3,2 десетине, јануар од 7,3 десетина,децембар и фебруар са 7,2 десетине покривеностинеба.

У току године облачност је неравномернораспоређена. Највећа облачност је у зимскиммесецима са 72%, у пролеће са 62%, у јесен са 53% анајмања у летњим месецима са 41%.

Учесталост мутних дана (када је облачноствећа од 8 десетина) у току године просечно износи118,1 дан.

Ведрих дана (када је облачност до 2 десетине)просечно има 71.

ОсунчавањеСредња годишња сума осунчавања је 2059,3

часа што је 47% потенцијалног осунчавања сходногеографској ширини овог подручја. Најсунчанијимесец је јули са 294,8 часова. Најкраће осунчавањеима јануар са 69,7 часова.

ВетарОсновна карактеристика овог подручја је

велика честина појаве кошаве. Дува у просеку око200 дана годишње и има веома јаке ударе, и до30м/сец. Кошава је слаповит ветар који дува када сеизнад Карпата налзи антициклон (повишен ваздушнипритисак) а у западном Средоземљу депресијаодносно циклон. Исто је тај градијент већи дува јачеи дува дуже. Обично дува 3, 7, 14 или 21 дан. У токузимске половине године, због положаја Моравскекотлине, када је антициклонално временскораздобље а у ведрим и тихим ношима изражено јеинверзионо термичко стање. То значи да има веомајаких приземних мразева. По учесталости јављањазначајан је јужни са 86%о и северни са 50%о.

Доминантност југоисточног и северозападногветра задржава сеу свим годишњим добима а тишинесу највише заступљене у летњим и јесењиммесецима.

На основу метеоролошких параметара можесе закључити да се Параћин налази у подручјуумерено континенталне климе. Маритимни утицајогледа се у тенденцији померања температурних

максимума на август и минимума на фебруар па је ијесен топлија од пролећа. Релативна влажностваздуха је током године умерена и показује извесноподударање са годишњим током облачности и скорообрнут ток у односу на годишњи ток температуреваздуха.

Плувиометријски режим има обележјапрелазног типа између средњеевропског(подунавског) и модификованог средоземног режимаса неравномерним распоредом по месецима уз појавелетњих непогода и пљускова.

ФЛОРА, ФАУНА И ЗАСТУПQЕНИЕКОСИСТЕМИ

Основне топографске, геоморфолошке,хидрографске, педолошке и климатске одликеподручја условиле су стварање аутохтоних стаништаи вегетације. Интензивна и дуготрајно деловањеразличитих утицаја а пре свих антропогених факторарезултирало је стварање измењених услова иекосистема.

Просторно, подручје је смештено у делуВелико Моравске долине са В. Моравом и Црницомкао главним водотоковима. Некадашњи меандри В.Мораве су мртваје у постојећем стању.

Терен на коме лежи подручје Генералногплана представља део алувијалне равнице В. Моравеи Црнице. То су остаци речних тераса које сепостепено уздижу од које 124,5 до 140m.

Анализирано подручје претежно је нагнутоод североистока на југоистоку чија се надморскависина креће од 125-130m. Према истоку терен сепостепено диже до 140m, према ^укару (379м)просечна надморска висина је 150m.

Терен има карактеристике денивелацијекаскадног типа које су везане за еволуцијуалувијалне заравни под утицајем менадрирајућегтока Велике Мораве. Карађорђево брдо Текија-правац север-југ представљају делове речне тераседенивелисане флувијалном ерозијом.

Ниво подземних вода је висок и креће се од 1-10m. Подземне воде се лагано крећу у правцу токареке Црнице и Велике Мораве.

1.6.2. ДЕМОГРАФСКИ И ДРУШТВЕНО-ЕКОНОМСКИ РАЗВОЈ

1.6.2.1. ДЕМОГРАФСКИ РАЗВОЈ

СтановништвоРезултати демографских токова могу се

сагледати као процеси у годинама пописастановништва.


Извор податка –Упоредни преглед броја становника -РЗС Београд

Општина Параћин у међупописном периоду2002.г.- 2011.г. периоду бележи пад становника за4.059 становника, као и само градско насеље где јепад незнатан али ипак присутан.

Старосна структураСтаросна структура становника не само да

показује број становника по појединачним добнимгрупама, већ и иницира разноврсне потребе, као например потребе о броју предшколских установа,основних школа, броја потребним радних места занове нараштаје који улазе у активно животно доба,указује на потребе у улагања у структуру здравственезаштите итд.

Економски смисао оваквог груписањастановништва лежи, пре свега, у проналажењуизвора радне снагде с једне и утврђивању укупногпотрошачког становништва с друге стране. Удемографском погледу старосна структурапредставља важан чинилац у кретању становништва,служи за анализу постојећег становништва истатистичка предвиђења.

На основу индикатора демографске старости,становништво у захвату ПГР Параћин, сврстава се у6 стадијум – дубока демографска старост.

Промена броја и просечна величина домаћинстваПромене броја домаћинстава на планском

подручју, које су од значаја за изградњу бројнихнасељских садржаја – станова, комуналних система,нових радних места, условљене су променом укупногброја становника и раслојавањем домаћинстава.

Просечна величина домаћинства се нијемењала неколико Пописа уназад, износи 3 члана подомаћинству. Како се смањио број становништва,између два последња пописа, тако се смањио и бројдомаћинстава, у захвату ПГР Параћин.

По попису 2011. године, на подручју Планагенералне регулација доминатна су двочлана (24%) иједночлана домаћинства (20,6%), трочлана (19,6%).

Пројекција становништваПромене укупног броја становника се

анализирају у базном периоду протеклих двадесетгодина, што одговара теоријском принципууједначавања дужине протеклог времена са планскимхоризонтом. Демографске промене и индикаторикоји одражавају достигнути степен економскогразвоја анализирају се у базном периоду,идентификују њихови узроци, последице и


тенденције токова на основу којих се синтетизујуоцене о развојним подацима, на основу којих сеизражују релевантне пројекције.

Приликом израде пројекције становништваузете су у обзир испољене тенденције и промене којесе могу очекивати у складу са општим друштвенимтоковима и планским пропозицијама. Узимајући уобзир континуитет депопулације на нивоу општинеПараћин, а која је потврђена и према резултатимаПописа 2011. године, приликом израде пројекцијебудућег развоја становништва планског подручјанереално је очекивати да се неповољни правцидемографских промена могу потпуно зауставити упредвиђеном планском периоду. Испољенетенденције у досадашњем демографском развојудонекле се могу ублажити ефектима побољшањаопштих друштвених токова и применом планскихпропозиција до 2025. године, као и миграционимкретаљима на релацији село- град.

Приликом прављења пројекцијестановништва у урбанистичком планирању дају семаксималне вредности у броју становника до крајапланског хоризонта, првенствено што се остављапростор за виши степен комуналне иинфраструктурне опремљености.

Према очекиваним променама бројастановника на подручју Плана генералне регулацијеПараћин, треба планирати и сразмерно повећањеброја и структуре домаћинства. Тако би попројекцији броја становника до 2025.год, очекиваниброј домаћинстава био:

1.6.2.2. ДРУШТВЕНО - ЕКОНОМСКИ РАЗВОЈ

Податак о 10.569 запослених у 2013. години,198 запослен на 1000 становника, што је 83% одрепубличког просека (на нивоу Републике је 239запослена на 1000 становника). Говори о позицији уодносу на републички просек, али и указује даодређени број становника мигрира и своје запослењетражи у општинама из окружења.

Посматрано по секторима, највећи бројзапослених ради у прерађивачкој индустрији 35,6%,трговини 13%, образовање 11%, здравство 10,7%,саобраћај 10,6%, државна управа 6,2 %.

Према подацима националне службе зазапошљавање, крајем 2013. године, у Параћину јебило 8.773 незапослених лица на тржишту рада, или165 незапослена на 1000 становника, што је за скоро54% више него републички просек. Што се тичеструктуре незапослених према степену образовања,већину чине лица са средњим и без квалификације37% од укупног броја незапослени, а више одполовине незапослених чине жене (52,3%).

ИнвестицијеНи општину Параћин, као и многе општине

на територији Републике Србије, није избегласудбину ниске инвестиционе активности.

У 2013. години, свега 4,8% инвестиционогфонда локална привреда уложила је у новекапацитете, 92,6% усмерила је у реконструкцију,модернизацију, доградњу и проширење капацитета,док је у одржавање постојећих капацитета уложено2,5% средстава.

Преглед структуре улагања по секторима уопштини Параћин, указује да је највише уложено упрерађивачку индустрију (86,3%), а затим уводоснабдевање (5,4%), грађевину (3,7%), саобраћај(2%).

ЗарадеПросечна зарада зависи од структуре

запослених по делатностима. Ниже просечне зарадепоследица су више запослености у делатностима санижим зарадама, попут прерађивачке индустрије, аподпросечног удела услужних делатности сависоким зарадама (финансијске делатности,некретнине, стручне, научне, иновационе и техничкеделатности).


Зараде у општини Параћин номинално расту изгодине у годину. Просечна зарада без пореза идоприноса по запосленом у 2013. години износила је38.145 РСД, што је 92,2% од републичког просека.Према најновијим подацима које је објавиоРепублички завод за статистику, за септембар2015.године, просечна зарад општине Параћин34.991 дин, што је 80% од републичког просека.

1.6.3. ПОСТОЈЕЋА НАМЕНА ПОВРШИНА

Основну намену површина чине:грађевинско, продуктивно и водно земљиште.

- ГраЂевинско земљиШте чине површине иобјекти јавне намене: и површине осталих намена

- продуктивно Земљиште чине површинепољопривредног и шумског земљишта

- водно ЗЕМЉИШТЕ – водотоци и другеводне површине

1.6.3.1. ПОВРШИНЕ И ОБЈЕКТИ ЈАВНЕНАМЕНЕ

На подручју Плана заступљени су следећиобјекти и површине јавне намене:

- Образовање и васпитање- Здравство- Социјална заштита- Култура и информисање- Администрација и управа- Комуналне делатности- Посебне намене- Спорт и рекреација- Зеленило- Мрежа и објекти саобраћајне и комуналне

инфраструктуре

ОБРАЗОВАЊЕ И ВАСПИТАЊЕОбразовање се у Параћину одвија корз

основно и средње образовање.На подручју Измене ПГР-а насељеног места

Параћин, формиране су четири матичне основнеШколе: О.Ш. Ђура Јакшић, О.Ш. МомчилоПоповић, О.Ш. Радоје Домановић и О.Ш. СтеванЈаковљевић и једна подручна школа у насељу"Главица".

Укупна површина комплекса основнихшкола, на подручју Плана износи 4,50 ha.

Средње Школе су груписане на једном месту.У оквиру градског центра, између улица ДрагољубаЈовановића, Бранка Крсмановића и реке Црнице,налазе се средњошколски комплекси: Гимназија,Економско-трговачка школа, Машинско-електротехничка школа и техничко-технолошкашкола.

Укупна површина средњошколскогкомплекса износи око 1,00 ha.

Од специјализованих видова образовања, уПараћину постоји основна музичка школа која јесмештена у објекту библиотеке.

ПРЕДШКОЛСКО ОБРАЗОВАЊЕ ИВАСПИТАЊЕ

На подручју Плана постоје три дечја вртића(четврти је у изградњи) и сва три се налзе у градскомцентру.

Укупна површина објеката дечје заштитеизноси 0,90 ha.

Површина намењена образовању и васпитањуизноси 6,40 ha.

ЗДРАВСТВОКомплекс БОЛНИЦЕ налази се у градском

центру, између цркве и реке. На комплексуповршине око 3,00 ha налази се и ДОМ ЗДРАВЉА уоквиру кога је: хитна помоћ, зубна поликлиника иапотека.

Амбуланте су размештене у појединимцентрима месне заједнице и то: МЗ Врапчане, МЗ11. Конгрес, Данково.

СОЦИЈАЛНА ЗАШТИТАУ области социјалне заштите у Параћину

постоји Центар за социјални рад и Клуб за старе-дневни центар. Центар за социјални рад налази се уул. Крагујевачкој на комплексу површине 0.10 ha, аКлуб за старе-дневни центар, поред вртићаКолибри на комплексу величине око 0,50 ha.

Укупна површина објеката социјалне заштитеизноси 0,15 ha.

КУЛТУРАОбјекти културе у Параћину су углавном

концентрисани у градском центру.Позориште, библиотека и културно-

просветна заједница налазе се у близини комплексасредњих школа и заузимају површину од око 0,50 ha.

Биоскоп је лоциран уз ул. Б. Крсмановића(0,20 ha), а Завичајни музеј (0,10 ha), преко путазграде Скупштине општине.

Површина од 0,80ha за потребе културе незадовољава ни постојеће потребе становништва овогнасеља и гравитационог подручја. У наредномпериоду треба обезбедити простор за развој


делатности културе у осталим центрима.

УПРАВА И АДМИНИСТРАЦИЈАПараћин је центар истоимене општине, а

седиште Скупштине општине је у објекту на углуулица Мајора Марка и Томе Живановића.

На овом комплексу површине око 1,0 haпоред зграде Скупштине општине налази се иОдељење Министарства унутрашњих послова иОпштински суд. Објекат Царинарнице је лоциран нажелезничкој станици.

Шумска управа налази се у центру насеља, узул. Саве Ковачевића.

У подручју Плана има укупно 11 меснихзаједница. Њихове пословне просторије налазе се уцентрима месних заједница Центар, БранкоКрсмановић, Врапчане, 7 Јул, Глождак, 11Конгрес, Знајац-Данково, Главица и Текија.Центар МЗ Стрижа је ван границе Плана.

Административне функције су саставни деосвих јавних и других садржаја и углавном се налазе уоквиру тих комплекса.

Од друштвено-политичких и другихорганизација, активни су:

- Аероклуб Наша крила и Дом технике(објекат поред споменика БранкаКрсмановића)

- Дом извиђача (ул. Св. Саве)- Ловачко удружење Параћин (Управа и

фазанерија)- Просторије политичких странака.

Укупна површина комплекса управноадминистративних функција и друштвених иполитичких организација, износи око 1,85 ha.

ОБЈЕКТИ КОМУНАЛНИХ ДЕЛАТНОСТИКомунални објекти: гробља, пијаце (зелена, и

сточна), ветеринарска станица, шарена пијаца,ватрогасни дом и Јавно комунално предузеће,заузимају површину од 14,0 ha.

Постојећа депонија Буљанка се налази ванграница Плана, западно од градског центра.

ПОСЕБНЕ НАМЕНЕПовршине намењене посебним наменама

налазе се у северозападном делу Плана поред ауто-пута и у центру, поред зграде СУД-а, укупнеповршине око 5,20 ha.

СПОРТ И РЕКРЕАЦИЈАСпортско-рекреативни центар 7 Јул налази

се у истоименој месној заједници. На површини одоко 9,00ha овај центар садржи стадион ФКЈединство, терене за мале спортове и спортскухалу:

Спортска хала је вишенаменска: рукомет, кошарка,одбојка, тенис, стони тенис, мали фудбал. Димензијеобјекта спортске хале су 45x25m.

Поред спортске хале налази се анексзатворених пливачких базена димензија 25x12m и12x6m.

Спортско-рекреативни центар БорацСрпске фабрике стакла, садржи главни и помоћнитерен на одвојеним локацијама.

Стадион ФК Текстилац налази се у Данковупоред реке Црнице.

Терени за мале спортове налазе се у оквирустамбених блокова, школа, а издваја се терен поредзграде МЗ Глождак.

Зона спорта и рекреације заузима површинуод 23,20ha.

ЗЕЛЕНИЛОПаркови су зелене површине које у насељу

представљају навеће масиве уређеног зеленила ичворне тачке система зеленила у њему.

Основни задатак уређених зелених површинаје да обострано допринесу стварању најповољнијихеколошких услова, пре свега у свом непосредномокружењу али и насељу у целини. Пре свега утичу настварању повољније микроклиме и проветравањеградске средине.

Повезани са зеленилом у насељу и изнепосредног окружења обезбеђују продирање чистихваздушних маса у градско ткиво.

Важна функција зеленила у граду је иестетска, пејзажно уређење и уклапање у амбијентширег окружења.

И најзад, зеленило правилно подигнутто иуређено има задатак да пружи становнициманепосредног окружења и целог града могућносткултурног одмора кроз пасивну и активнурекреацију.

На основу рекогносцирања терена ипостојећих података може се закључити:

- да су зелене површине различитихкатегорија размештене на претежноравним теренима осим шумскихкомплекса на северозападу и истокуподручја Плана,

- геолошка подлога рељерфа имикроклиматски услови условили суразличит педолошки покривач каосупстрат зеленилу,

- фитоценолошки услови су различити каои заступљеност станишта.

ПОСТОЈЕЋЕ СТАЊЕ ЗЕЛЕНИХ ПОВРШИНАКонцепција организације зеленила у

постојећем стању представљена је градским иванградским зеленилом. Основна карактеристика је


непостојање категоризације зелених површина.Највеће површине под зеленилом, у

грађевинском подручју, су у оквиру комплекса заспорт и рекреацију, поред реке Црнице, наскверовима, у комплексима радних зона и дрвореднозеленило.

Зеленило ван грађевинског подручја чинефрагменти аутохтоних шумских састојина,пошумљене површине и аграрни екосистеми.

Увидом у постојеће стање на терену, зеленеповршине у грађевинском подручју карактерише:

- присуство скверова различитих типова(отворених, затворених и полуотворених)различитих нивоа уређености иопремљености,

- добра концепцијски, али недовољнаинтегрисаност форланда Црнице унасељско ткиво,

- присуство уређеног зеленила у спортскимцентрима,

- укупна површина под зеленилом најавним површинама износи око 5,00ha,што обезбеђује 1,7m2 зеленила постановнику.

На основу укупне анализе може сезакључити:

- да граду недостаје зеленило категоријеградских паркова,

- да не постоји вишенаменско заштитнозеленило у грађевинском подручјуобзиром на климатске карактеристике ирписуство јаких саобраћајних коридора,

- да градско зеленило није повезано сазеленилом из рубних зона,

- да недостаје линеарно зеленило,- уређеност зеленила у грађевинском

подручју и рубним зонама не задовољавазахтеване пејзажне вредности.

ОБЈЕКТИ И МРЕЖА САОБРАЋАЈНЕ ИКОМУНАЛНЕ ИНФРАСТРУКТУРЕ

У захвату планског подручја налазе седржавни путеви 1.А реда бр.1 државна граница саМађарском-Нови Сад-Београд-Ниш-Врање-државнаграница са Македонијом, државни пут 1.Б реда бр.36Параћин-Бољевац-Зајечар-државна граница саБугарском и државни пут 2.А реда бр.158 МалаКрсна-Велика Плана-Баточина-Јагодина-Ћуприја-Параћин – Ражањ – Аликсинац – Ниш – Дољевац -Владичин Хан – Врање – Бујановац - државнаграница са Македонијом.

Улична мрежа формирана је тако да сеосновни улазно-излазни правци у наставку државнихпутева пружају радијално при чему се у некимнасељима сегментно појављује и улична мрежа саорогоналним елементима. Ортогонални концепт је на

неким деловима уличне мреже у потпуностиспроведен, а делом има елементе започетог иделимично реализованог ортогоналног концепта.

Основни недостатак уличне мреже у захватуплана одражава се кроз недовршеност започетихуличних праваца и недовољну развијеност уличнихпрофила. Такође, значајан недостатак представља инепостојање обилазне саобраћајнице, којом би сеомогућило одвијање транзитног саобраћаја изванцентралног градског подручја.

Као последица непостојања значајнихалтернативних праваца и недовољно развијенихуличних профила велики део локалног саобраћајаобавља се основном уличном мрежом у наставкудржавних путева што смањује капацитет ибезбедност на основној уличној мрежи.

На великом делу уличне мреже пешачкаинфраструктура је неуједначених и претежнонедовољних ширина.

Стационарни саобраћај обавља се наиздвојеним паркинг простгорима, индивидуалнимпарцелама и у регулационим профилима улица.

У захвату плана налази се и двоколосечнаелектрифицирана железничка пруга Београд-Младеновац-Лапово-Ниш-Прешево-државна границаса Македонијом која представља део трансевропскогкоридора X. Ова железничка пруга пружа сесредишњим делом планског подручја радијално поправцу север-југ тако да је отежана комуникацијаизмеђу насеља са западне и источне странежелезничке пруге. Укрштања са железничком пругомсу у нивоу што утиче на смањење безбедности ипротока саобраћаја.

Железничку инфраструктуру у захвату планачине и железничка станица Параћин са седамстаничних колосека, једним манипулативним, једниммагацинским и индустријским колосеком за фабрику„Штофара“ као и једноколосечна неелектрифициранажелезничка пруга Параћин-Стари Поповац дужине6,13km.

1.6.3.2. ПОВРШИНЕ ОСТАЛИХ НАМЕНАСТАНОВАЊЕ

У структури коришћења грађевинскогземљишта становање има највеће учешће.Преовладавају зоне индивидуалног становања.Укупна површина зона становања у подручју Планаизноси 580,00 ha.

ВИШЕПОРОДИЧНО СТАНОВАЊЕЗоне вишепородичног становања спратности

од П+4 до П+10 заузимају простор главног Градскогцентра и непосредног окружења (МЗ Центар, МЗГлождак, МЗ 11. Конгрес, МЗ 7.Јул, МЗ 4. Јул, МЗДанково) односно налазе се уз главне саобраћајнеприлазе центру града . Укупна површина ових зонаизноси око 20,00 ha.


ПОРОДИЧНО СТАНОВАЊЕЗоне породичног становања заузимају највећи

део подручја Плана (560,00 ha), с тим што се посебноиздвајају зоне руралног и викенд становања упериферним деловима плана (насеља: Текија,Стрижа и Главица) са укупно 180,00 ha.

ПРИВРЕЂИВАЊЕПостојеће зоне привређивања размештене су

на више појединачних локација које су повезане саокружењем саобраћајницама различитог ранга илижелезничком пругом. Уочавају се три комплексарадних зона:

Први комплекс «Радна зона 1» обухвата сверадне комплексе који се везују на аутопут.Концентрација ових садржаја највећа је око бивше ипостојеће саобраћајне петље, односно окораскрсница аутопута са Главичким путем и улицомВојводе Мишића. Највећа производна зона уПараћину је Српска фабрика стакла са укупномповршином око 20,0ха. Фабрика се везује на аутопути на железничку пругу Београд-Ниш, прекоиндустријског колосека. Остали радни комплекси сумањи производни погони, складишта и сервиса,величине од неколико десетина ари до неколикохектара.

Укупна површина Радне зоне 1 износи 33,00ha.

«Радна зона 2» - обухвата низ већих и мањихпроизводних и других комплекса дуж железничкепруге, према југу.

Од већих предузећа, у оквиру ове зоне налазисе Индустрија тепиха Бранко Крсмановић (12,0 ha),ДП Параћинка-фабрика кекса, чоколаде и бомбонаи њен издвојени део ДД Чоколенд (2,50 ha).

Велики број предузећа налзи се на просторуизмеђу железничке пруге Београд-Ниш иВидовданске улице, односно ул. Кнеза Милоша (упродужетку) и на простору између желеничке пругеи Синђелићеве улице (Данково).

Посебну целину Радне зоне 2 чине радникомплекси дуж Шумадијске улице на правцуЖабаре-Буљанка (Грађевинско предузеће 13.октобар, Црница ДОО, Транскоп).

Укупна површина Радне зоне 2 износи око43,50 ha.

«Радна зона 3» (10,50ha.)- је простор измеђуаутопута и регионалног пута Параћин-Ћуприја,тренутно најатрактивнији за ширење привреднихделатности и услуга. Дуж пута за Ћуприју налазе семања предузећа и сервиси. Кроз ову зону пролазинапуштена железничка пруга Параћин-Ћуприја.

Остале радне зоне распоређене су у насељу(фабрика обуће Петрус, штампарија складишта,зграда електродистрибуције и др.) и заузимајуповршину од око 3,00ha.

Укупна површина зона привређивања, у планскомподручју, износи око 90,00 ha.

УСЛУГЕ И ЦЕНТРИУслужне делатности су највећим делом

распоређене у зони градског центра и дуж главнихсаобраћајних праваца односно ул. Краља Петра I,Вожда Карађорђа, Војводе Мишића, Царице Милице,Саве Ковачевића, Мајора Гавриловића, ТомеЖивановића, Бранка Крсмановића, дуж ул.Видовданске и уз радне комплексе.

То су углавном: трговина, занати,финансијско-техничке и друге услуге, сервиси и сл.Поред терцијалних делатности које се јављају каодоминантне и претежне делатности (градски центарцентри месних заједница, локације уз стару и новупетљу), ова делатност се чешће јавља као пратећаделатност функције становања, јавних садржаја,привредних делатности и др. Површином од цца16,50 ha обухваћене су зоне у којима је терцијалнаделатност претжна..

ВЕРСКИ ОБЈЕКТИКомплекс Цркве у Параћину налази се у

центру града, поред реке, уз Улицу Мајора Марка изаузима површину од око 0.60 ha.

На подручју ГУП-а, постоји и Хришћанскаадвентистичка црка која се налази у Улици ВојводеМишића, на комплексу од око 0,40 ha.

У наредном периоду треба размотритимогућност изградње цркава по месним заједницама, узависности од гравитационог подручја.

БИЛАНС ПОСТОЈЕЋЕ НАМЕНЕ ПОВРШИНАПостојеће изграђено грађевинско земљиште

има површину око 900ha. Од тога, ПОВРШИНАМАЈАВНЕ НАМЕНЕ припада 213,00ha или 23,7%, аповршине осталих намена заузимају 687,00ha или76,3%. Неизграђено грађевинско земљиште чинеповршине које нису приведене намени. Површинаових зона у подручју Плана износи 177,70 ha:

ОСТАЛО ЗЕМЉИШТЕ - ван грађевинскогподручја заузима површину око 975,00 ha, и чине га :пољопривредно (907,30ha), шумско (58,00ha) иводно земљиште 9,70ha).


2.0 ПЛАНСКИ ДЕО2.1. ПРАВИЛА УРЕЂЕЊА2.1.1. ПОДЕЛА ПРОСТОРА НА

КАРАКТЕРИСТИЧНЕ ЗОНЕ И ЦЕЛИНЕГрађевинско подручје у ПГР-е је подељено

на пет урбанистичких зона са осам просторнихцелина:

Зона 1: «Централна градска зона»

Зона 2: СТАНОВАЊЕ средње густине која сесастоји из две просторне целине:2.1.- «Север»2.2.- «Југ»

Зона 3: «становањЕ ниске густине која се састојииз две просторне целине:3.1.- «Карађорђево брдо»3.2.- «Текија и Стрижа»

Зона 4 «Главица»

Зона 5: «Радна зона» која се састоји из трипросторне целине:

5.1.- Радна зона «Петља»5.2.- Радна зона «Запад»5.3.- Радна зона «Северозапад»

ЗОНА 1 – „Централна градска зона“ (површине121,20 ha)

Обухвата централни део насеља, ограниченулицама: на западу: Видовданска, Ђурђа Бранковића,Бранка Крсмановића, Светозара Марковића,Раваничка Његушева, Томе Живановића, на северуулицама Томе Живановића, Михајла Илића, ВладикеНиколаја Велимировића, Брегалничка, Устаничка,Војводе Бојовића, на истоку улицама Мајора Марка,13.октобра, Татар Богданова, пролаз до базена, рекаЦрница, улице Царице Милице, Стамбена3, на југуулицама Кнеза Михајла, Васе Пелагића,Мокраљчева, 27.марта, Кнеза Милоша, Молијерова,укупне површине око 121,20ha. Преовлађујућанамена је становање високе густине (вишепородично

и породично); у рубним деловима је становањесредње густине (претежно породично); комерцијалнисадржаји су планирани као самостална намена напарцели или као пратећа делатност других намена. Уовој зони је изразита концентрација јавних намена:образовања, здравства, социјалне и дечије заштите,културе, спорта и рекреације, управе и сл.; уређенезелене површине и др. Ово је зона инфраструктурноу потпуности опремљена, са претежно дефинисаномрегулацијом, зона реконструкције и "урбане обнове".На следећој табели приказан је биланс намене свихповршина у оквиру ЗОНЕ 1:

БИЛАНС ПОВРШИНА ЗОНЕ 1 - ЦЕНТРАЛНАГРАДСКА.ЗОНА

ЗОНА 2 – „СТАНОВАЊЕ СРЕДЊЕ ГУСТИНЕ“ (површине 335,00 ha)

Састоји се из две просторне целине:северне 2.1. и јужне 2.2. укупне површине око335,00ha.

Просторна целина 2.1. обухвата просторкоји се граничи: на западу железничка пругаБеоград-Ниш, на северу индустријска пругаПараћин-Поповац, гробље и ауто-пут, на истокуул. Мајора Марка преко пруге, Српска фабрикастакла, на југу река Црница, укупне површине око130,00ha.

Преовлађујућа намена је становање средњегустине (претежно породично становање самогућношћу изградње вишепородичних објеката) сакомерцијалним и пратећим наменама уз становање,као самосталне намене на парцели или као деостамбеног објекта. Ово је претежно изграђена зонакоја је инфраструктурно опремљена и са утврђеномрегулацијом. Делови ове зоне планирани су зареконструкцију, а у мањем обиму је планирана инова изградња.

Просторна целина 2.2. обухвата део насељакоји се граничи: на западу са улицама: КнезаМилоша, Новоселска, Видовданска, на северу саулицама Молијерова, Кнеза Милоша, 27.марта,


Мокраљчева, Васе Пелагића, Кнеза Михајла,Стамбена, Царице Милице, Немањина на истоку сареком Црницом, улицама, на истоку са планираномсаобраћајницом (средњи полупрстен), и на југуса планираном саобраћајницом (средњи полупрстен),укупне површине око 193,50ha. Преовлађујућанамена је становање средње густине (претежнопородично становање са могућом изградњомвишепородичних станбених објеката сакомерцијалним и пратећим наменама уз становање,као самосталне намене на парцели или као деостамбеног објекта.Ово је зона инфраструктурноопремљена, са утврђеном регулацијом, зонареконструкције и значајне нове изградње и у овируње планираним локалним центром.

БИЛАНС ПОВРШИНА ЗОНЕ 2 – СРЕДЊЕГУСТИНЕ СТАНОВАЊА

ЗОНА 3 – „НИСКЕ ГУСТИНЕСТАНОВАЊА“(површине око 310,00 ha)

Састоји се из две просторне целине:Просторна целина 3.1. - «Карађорђево

брдо» обухвата простор северно од аутопута, укупнеповршине 199,00ha. Ауто путем је одвојена одграда, па из тог разлога и функционише каосамостална целина.

Планирана преовлађујућа намена јестановање ниске густине ( претежно породично ирезиденцијално становање), са планираним локалним

центром и значајним јавним и комерцијалнимпратећим наменама. Западни део ове зоне је богатшумом и планиран је за специјализовани спортскицентар уз парк шуму.

Просторна целина 3.2. – « Стрижа иТекија» обухвата простор површине 111,00ha, којије оивичен: на западу регионалним путем бр. 214,на северу планираном саобраћајницом (средњиполупрстен), на истоку планираном сабирномсаобраћајницом и путем к.п. бр. 362/1, на југупланираном обилазницом до границе ПГР-а.

Изграђени део чини породично становање, садоста неизграђеног грађевинског земљишта.Планирана преовлађујућа намена је становање нискегустине (претежно породично становање) сапратећим комерцијалним наменама и мањимлокалним центром. Зона је инфраструктурнонеопремљена и представља значајан потенцијал новеизградње.

БИЛАНС ПОВРШИНА ЗОНЕ 3 – СРЕДЊЕГУСТИНЕ СТАНОВАЊА

ЗОНА 4 –РУРАЛНО СТАНОВАЊЕ „ГЛАВИЦА“( површине цца 71,40 ha)

Обухвата простор површине 71,40ha уисточном периферном делу Плана са леве странедржавног пута I Б реда бр.36 Параћин-Бољевац-Зајечар. То су зоне породичног, претежно руралногстановања нижих густина са објектима нискеспратности и помоћним простором на већим


парцелама, али и издвојени захвати пољопривреднихдомаћинстава, са објектима за пољопривреднупроизводњу на проширеним окућницама. Овом типуприпадају и све постојеће издвојене енклаве ипарцеле у захвату Плана које нису у границамаграђевинског подручја, а егзистирају као грађевинскепарцеле, са објектима од тврдог материјала за којепостоји могућност прикључења на основнукомуналну инфраструктуру и приступ са јавнесаобраћајнице.

Основна карактеристика ових зона јеглобална урбанизација, формирање урбанистичкерегулативе и основног система градскеинфраструктуре , што омогућава виши ниво уређењаи опреме овог насеља.

БИЛАНС ПОВРШИНА ЗОНЕ 4 – РУРАЛНОСТАНОВАЊЕ «ГЛАВИЦА»

ЗОНА 5 –РАДНА ЗОНА ( површине цца 71,40 ha)Радна зона се састоји из три просторне целине: 5.1. -Радна зона "ПЕТЉА" површине око 263,00ha;5 . 2 . - Р адна зона "ЗАПАД", површине око 298,00haи Просторна целина 5.3. - Радне зоне"СЕВЕРОЗАПАД" површине око 352,00ha.

Просторна целина 5.1. - Радна зона "Петља" обухвата простор у источном делу Планаоко аутопута и државног пута I Б реда број 36 – Праћин-Зајечар, површине 263,00 ha.

То су постојеће и планиране привредне зонеи зоне пословања које се налазе дуж аутопута идржавног пута према Зајечару.

Просторна целина 5.2. - Радна зона "Запад" обухвата западни део Плана, површине298,00 ha. Поред радне зоне и зоне мешовитогпословања западно од железничке пруге, овавелина обухвата и насеља Данково и Жабаре – зонесредњих густина становања и одговарајуће јавненамене.

Концепт развоја ове целине је формирањесаобраћајне и комуналне регулативе опремањеосновним јавним функцијама, уз проширење

површина зона становања и пословања.

Просторна целина 5.3. - Радна зона"Северозапад" захвата северни део плана измеђужелезничке пруге и аутопута, површине 352,00 ha.

То је углавном неизграђен простор,опремљен примарном инфраструктурном мрежом, асвојим положајем непосредно наслоњеним на аутопут, представља најперспективији развојнипотенцијал града.

Планирана преовлађујућа намена треба дабуде производња, све врсте пословања, мешовитенамене. У овој целини налази се комунална зона игробље са проширењем.

БИЛАНС ПОВРШИНА ЗОНЕ 5 – РАДНЕ ЗОНЕ

2.1.2. БИЛАНС ПЛАНИРАНЕ НАМЕНЕПОВРШИНА

Територију Измене ПГР насељеног местаПараћин чине ГРАЂЕВИНСКО ПОДРУЧЈЕ иземљиште ван грађевинског подручја:пољопривредно, шумско и водно земљиште.


Према постојећој основној намени земљишта,укупна површина постојећег грађевинског подручјакоје обухвата изграђено и неизграђено грађевинскоземљиште, износи 1077,70ha, односно 52,5%подручја плана. Потрошња грађевинског земљишта упостојећој структури коришћења, износи око430m2/становнику.

Остало земљиште: ПОЉОПРИВРЕДНО ,ШУМСКО и ВОДНО, заузима 975,00ha или 47,5%подручја плана.

Планирано проширење ГРАЂЕВИНСКОГПОДРУЧЈА настало је, пре свега, из потребе закомуналним опремањем и изградњом примарне исекундарне саобраћајне мреже. Осим тога,неопходно је увећање или формирање нових јавнихповршина које су неопходне за функционисањенасеља, као и проширење привредних зона и зонапословања, посебно дуж аутопута и обилазнице.Укупно планирано грађевинско подручје насељаПараћин, до планске 2025. године, износи 1900,00haили 92,3% подручја плана, односно630m2/становнику, рачунајући са 30.000 становникадо 2025. године.

У оквиру ОСТАЛОГ ЗЕМЉИШТА укупнеповршине 152,70ha или 7,7% подручја плана, налазесе: пољопривредне површине (127,00 ha) и шуме(25,70 ha). Водно земљиште са зонама заштите одпоплава, чини део грађевинског подручја.

Планирано грађевинско подручје насељаПараћин дефинисано је границом и обухвата свепостојеће и планиране јавне и остале намене саследећом структуром коришћења грађевинскогземљишта:

БИЛАНС ОСНОВНЕ НАМЕНЕ ПРОСТОРА

ПЛАНИРАНА НАМЕНА ПОВРШИНА САСТРУКТУРОМ КОРИШЋЕЊА ГРАЂЕВИНСКОГЗЕМЉИШТА

2.1.3. ПРАВИЛА УРЕЂЕЊА И ПРАВИЛАГРАЂЕЊА ПОВРШИНА И ОБЈЕКАТАЈАВНЕ НАМЕНЕ И МРЕЖЕ САОБРАЋАЈНЕ ИДРУГЕ ИНФРАСТРУКТУРЕ

Планиране површине јавних намена су зоне:образовања и васпитања, здравства, социјалнезаштите, културе и информисања, администрације иуправе, комуналних делатности, спорта и рекреације,зеленила, као и мрежа и објекти саобраћајне икомуналне инфраструктуре. Мешовита јавна наменаподразумева једну или више различитих јанихнамена чија делатност није прецизно дефинисана.Уређење овог простора вршиће се у складу саопредељеном наменом.

Поједине јавне намене (образовање иваспитање, здравство, социјална заштита,администрација, комунални сервиси, спортско-рекреативне површине и објекти, култура иинформисање) могу се развијати као видкомерцијалног пословања на погодним локацијама уоквиру осталих површина и намена, према важећимнормативима, и под условом да ни по једном аспектуне угрожавају основну намену у оквиру које серазвијају.

Услови уређења и правила градње површинаи објеката јавне намене и мреже саобраћајне икомуналне инфраструктуре користе се као основ:-за реализацију директно на основу овог Плана-за израду Урбанистичког пројекта када је прописанопланом-за израду ПДР-а чија је израда прописана Планом

2.1.3.1. ПОВРШИНЕ И ОБЈЕКТИ ЈАВНЕНАМЕНЕ

Површине и објекти јавне намене градићесе према следећим општим и посебним правилима:ОПШТА ПРАВИЛА ГРАЂЕЊА ПОВРШИНА ИОБЈЕКАТА ЈАВНЕ НАМЕНЕ

Изградња објеката јавне намене вршиће се у


оквиру дефинисаних површина према планиранојнамени простора, али (према потреби) и на погоднимлокацијама у оквиру површина остале намене (каоосновна или пратећа; као вид комерцијалног илијавног пословања) под условом да ни по једномаспекту не угрожавају основну намену у оквиру којесе развијају.

1. Врста и намена објеката:ПРЕТЕЖНА НАМЕНА: површине и објекти јавненамене према карти "Планирана намена површина".МОГУЋЕ ПРАТЕЋЕ НАМЕНЕ: друге јавнеповршине и намене, услуге (примерене основнојнамени) и одговарајући пратећи објекти саобраћајнеи комуналне инфраструктуре

-Образовање и васпитање (основно,средње, предшколско, домови ученика): здравство,култура, наука, зеленило, спорт и рекреација,комуналне делатности, услужне делатностиодговарајући пратећи објекти саобраћајне икомуналне инфраструктуре

-Здравство: зеленило, комерцијалнеделатности и одговарајући пратећи објектисаобраћајне и комуналне инфраструктуре

-Социјална заштита: образовање, здравство,спорт, зеленило, комерцијалне делатности иодговарајући пратећи објекти саобраћајне икомуналне инфраструктуре

-Комунални објекти: друге комуналнеделатности, услуге и пословање, верски објекти ипратећи објекти инфраструктуре

-Спорт и рекреација: зеленило, услуге,одговарајући пратећи објекти саобраћајне икомуналне инфраструктуре

-Зеленило: спорт и рекреација, туристичкисадржаји, комерцијални садржаји, верски објекти,одговарајући пратећи објекти саобраћајне икомуналне инфраструктуреНАМЕНЕ ОБЈЕКАТА ЧИЈА ГРАДЊА ЈЕЗАБРАЊЕНА у овој зони: све намене чија биделатност угрозила животну средину, јавну намену иосновну намену зоне.

2. Услови за формирање грађевинске парцеле:МИНИМАЛНА ПОВРШИНА ПАРЦЕЛА:Величина парцеле је условљена врстом

делатности, односно прописима за изградњуодговарајуће врсте објеката, а минимум 200 m2.

3. Хоризонтална регулација:НАДЗЕМНА ГРАЂЕВИНСКА ЛИНИЈА -

дефинисана планом грађевинских линија.ПОДЗЕМНА ГРАЂЕВИНСКА ЛИНИЈА -

може да одступа од надземне грађевинске линије уоквиру парцеле, под условом да се избором начина икоте фундирања новог објекта, на угрозе постојећи

темељи суседних објеката.УДАЉЕНОСТ ОД ГРАНИЦЕ ПАРЦЕЛЕ:-1/4 висине објекта, али не мање од 4,00m,

при чему се за постојећу изграђеност на суседнимпарцелама мора обезбедити минимално удаљење одсуседних објеката (5,00 m).

МЕЂУСОБНА УДАЉЕНОСТ ОБЈЕКАТА:- мин 1/2 висине вишег објекта

4. Највећи дозвољени индекси:Произлазе из прописаних норматива за

површине објеката и површине комплекса свакенамене (садржано у Правилима уређења), амаксимално 80%.

5. Највећа дозвољена висина објеката:Максимална висина објекта, уколико се

грађевинска и регулациона линија поклапају, не смебити већа од 1,5 ширине регулације. Уколико јеграђевинска линија повучена, висина објекта не смепрећи 1,5 растојања наспрамних грађевинских линијана предметној саобраћајници.

Највећа дозвољена висина објеката је П+6(седам надземних етажа).

-до венца мах h=22 m-(до венца повучене етаже мах h=25m)

6. Услови за изградњу других објеката напарцели:

Може се градити више објеката поштујућисве услове градње дефинисане правилима, и узанализу организације парцеле и утицаја на суседнепарцеле и објекте. Постоји могућност фазнереализације.

7. Остали условиОбликовање - примерено намени, условималокације и окружењу, уз примену савременихпринципа.Прикључење објеката на инфраструктуру врши сена основу правила плана и услова овлашћенихкомуналних предузећа и организација. Изградњаових објеката је условљена одговарајућим нивоомкомуналне опремљености (минимални нивоподразумева обезбеђен излаз на јавни пут,одговарајући број паркинг места на јавнимпаркиралиштима или у оквиру комплекса,одговарајући саобраћајни и противпожарни приступ,обезбеђене услове за одлагање комуналног отпада иприкључење на електроенергетску мрежу, системводовода и канализације).Основни услови заштите животне срединеостварују се реконструкцијом и изградњом објеката ускладу са техничким и санитарним прописима,прикључењем на насељску инфраструктуру иуређењем локације и парцеле; односно уређењемјавних површина, а посебно саобраћајних и зелених


површина. Такође, потребно је да одговарајућеслужбе контролишу изградњу, уређење јавнихповршина, комунални отпад, снабдевање водом,каналисање и пречишћавање отпадних вода и др.Основни безбедносни услови везани су за применусеизмичких прописа, противпожарних прописа,услова из геолошке подлоге, за зоне ограничењаизградње у оквиру техничких прописа у коридоримаинфраструктуре. Око реке Црнице дефинисана језона поплавног таласа у оквиру које се, за потребеуређења и коришћења простора, примењују посебниводопривредни условиИзградња објеката и уређење комплекса врши сена основу прописа и техничких услова и нормативаза одговарајућу намену. Комплекс (парцела) морабити уређен тако да буде у складу са наменомобјекта и окружењем. Основно уређење обухватанивелацију, партер, зелену површину парцеле иодводњавање. Максимално сачувати постојећизелени фонд на локацији.

Обезбедити одговарајући број паркинг местана јавним паркиралиштима, или у оквиру комплексаи одговарајући саобраћајни и противпожарниприступ. Уколико је паркинг површина испредосновног објекта, изводи се као отворенопаркиралиште.

ПОСЕБНА ПРАВИЛА УРЕЂЕЊА И ГРАЂЕЊАНА ПОВРШИНАМА ЈАВНЕ НАМЕНЕ

ОБРАЗОВАЊЕ И ВАСПИТАЊЕОСНОВНО ОБРАЗОВАЊЕ

На подручју плана, постоје четири матичнеОСНОВНЕ ШКОЛЕ: О.Ш. Ђура Јакшић, О.Ш.Момчило Поповић, О.Ш. Радоје Домановић иО.Ш. Стеван Јаковљевић и једна подручна школа унасељу "Главица", са укупно 3,70ha површинешколских комплекса и 10.500m2 школских објеката.Постојећи школски комплекси и објектизадовољавају потребе и очекиваног броја ученика до2025. године од око 2700 само уколико школе раде удве смене. У наредном периоду постоји могућностградње једне четвороразредне основне школе наКарађорђевом брду (0,50hа) ради покривањагравитационог подручја. У оквиру ове површинемогуће је уредити по потреби и мањи вртић сапростором за игру деце. До реализације ових наменапростор може да буде уређен као мање дечјеигралиште или уређена зелена површина.Укупна планирана површина намењена основномобразовању износи 4,20ha, а потребна површинашколскоих објеката око 11.000m2 (за двосменскирад), према критеријуму:

-површина школског комплекса................20-25,0m2/ученику у смени

-површина школског објекта....................8,0m2/ученику у смени-површина учионичког простора............2,0m2/ученику у смени

СРЕДЊЕ ОБРАЗОВАЊЕСредње школе су груписане на једном месту.

У оквиру градског центра, између улица ДрагољубаЈовановића, Бранка Крсмановића и реке Црнице,налазе се средњошколски комплекси: Гимназија,Економско-трговачка школа, Машинско-електротехничка школа и техничко-технолошкашкола, укупне површине 1,50 ha.

Површина средњошколског комплекса и свихобјеката задовољвају потребе очекиваног бројаученика средњих школа (1.500) до 2025. годинеуколико школе раде у 2 смене, у складу санормативима:

-површина школског комплекса..... 20,0m2/ученику усмени-површина школског објекта............... 8,0m2/ученикуу смени- површина учионичког простора....... 2,0m2/ученикуу смени

Од специјализованих видова образовања, уПараћину постоји основна музичка школа која јесмештена у објекту библиотеке. У наредномпериоду, овај вид образовања развијаће се у оквирузона намењених образовању, других јавних намена,али и као пратећа функција осталих намена.

ПРЕДШКОЛСКО ОБРАЗОВАЊЕУ подручју Плана налазе се четири дечје

установе, све у Градском центру и непосреднојоколини. Укупна површина дечјих установа износи1,50 ha.

Ова површина задовољава потребе иочекиваног броја деце корисника (око 600) до 2025.године, а евентуална доградња или изградња објекатавршиће се према нормативу: 10m2/детету. Могућа јеградња предшколске установе на Карађорђевом брдуу оквиру комплекса школе, уколико се за то укажепотреба због покривања гравитационог подручја.Могуће је формирање приватних дечјих установа накомплексима других јавних намена, али и у зонамапословања и становања.

Нове школе основног, средњег, а по потребии високог образовања, као и објекти предшколскогобразовања, могу да буду грађени и у оквиру раднихзона, зона пословања или на вишенаменским јавнимповршинама. Приватне школе и вртићи могу да будуграђени и на површинама осталих намена, подусловом да испуњавају нормативе за делатности којеће да се обављају, уз услов да не угрожавају основнунамену и животну средину.


ПРЕДШКОЛСКО ОБРАЗОВАЊЕ

ОБРАЗОВАЊЕ И ВАСПИТАЊЕ

Укупна површина намењена образовању и васпитањуу подручју Плана износи 7,20ha.

ЗДРАВСТВОЗдравствена заштита у Параћину спроводи

преко Здравственог центра Параћин, који садржиБОЛНИЦУ са општим и специјалистичкимслужбама: интерно одељење, грудно, дечје,ортопедију, гинеколигију и хирургију. Поредкомплекса болнице лоциран је Дом здравља којисадржи следеће службе: амбуланту опште медицине,медицину рада, стоматолошку амбуланту, диспанзери апотеку.

Постојећи објекти здравствене заштите напримарном нивоу: амбуланте и здравствене станице,задржавају се, а нове су планиране у оквирулокалних и других центара углавном у склопу другихнамена.

Изградња објеката примарне здравственезаштите вршиће се према прописаним општимПравилима грађења и следећим нормативима:

-гравитационо подручје – број становника-површина објеката 0,06 -0,09 m2/становнику-површина земљишта 0,4 -0,6 m2/становнику

Могуће је отварање приватних ординација,болница или клиника на комплексима других јавнихнамена, али и у зонама пословања и становања.

Површина издвојених комплекса намењенихздравству износи 3,00 ha.

СОЦИЈАЛНА ЗАШТИТАУ области социјалне заштите у Параћину

постоји Центар за социјални рад и Клуб за старе-дневни центар. Центар за социјални рад налази се уул. Крагујевачкој на комплексу површине 0.10 ha, а

Клуб за старе-дневни центар, поред вртића''Колибри'' на комплексу величине око 0,50 ha.

Према очекиваном развоју Параћина, ускладу са променама у социјалној структуристановништва и републичким програмима развојасоцијалних институција и установа, поред постојећихобјеката, планиран је геронтолошки центар у оквирузона социјалне заштите, мешовите јавне намене илиу оквиру неке друге компатибилне намене, прематабели бр.2.2. (поглавље 2.2. Правила грађења). Заизградњу геронтолошког центра, нрмативи суследећи:

- 10 m2 објеката/ кориснику- 5 m2 земљишта/ кориснику

У Улици Мајора Гавриловића, између пруге,реке Црнице и Улице Ђурађа Бранковића, планиранису објекти социјалног становања као јавна намена самогућим пратећим комерцијалним садржајима премаПравилима грађења.

Укупна површина објеката социјалне заштитеизноси 1,00 ha.

A1 - СОЦИЈАЛНО СТАНОВАЊЕУ оквиру зоне становања високих густина

издваја се зона намењена социјалном становању –блок између улица Мајора Гавриловића, ЂурађаБранковића, железничке пруге и реке Црнице,укупне површине око 0,72 ha. Изградња и уређењеовог простора вршиће се према Правилима грађења иважећој Уредби о стандардима и нормативима запланирање, пројектовање, грађење и условима закоришћење и одржавање станова за социјалностановање.

КУЛТУРА, ИНФОРМИСАЊЕОбјекти културе у Параћину су углавном

концентрисани у Градском центру.Позориште, биоскоп, Дом културе, Музеј,

библиотека, задржавају се на постојећим локацијама,а нови објекти за потребе културе, планирани су усвим локалним центрима у оквиру других намена.Изградња нових објеката намењених култури вршићесе премас прописаним општим Правилима грађрња иследећим нормативима:

БИБЛИОТЕКЕ: 30-35 m2/1000 становникаПОЗОРИШТА: 5 седишта/1000 становника

8 m2/ седиште

БИОСКОПИ: 20-25 седишта/1000 становника4 m2/ седиште

Од изузетног значаја је неговање постојећихтрадиционалних и развој нових културнихманифестација, које чувају идентитет града и чинеПараћин значајним и препознатљивим у ширем


окружењу. У том смислу планиран је ловачки дом напростору Карађорђевог брда.

Површина свих издвојених површинанамењених култури, износи око 2,60 ha.

ИНФОРМИСАЊЕ- Објекти јавногинформисања, могу да буду лоцирани у оквирудругих намена, уз поштовање осталих правилаграђења и одговарајућег елабората заштите животнесредине.

УПРАВА И АДМИНИСТРАЦИЈАПараћин је центар истоимене општине, а

седиште Скупштине општине је у објекту на углуулица Мајора Марка и Томе Живановића.

У центру Параћина налази се већина објекатауправних функција: зграда Скупштине општине,Одељење Министарства унутрашњих послова,Општински суд. Шумска управа, а у локалнимцентрима су постојеће и планиране пословнепросторије месних заједница.

Нове површине намењене судству, управи иадминистрацији планиране су у оквиру објектаОпштинске управе кроз његову реконструкцију идоградњу или на новим локацијама у склопу другихнамена.

Укупна површина за управноадминистративне функције, износи око 2,40ha.

ОБЈЕКТИ КОМУНАЛНИХ ДЕЛАТНОСТИСви постојећи и планирани комунални

објекти: гробља, пијаце (зелена, и сточна),ветеринарска станица, шарена пијаца, ватрогаснидом, јавни тоалет и Јавно комунално предузеће,резервоари и изворишта заузимају површину од око38,00 ha.

ГРОБЉА - На подручју плана постоје трилокације гробља: градско гробље, гробље "Главица"и гробље "Текија".

Градско гробље се налази северозападно одградског центра. Са планираним проширењем овогробље обухвата површину од 20,50 ha.

Услови за уређење:-обезбедити заштитну зону (појас) према

осталим функцијама подизањем ограде (зелене иликомбиноване),

-уређење гробља, комуникација, гробнихместа, зеленила и пратећих садржаја, мора бити заранг градског гробља.

Гробље "Текија"(4,5ha) се налазијугоисточно од градског центра. Капацитет локације,положај у односу на гравитационо подручје исаобраћајна повезаност су предности које требакористити за планирано уређење и опремањелокације на нивоу градског гробља.

Услови за уређење гробља:-потребно је утврдити оптималну

организацију и фазност реализације,

-за реализацију ове локације потребно јеурадити процену утицаја и уградити мере заштитепредвиђене пратећом документацијом.

Гробље "Главица" (1,30ha) смештено у КОГлавица која је и гравитационо подручје.

ПРЕГЛЕД ЛОКАЦИЈА ГРОБАЉА

Правила урађења за гробаља утврђују се занеизграђене делове гробља.

Уређење подразумева: формирање гробнихпарцела/гробних места, формирање и уређењеколских и пешачких саобраћајница и прилазнихпутева; уређење пешачких (трг) и зелених површина,ограђивање гробља.

Садржај гробља се одређује према величини,могућностима и потребама насеља.

Око гробља подићи заштитно зеленило (живуограду или линеарно зеленило).

Потребно је опремити локацију недостајућима потребним пратећим садржајима,

Организацију површине предвиђене запроширење урадити према савременимурбанистичким захтевима поштујући еколошко-санитарне услове.

Правила грађења за гробља утврђују се:-за изградњу објеката на неизграђеном делу

гробља,-за легализацију објеката који немају

грађевинску дозволу,-за реконструкцију постојећих објеката. Под

објектима на гробљима подразумевају се:1.гробне парцеле,2.гробна места,3.капеле (боксови) ,4.колске и пешачке саобраћајнице и прилазни пут5.пешачки трг,6.други објекти (верски, сале за парастасе,економски, продавнице цвећа и погребне опреме идруги објекти за вршење погребне делатности),7.зелене површине,8.ограда гробља,9.розаријум,10.колумбаријум,11.крематоријум.

Правила грађења за наведене објекте нагробљима су:

1.Облик и величина гробних парцела одређујесе на основу просторних услова и функционалнихзахтева.


2.Минимална ширина пешачких стаза коједеле гробне парцеле је 1,20m.

3.Колске саобраћајнице (прилазни пут)димензионишу се према категорији пута и рангунасеља, с тим што је минимална ширина коловоза 5,0метара а изузетно минимално 2,5 метра за сеоскагробља када се прилаз утврђује преко пољскогодносно некатегорисаног пута.

4. Габарит, облик и положај капеле и другихобјеката одређује се према просторниммогућностима, функционалним захтевима(повезивање за колски и пешачки саобраћај) и рангуи потребама насеља.

5. У случају када се гробље граничи састамбеним објектима, приликом одређивањаположаја гробних парцела на неизграђеном делугробља, ивица парцеле мора бити удаљенаминимално 25,0 метара од најближег постојећег илипланираног стамбеног објекта. Простор измеђугробне парцеле и границе гробља има улогузаштитног зеленог појаса и мора се озеленитивисоком вегетацијом.

6. Ограда комплекса према јавном путу јепуна или транспарентна са висином прописаном заиндустријске објекте а према неизграђеномземљишту је транспарентна са пуним парапетомвисине 0,9m и укупном висином која је одређена застамбене или индустријске објекте у зависности однамене неизграђеног земљишта. Могуће је саунутрашње стране засадити вегетативну ограду (тујеили жива ограда).

ПИЈАЦЕСистем пијаца на подручју плана чине:

градска пијаца, микро пијаца `7 јул`, мала зеленапијаца, кванташка пијаца и сточна пијаца. Кванташкаи сточна пијаца планиране су близу обилазницепоред гробља «Текија».Укупна планирана површина градских пијаца је 3,00ha.

Поједине комуналне делатности изместиће сеиз централне зоне на некадашњу локацију посебненамене. Остале комуналне намене у подручју планазаузимају површину од 8,70 ha.

Укупна планирана површина свих зонакомуналних делатности износи 38,00 ha.

Остали комунални објекти који нисуиздвојени површином, могу да буду лоцирани надругим површинама јавне или остале намене.

Постојећа депонија ''Буљанка'' се налази ванграница Плана, западно од градског центра.

СПОРТ И РЕКРЕАЦИЈАМрежу спортско-рекреативних површина на

подручју плана чине:- ГРАДСКИ СПОРТСКИ ЦЕНТАР- РЕОНСКИ СПОРТСКИ ЦЕНТРИ

-СПЕЦИЈАЛИЗОВАНИ СПОРТСКО-РЕКРЕАТИВНИ ЦЕНТАР

-ЛОКАЛНИ СПОРТСКИ ЦЕНТРИ-БЛОКОВСКА ИГРАЛИШТА

ГРАДСКИ СПОРТСКИ ЦЕНТАРГрадски спортски центар „7 ЈУЛ“ – задржава

се на постојећој локацији северозападно од Градскогцентра, на површини од 5,20 ha. У оквиру овогкомплекса ланирано је уређење и допуна новимспорским садржајима, као и виши степен уређењапостојећих.

Укупна површина објекта спортске халеизноси 2.800m2 и тераса базена 800m2.

РЕОНСКИ СПОРТСКИ ЦЕНТРИ:-Реонски спортски центар «Борац» обухвата

фудбалски терен ФК Српске фабрике стакла «Борац»(основно и помоћно игралиште на одвојенимлокацијама), укупне површине око 4,00 ha.

-Реонски спортски центар «Текстилац»обухвата фудбалски терен ФК «Текстилац» уДанкову, површине око 1,50 ha.

Даље уређење ових центара вршиће се крозуређење терена, изградњу трибина по потреби ипомоћних и пратећих објеката.

СПЕЦИЈАЛИЗОВАНИ СПОРТСКО-РЕКРЕАТИВНИ ЦЕНТАР

Специјализовани спортско-рекреативницентар „Карађорђево брдо“ заузима површину од21,80 ha и представља комплркс богат шумом саизванредним рекреативно - стимулативним локалнимклиматом. Овај центар обухвата: спортске, спортскорекреативне и рекреативне садржаје за активну ипасивну рекреацију, уз максимално очување икоришћење постојећих шума. Трим стазама требаповезати овај рекреативни центар са садржајимаоближње парк шуме и насеља. Саставни део овогкомплекса је језеро.

ЛОКАЛНИ СПОРТСКИ ЦЕНТРИ - планирани су устамбеним блоковима и насељима: Глождак, Текија,Карађорђево брдо (у склопу основне школе) иГлавица, са циљем да задовоље потребе бављењааматерским спортом и рекреацијом становника свихузраста из непосредног окружења. Главни садржајилокалних спортских центара су терени за малеспортове, вишенаменске површине и игралишта задецу. Укупна површина локалних спортских центарау обухвату плана је 3,30 ha.

Површина свих објеката намењених спорту ирекреацији износи 35,30ha.

СПОРТ И РЕКРЕАЦИЈА


ЗЕЛЕНИЛОУређења зеленила планирано је у оквиру

јавних и осталих намена. Општи приступ приуређењу зеленила предметног захвата заснива се на:

-Очувању постојећих зелених површина ињиховом адекватном преуређењу у функцијиповећања заступљености у оквиру појединачнихнамена,

-Формирање нових уређених јавних зеленихповршина у функцији оплемењивања простора иопслуживања специфичних намена у функцијиспорта, одмора и рекреације,

-Поред повећања заступљености зеленила,општи концепт преуређења се заснива напобољшању постојеће структуре зеленила у оквирунамена (допуна, замена, оживљавање појединих зона,функционално и естетско оплемењивање и сл),

-Коришћење зеленила у функцијистабилизације супстрата - заштите од клизања иерозије,

-Функциналном и естетском обликовањузеленила у оквиру индивидуалних парцела и уоквиру специфичних намена (школских установа,комуналних објеката),

-Подизање заштитног зеленила у зонамаутицаја у оквиру радних зона, а према осетљивимнаменама,

-Уређење зеленила дуж речних токова ускладу са водоприврендим условима, а у функцијиочувања обалских екосистема и заштите еколошкихкоридора,

-Повезивање свих зелених површина ујединствен систем зеленила града.

Систем зелених површина има вишеструкуулогу у структуирању градских зона, естетскомобликовању града, регулацији градске климе, а чинега:

-Јавно зеленило,-Зеленило у оквиру других намена,

ЈАВНО ЗЕЛЕНИЛОПовршине јавног зеленила су простори

претежно обрасли вегетацијом или предвиђене зараст и развој биљака, које су директно илииндиректно на располагању корисницима. Површинејавног зеленила су површине јавне намене, које се уоквиру захвата користе као:

-Јавно зеленило опште намене-Зеленило у оквиру других јавних намена

ЈАВНО ЗЕЛЕНИЛО ОПШТЕ НАМЕНЕ у оквирузахвата су:

-паркови (градски, зонски и парк шуме)-скверови-специфично (заштитно) зеленило

ПАРКОВИГрадски паркови су површине јавног

зеленила које се налазе у изграђеном градском ткиву,величине преко 1ha и користе се за одмор, шетњу иигру. То су пејзажно уређене површине саодговарајућим парковским мобилијаром,шеталиштима, цветним аранжманима, дечјимигралиштима и теренима за игру и рекреацију.Обезбеђују визуелни угођај, а могу се користити икао простори за одржавање јавних манифестација идогађаја на отвореном.

Градски паркови у обухвату ПГРа Параћин су:-Градски парк «Центар»;-Градски парк «7. јули»

Градски парк "Центар"Планирани градски парк "Центар" захвата

површину од 1,10ha. Налази се у централном делунасеља. Садржаји и намене у окружењу су градскиспортски центар, река Црница, централне функцијеи становање.

Градски парк "7. јули"Градски парк "7. јули", смештен је

северозападно од градског центра, у зони становања,уз градски спортски центар, и заузима површину од1,30ha.

Зонски пракови су специфичне зелене површине,чије је уређење по типу градских парковаприлагођених зони, функцији и улози коју имају упростору. У обухвату ПГРа Параћин, планиран јеједан зонски парк - “Стаклара“, у оквиру радне зонеПетља, источно од градског центра. Површина овогпарка је 9,60ha.

Услови за уређење постојећих и планиранихпарковских површина су:

-валоризација простора кроз евидентирањееколошко-биолошке основе постојећег зеленила;

-израда пројекта пејзажног уређења парка;-озелењавање прилагодити условима

станишта, функцији и намени простора и засноватига на аутохтоном зеленилу;

-вегетацијски склоп прилагодити експозицијии нагибу терена;

-ниво опремљености пратећом


инфраструктуром мора обезбедити одрживокоришћење парковског простора,

-дозвољени су елементи пасивне и активнерекреације, пратећи садржаји излетничке понуде имобилијар;

-избор материјала, обликовање пратећихсадржаја и мобилијара ускладити са природнимокружењем;

-сво вредно зеленило (групе стабала илипојединачна стабла) заштити, а нове елементезеленила заснивати на аутохтоној флори, безинвазивних и алергених врста;

-све интервенције везане за ревитализацију инегу зеленила су дозвољени у парку, као и мрежа занаводњавање;

-повезати простор парка са окружењем,шетним и рекреативним стазама;

-воду – природни ток реке Црнице, као битанелемент природног окружења, интегрисати ууређење парка (ниско зеленило или дрворед премареци, стазе и сл);

-линеарно парковско зеленило уз рекуформирати комбинацијом високог и ниског зеленила,у циљу формирања пријатног амбијента и визуре;

-елементе уређења разрадити кроз пројекатпартера и хортикултурни пројекат.

Парк шумеПарк шуме обухватају површине већих

вегетационих целина у урбаном подручју насеља сашумским дрвећем које се користи за заштитнуфункцију у спречавању ерозије и других геолошкихпроцеса као и за рекреативне активности, наставне,научне и друге корисне сврхе (смањење загађењаваздуха, заштите од буке, и слично).

Постојеће стање зеленила даје могућностформирања простора – парк шуме, у зони очуванихшумских екосистема, а који су део урбаног насеља.Ови простори су предвиђени за преобликовање иповећање степена уређења са приоритетномфункцијом заштите, са зеленилом као доминантномнаменом и спортско-рекреативним садржајима.

Планира се формирање и уређење:-Парк шуме „Карађорђево брдо“;-Парк шуме „Главица“;

Парк шума Карађорђево брдо, представља зонуизразитог еколошког значаја за насеље. Налази се усеверном делу плана и захвата површину од 32,60 ha.

Парк шума Главица, површине 7,40ha, налази се узисточну градницу плана и прати ток реке Црнице.

Основи услов за уређење парк шума јеобезбеђење приступачности ових простора(дефинисани улази у парк шуме, сигналлизација,формиране стазе, обезбеђивање одржавања –уклањање отпада, опремање основним мобилијаром).

Дозвољени су садржаји за активну и пасивнурекреацију, садржаји за потребе комерцијалног,спортског, конгресног туризма (хотели, ресторани,кампови, пратећи објекти ловног и риболовногтуризма), пратећи садржаји и мобилијар. Обавеза јепри уређењу ових простора максимално очувањешумског фонда.

Oстали услови уређења парк шума су:-израда валоризације простора са свих

аспеката: кроз еколошко-биолошку основупостојећег зеленила и утврдити постојећу намену;

-дефинисање програма парка;-урадити потребну документацију;-урадити план пејзажног уређења;-озелењавање прилагодити условима

станишта, функцији и намени простора и засноватига на аутохтоном зеленилу;

-вегетацијски склоп прилагодити експозицијии нагибу терена;

-ниво опремености објектима, пратећимсадржајима и пратећом инфраструктуром мораобезбедити одрживо коришћење овог простора;

-дозвољени су елементи пасивне и активнерекреације, пратећи садржаји излетничке понуде имобилијар;

-избор материјала, обликовање пратећихсадржаја и мобилијара ускладити са природнимокружењем;

-повезати простор парк-шуме са окружењем,шетним и рекреативним стазама;

-обезбедити услове за организовањеактивности у природи (излети, пикник, шетње,екскурзије и сл) адекватним мапирањем,промовисањем и опремањем локација имикролокација (корпе за отпад, чесме, перголе, клупеи сл.).

СКВЕРОВИСкверови су површине јавног зеленила које

обухватју хортикултурно уређене и поплочанеповршине, као и друго заштитно зеленило у видуниског, средњег и високог растиња које имазаштитну улогу од буке, прашине, ветра и другихутицаја саобраћаја.

Површине планиране за ову намену дате су уследећој табели:

СКВЕРОВИ И УРЕЂЕНЕ ЗЕЛЕНЕ ПОВРШИНЕ


Скверове је неопходно оплеменити зеленимсадницама које су примерене за ове површине и зонестановања у окружењу, (цветни засади, жбуње истабла) и са елементима мобилијара.

Над постојећим уређеним зеленимповршинама примењивати мере неге и одржавања, анеопходне интервенције у виду реконструкција ипреуређења вршити у оквиру пројекта партера ихортикултурног пројекта.

СПЕЦИФИЧНО (ЗАШТИТНО) ЗЕЛЕНИЛОСпецифично зеленило је углавном

функционално и формира се на границама комплексазона где се очекују неповољни утицаји (бука,аерозагађење, визуелно загађење и сл) или сеформирају дуж регулације - речног корита и узсаобраћајне коридоре. Чине га углавном дрвенастесаднице са комбинацијом жбунастих врста итравнатом основом. Ширина појаса заштитногзеленила варира од неколико метара до неколикодесетина метара.

Својим хабитусом, специфично зеленилоутиче на побољшање микроклиматских услова натерену, било да су они изазвани природним илиантропогеним фактором. Неопходно је избор врстаприлагодити намени: садити крупнолисне врстеотпорне на штетне гасове, врсте са богатим кореномкоје везују супстрат у зони неповољних терена.

Површина специфичног зеленила у подручјуплана износи око 57,50ha.

Укупна површина свих издвојених зеленихповршина износи око 115,60 ha.

ЗЕЛЕНИЛО

Правила уређења свих јавних зелених површина

-Програмима и урбанистичким плановиманижег реда дефинишу се правила уређења иизградње јавних зелених површина, у складу санормативима и важећим прописима.

-Уређивање земљишта за јавне зеленеповршине врши се њиховим припремањем иопремањем.

-Припремање земљишта за подизање иуређење јавних зелених површина, обухватаистражне радове као што су: израда биолошкихоснова и пројектне документације, геодетских идругих подлога за реконструкцију јавних зеленихповршина и геодетски снимак и мануал постојећевегетације, израда студија, санирање и нивелацијатерена и друге радње.

-Опремање земљишта за јавне зеленеповршине обухвата изградњу комуналнеинфраструктуре за редовни режим коришћења иодржавања зелене површине ( водовод, канализација,јавна расвета и др.), као и уређење осталих јавнихповршина које су у контакту са зеленом површином(саобраћајне, пешачке и др.) у складу утврђеномнаменом.

-Партерна решења ускладити са наменом ифункцијом зелене површине, тако да се не угрозепостојеће вредности зелене повшине.

-Хортикултурна решења ускладити сатрасама подземних инсталација испоштоватипотребна минимална одстојања: од водовода 1,5 m,од канализације 2,5 m, од топловода 3,0 m, оделектроинсталација 2,0 m, од ТТ инсталација 1,5 m,гасовода, односно у складу са важећим техничкимпрописима.

Избор врста за озелењавање усагласити санаменом и функцијом зелене површине као иусловима станишта. Однос површина – поплочавања,травњака и високог растиња ускладити са наменомзелене површине.У зависности од намене зеленеповршине предвидети опремање одговарајућомопремом и садржајима.

Дозвољени радови:- санитарна сеча стабала, реконструкција

цветњака, нова садња, реконструкција вртно -архитектонских елемената, реконструкција стаза,реконструкција постојећих објеката, подизање новихвртно - архитектонских елемената, изградњафонтана, постављање елемената урбаногмобилијара, телефонске говорнице, јарбола,рекламних паноа, објеката спорта и рекреације,ограђивање и сл.

ЗЕЛЕНИЛО У ОКВИРУ ДРУГИХ НАМЕНАЗеленило у оквиру других намена чини:-Линеарно зеленило


-Зеленило у оквиру других јавних намена:образовања и васпитања, здравства, спортскорекреативних центара и комуналних зона

-Зеленило у оквиру површина осталих намена

Линеарно зеленило (улично зеленило)Под уличним зеленилом се подразумева

линијско уређење зеленила са дрветом као основнимелементом. Дрвореди се саде у оквиру зелене тракеили у каналетама у уличном профилу.Најзаступљеније врсте дрвећа у дрворедима су:јавор, липа, платан, кестен и јасен. Уличнодрворедно зеленило има вишеструку заштитнодекоративну улогу у урбаним срединама, тако да јеприоритет - формирати га као режим уз градске имагистралне саобраћајнице.

Општа правила за подизање уличног зелениласу:

-користити врсте са добро развијеномкруном, снажним системом корена и усправнимправим деблом који је висине најмање 2,8-3,0m,апсолутно чисту од грана,

-дрвореди се постављају у улицама у којимаје растојање између грађевинских линија минимум12m, а тротоар ширине 3m, односно 2,5m за мањекугласте форме,

-ширина зелене траке са дрворедом јенајмање 2m, а удаљеност од подземних инсталација2m. Удаљеност од објеката је најмање 4m, а одколовоза 1m,

-ширина контејнера за стабла која се саде ванзелене траке је мин 1,5m у пречнику,

-растојање између дрвећа у реду је 6-8m,-растојање до уличног осветљења треба да

буде најмање 3m и да висина првих грана не ометалинију ноћног осветљења. Врсте дрвећа које сеналазе испод надземних каблова мора да су нискограста до 4-5m у висини.

-При формирању паркинга услов јеформирање једног стабла на два паркинг места.

Зеленило у оквиру других јавних намена чиниуређено и функционално зеленило комплекса јавненамене у којем се налази. Углавном је декоративноуређено и прилагођено намени. Ове зелене површинесе углавном уређују у партеру. Према ивицикомплекса и саобраћајницама формира се зоназаштитног зеленила. Опште правило је да се избегавасадња инвазивних и алергених врста.

Зеленило у оквиру гробља се формира ококомплекса гробља од листопадних врста, који ћеподржавати аутохтону скупину у окружењу.Зеленилом се комплекс гробља издваја од осталихурбаних структура, функционално и пијететски.Ширина зеленог поајса је око 5 m.

Зеленило у оквиру површина осталих наменаЗеленило у оквиру површина остале намене

чини зеленило:-у оквиру становања, пословања и верских

објеката (блоковско зеленило, зеленило наиндивидуалним парцелама, вертикално зеленило -зелене фасаде, зелене терасе, зелени кровови..),

-радних зона и зона пословања.

Зеленило у оквиру становања, пословања иверских објеката формира се јединствено у оквирублока или на индивидуалним парцелама. Обавезно јеподизање дрвореда у зони паркирања на парцели ипрема саобраћајници, односно формирањепредбаште на индивидуланим парцелама са високимзеленилом према улици. Према типу становања,зеленило у оквиру вишепородичног становања(зеленило у блоку) се може посебно уређивати уоквиру пројекта партера и пројекат хортикултурногуређења. Ово зеленило прате полигони за игру деце,уређене стазе и мобилијар.

Зеленило у оквиру површина производње ииндустрије мора бити пажљиво подигнуто у видузаштитне зелене баријере, посебно у зони премастановању и услугама. Ширина заштитног појасазависи од врсте делатности у зони. Избор врста морабити сведен на сорте отпорне на загађење у ваздуху иземљишту, отпорне на колебања временских приликаи раскошног хабитуса. У овим зонама пожељно јесадити жбунасти спрат биљака као допуну. Зеленилоосталог дела комплеса радне зоне и зоне пословањасе разрађује кроз зеленило у пратеру.

2.1.3.2. ОБЈЕКТИ И МРЕЖА САОБРАЋАЈНЕ И КОМУНАЛНЕ ИНФРАСТРУКТУРЕ

САОБРАЋАЈНА ИНФРАСТРУКТУРА

ДРУМСКИ САОБРАЋАЈУлична мрежа

Основни задатак планираног система уличнемреже је да прихвати и квалитетно опслужи локалнисаобраћај и то пре свега са сврхом стан-посао и даобезбеди увођење даљинског саобраћаја нанајважнијим улазно-излазним правцима.

У функционалном смислу уличну мрежуПараћина чиниће следеће категорије саобраћајница:

-градске магистрала – обилазница-градске магистрале-градске саобраћајнице и-сабирне саобраћајнице.Постојећи улазно-излазни улични правци

задржавају положај и функцију основних носилацаизворно-циљног и делом локалног саобраћаја.

Градска магистрала-обилазница планирана језападним ободом планског подручја при чему се усеверном и јужном делу везује на државни пут 2.А


реда бр.158. У наставку обилазница се пружаисточним делом насеља од државног пута 2.А редабр.158 до улице Царице Милице на правцу државногпута 1.Б реда бр.36.

Градске магистрале су саобраћајнице које сеу основи надовезују на мрежу државних путева I IIреда или повезују ове путеве. Ове саобраћајницепротежу се већим делом посматране територије,повезују различите градске садржаје (рад, становање,центар, образовање...) и опслужују значајан деоизворно-циљног и локалног саобраћаја и деотранзитног саобраћаја.

Градске саобраћајнице повезују стамбене ирадне зоне са градским центром и осталимсадржајима, опслужују највећим делом локалнисаобраћај и уводе локалне путеве у град.

Попречни профили улица димензионисани супрема просторним могућностима и функционалномзначају саобраћајнице у оквиру уличне мреже.

Државни пут 1.А реда бр.1 (аутопут-европскипут Е-75) и у наредном периоду представљаћенајважнију саобраћајницу на планском подручју каодео међународног коридора X. Изградњом планиранеобилазне саобраћајница створиће се услови за јаснодиференцирање транзитних и даљинских изворно-циљних кретања што ће омогућити рационалније,безбедније и ефикасније коришћење уличне мреже залокални саобраћај. Као саобраћајница високогфункционалног ранга укрштања градске магистрале-обилазнице са магистралном двоколосечномелектрифицираном пругом планирана су каоденивелисана (надвожњаци) док су укрштања сауличном мрежом планирана у нивоу.

На планском подручју планирано јепроширење регулуционих профила и нове деоницеулица у циљу формирања већ започетих уличнихправаца или омогућавања приступа већем бројукорисника.

Такође задатак планираног система уличнемреже је и да простор интегрише локално и прекоуличних праваца вишег ранга повеже корисникемреже на ближе и даље окружење. Приступне улицеуслед недостатка простора делом су планиране и каоколско-пешачке површине и „слепе“ улице саодговарајућим окретницама по потреби.

Јавни градски саобраћај и у наредномпериоду обављаће се аутобуским подсистемом.Паркирање возила у захвату планског подручјаобављаће се у оквиру парцела корисника и на јавнимповршинама (издвојеним паркиралиштима и уличнојмрежи) према важећим нормативима ипројектованом режиму саобраћаја.

Пешачке и бициклистичке стазе планиране суу заједничком коридору обострано уз реку Црницуод централног градског подручја до насеља Главица.У ул. Краља Петра I планирано је повећањеповршина намењених пешачком саобраћају обзиром

да је део коловозних површина планиран за пешачкисаобраћај. У оквиру планираних попречних профилаулица планиране су пешачке стазе или тротоари.

Аутобуска станица планирана је на постојећојлокацији у ул. Томе Живановића као путничкитерминал за приградски и међуградски саобраћај.Локација аутобуске станице је повољна у смислублизине железничке станице и градског центра као иу односу на положај основне уличне мреже.

Железнички саобраћајУ наредном периоду према развојним

плановима „Инфраструктура железница Србије“планирана је реконструкција и модернизацијамагистралне двоколосечне електрифициранежелезничке пруге Београд-Младеновац-Лапово-Ниш-Прешево-државна граница (Табановце) на коридоруX у двоколосечну пругу високих перформанси замешовити (путнички и теретни) саобраћај икомбиновани транспорт, при чему неће доћи допромене трасе и нивелете пруге и без променепостојећег пружног појаса. Планира се и задржавањепостојеће железничке пруге Параћин-Стари Поповац.

На позицијама укрштања уличне мреже самагистралном двоколосечном пругом планирана суденивелисана укрштања (надвожњаци) на позицијамаукрштања са планираном градском магистралом-обилазницом и улицама Шумадијском и МајораГавриловића као и подвожњак у ул. Стришкој. Заденивелисана укрштања ове пруге са улицамаШумадијском, Мајора Гавриловића и Стришкомпланирана је израда планова детаљне регулације(постоји важећи план детаљне регулације за градскумагистралу-обилазницу).

Укрштања са једноколосечномнеелектрифицираном пругом Параћин-СтариПоповац планирана су у нивоу.

Правила за изградњу и реконструкцијусаобраћајница

-регулационе линије и осовине саобраћајницапредстављају основне елементе за дефинисањемреже саобраћајница

-коловозну конструкцију димензионисатипрема меродавном саобраћајном оптерећењу, а премаважећим стандардима и нормативима базираним наСРПС У.Ц4.012, према ,,Правилнику о техничкимнормативима за димензионисање коловознихконструкција,, и ,,Пројектовање флексибилнихколовозних конструкција,, као и у складу сачлановима 37. и 38. Закона о јавним путевима(„Сл.гласник РС“бр.101/2005) и другим пратећимпрописима

-приликом планирања (разрадом кроз плановедетаљне регулације) или пројектовања новихприкључака на државне путеве обезбедити зонепотребне прегледности, минимално 120,00m у


односу на зауставну („СТОП“) линију насаобраћајном прикључку

-ширина коловоза приступног пута мора битиминималне ширине 6,60 m (са ивичном траком) или6,00m (са ивичњаком) и дужине 40,00m

-уколико постоји могућност на државнимпутевима при формирању нових саобраћајнихприкључака предвидети додатну саобраћајну тракуза лева скретања са државних путева

-аутобуска стајалишта извести у складу сачланом 70. и 79. Закона о јавним путевима(„Сл.гласник РС“бр.101/2005)

-аутобуска стајалишта на уличној мрежимогуће је реализовати у коловозној траци (безпроширења), док је на државним путевиманеопходно извести проширење коловоза застајалиште у ширини од 3,50m

-почетак (крај) аутобуског стајалишта надржавним путевима морају бити на минималнојудаљености од почетка (завршетка) лепезеприкључног пута у зони раскрснице

-дужина прегледности на деоници државногпута у зони аутобуског стајалишта мора износитинајмање 1,5 пута више од дужине зауставног путавозила у најнеповољнијим временским условимавожње за рачунску брзину од 50 km/h

-уколико се пројектују упарена (наспрамна)аутобуска стајалишта, прво стајалиште позиционирасе са леве стране у смеру вожње (у супротнојколовозној траци), при чему подужно растојање дванаспрамна аутобуска стајалишта (од завршеткастајалишта са леве стране до почетка стајалишта садесне стране) мора износити минимално 30,00m

-изузетно, наспрамна аутобуска стајалиштамогу се пројектовати тако да се у смеру вожње првопозиционира стајалиште са десне стране државногпута, али тада растојање између крајњих тачакааутобуских стајалишта (од краја десног-првог допочетка левог стајалишта) мора износити минимално50,00m

-дужина укључне траке са државног пута нааутобуско стајалиште износи 30,50m, а дужинаукључне траке са аутобуског стајалишта на државнипут мора износити 24,80m

-дужина ниша аутобуских стајалишта мораизносити за један аутобус 13,00m, односно за двааутобуса или зглобни аутобус 26,00m

-коловозну конструкцију аутобускихстајалишта пројектовати са једнаком носивошћу каои коловозну конструкцију државног пута уз који сестајалиште пројектује

-попречни нагиб коловоза аутобускихстајалишта пројектовати са минималним падом од2% од ивице коловоза државног пута

-приликом пројектовања користити и податкео: климатско хидролошким условима, носивостиматеријала постељице и других елемената коловозне

конструкције (за израду новог коловоза и ојачањепостојеће коловозне конструкције).

-при пројектовању нових деоница или новихколовозних трака, нивелету висински поставити такода се прилагоди изведеним коловозним површинама

-слободни простор изнад коловоза (светлипрофил) за друмске саобраћајнице износи мин. 4,5m,а за магистралну двоколосечну електрифициранужелезничку пругу 7,5m

-пројектну документацију саобраћајницарадити у складу са законском регулативом истандардима

-главним пројектом предвидети потребнусаобраћајну сигнализацију у складу са усвојенимрежимом саобраћаја

-потребан број паркинг места утврдити ускладу са Правилником о општим правилима запарцелацију, регулацију и изградњу (Службенигласник Републике Србије бр.22/2015)

-унутарблоковске приступне улицедимензионисати према условима за кретањепротивпожарних возила

-у регулационим профилима планиранихулица предвидети уличну расвету у континуитету

-при пројектовању и реализацији свих јавнихобјеката и површина применити применитиПравилник о техничким стандардима планирања,пројектовања и изградње објеката којима сеосигурава несметано кретање и приступ особама саинвалидитетом, деци и старим особама (Службенигласник Р.Србије бр.22/2015)

-приликом пројектовања и изградњебициклистичких и пешачких стаза и осталихелемената придржавати се Правилника о условимакоје са аспекта безбедности саобраћаја морају даиспуњавају путни објекти и други елементи јавногпута („Сл. Гласник РСрбије бр. 50/2011)

-приликом израде пројектне документацијемогуће је вршити корекције геометријских елеменатасаобраћајница унутар планираних попречнихпрофила, а у циљу побољашања услова саобраћаја(на пр. примена комплекснијих радијуса ураскрсници, увођење и/или продужење трака запрестројавање возила, увођење нових аутобускихстајалишта-ниша …)

-удаљеност слободног профилабициклистичке и пешачке стазе од ивице коловозадржавног пута мора износити најмање 1,50m.

Правила за изградњу паркинг простораУ блоку иза општине, приликом изградње

паркинг простора, потребно је коловознуконструкцију димензионисати према меродавномсаобраћајном оптерећењу; нивелету приступнихсаобраћајница за паркинг простор висинскиуклопити изведеним коловозним површинамаконтактних улица; паркинг места димензионисати


према стандарду СРПС У.С4.234:2005, а у складу сапројектованим начином паркирања; димензије и бројпаркинг места ускладити са Правилником отехничким стандардима планирања, пројектовања иизградње објеката којима се осигурава несметанокретање и приступ особама са инвалидитетом, деци истарим особама (Службени гласник Р.Србијебр.22/2015); главним пројектом предвидети потребнусаобраћајну сигнализацију у складу са усвојенимрежимом саобраћаја; пројектну документацијупаркинг простора и приступних саобраћајницарадити у складу и са осталом законском регулативоми стандардима из ове области.

Посебна правила грађења (формирањеграђевинске парцеле за изградњу саобраћајница)

Услови за формирање грађевинске парцеле заизградњу саобраћајница:

Основ за формирање парцела за изградњусаобраћајница је графички прилог бр.5 Планрегулације, нивелације, грађевинских линија и границеземљишта јавне намене (лист 1-6), Р = 1:1.000, узследећа посебна правила:

1.Регулациони профили за новопланиранесаобраћајнице:

-парцелација и формирање грађевинскепарцеле саобраћајнице се врши у пуном профилу;

2. Регулациони профили магистралних иградских саобраћајница које су изведене и имајуформирану катастарску парцелу, према претходноважећој урбанистичкој документацији:

-парцелација и формирање грађевинскепарцеле саобраћајнице се врши у пуном профилу,када карактеристични профил излази ван постојећекатастарске парцеле пута;

-када карактеристични профил не излази ванпостојеће катастарске парцеле пута, та катастарскамеђа се може задржати и сматрати регулациономлинијом;

3.Регулациони профили сабирних и стамбенихсаобраћајница и колских пролаза, који су из;ведени иимају формирану катастарску парцелу, премапретходно важећој урбанистичкој документацији(промене настале услед неусаглашености геодетскемреже или као последица премера):

-по правилу, парцелација и формирањеграђевинске парцеле саобраћајнице се врши у пуномпрофилу, када карактеристични профил излази ванпостојеће катастарске парцеле пута;

-изузетно, када карактеристични профилизлази ван постојеће катастарске парцеле пута, такатастарска међа се може задржати и сматратирегулационом линијом једино под условом да нијенарушено функционисање и безбедност саобраћаја(колског или пешачког, зависно од ширинерегулационог профила, а ширина тротоара да останеминимум 1,20m;

-када карактеристични профил не излази ванпостојеће катастарске парцеле пута, та катастарскамеђа се може задржати и сматрати регулациономлинијом;

4. Регулациони профили спонтано насталихстамбених саобраћајница и колских пролазанедовољне ширине појаса регулације:

-планиране ширине регулације овихсаобраћајница димензионисане су премаминималним стандардима за функционисање ибезбедност колског и пешачког саобраћаја, као ипостављање јавне комуналне инфраструктуре;

-по правилу, парцелација и формирањеграђевинске парцеле саобраћајнице се врши у пуномпрофилу, када планирани карактеристични профилизлази ван постојеће катастарске парцеле пута;

-када карактеристични профил не излази ванпостојеће катастарске парцеле, та катастарска међасе може задржати и сматрати регулационом линијом;

5. Регулациони профили постојећих улицакоје су катастарски дефинисане, а које нисуобухваћене графичким прилогом регулације,у оквирудругих намена, задржавају се у постојећој регулацији(парцели), уз услов да планиране грађевинске линијена парцелама уз наведене улице, буду на минимум3м од постојеће регулације.

РЕГУЛАЦИЈА, НИВЕЛАЦИЈА, ГРАЂЕВИНСКЕЛИНИЈЕ И ЈАВНО ЗЕМЉИШТЕ

РЕГУЛАЦИЈА И ГРАЂЕВИНСКЕ ЛИНИЈЕРегулациону матрицу чине делови граница

постојећих парцела саобраћајница и карактеристичнипрофили саобраћајница са њиховим осовинама.

Регулација у деловима где карактеристичнипрофил излази ван постојеће катастарске парцелепута поклапа се са ивицом профила.

Регулација у деловима где карактеристичнипрофил не излази ван постојеће катастарске парцелепута поклапа се са границом парцеле.

Осовине профила одређене су пројектованимкоординатама осовинских тачака саобраћајница.Полупречници заобљења профила саобраћајница ураскрсницама дати су на графичком прилогу, док сесписак координата свих осовинских тачака, њиховеознаке и полупречници хоризонталних кривина поосовини, налазе у посебном графичком прилогу.

Осим регулационим линијама, граничнелиније између земљишта јавних и осталих наменаодређене су постојећим катастарским међама (КМ).Наведени елементи који су садржани на графичкомприлогу чине јединствену регулациону базу.

Графички дефинисане грађевинске линијеодређене су у односу на дефинисане ивицекарактеристичних профила саобраћајница наприказаним растојањима. Графички представљенеграђевинске линије представљају границу до које


могу да буду изграђени објекти или делови објеката.Континуитет грађевинске линије, који је

приказан на графичком прилогу, прекида се у зонамапресецања постојећих приватних прилазакатастарским или грађевинским парцелама.

НИВЕЛАЦИЈАГенерална нивелација у захвату Плана

генералне регулације, дефинисана је прекоортометријских висина у раскрсницамасаобраћајница, уз максимално задржавање нивелетапостојећих саобраћајница. Приликом израде плананивелације водило се рачуна да пројектованенивелете, у раскрсницама, максимално пратепостојећи терен, односно изведени асвалтни застор.

ЈАВНО ЗЕМЉИШТЕОбјекти и површине јавне намене дефинисане

су катастарским међама у графичком прилогу бр. 4Планирана намена површина.У деловима који се непоклапају са катастарским међама, примењује сеграфички прилог.

ВОДОПРИВРЕДНА ИНФРАСТРУКТУРАВОДОСНАБДЕВАЊЕ

Параћин за водоснабдевање користи двеврсте изворишта и то каптирани извор "Света Петка"и бушене бунаре.

Основно извориште је каптирани извор"Света Петка", који се налази у селу Извор, на 16 kmод Параћина. Од изворишта вода се гравитационодоводи до резервоара на Карађорђевом брду(запремина: 2 x 1500 m3, КП/КД = 194,1/190,00). Изрезервоара вода се дистрибуира у односу 60 : 40Параћину и Ћуприји посебним одводима, за Параћинф 350 mm а за Ћуприју ф 400 mm. На одводу премаЋуприји се налази прекидна комора, испред које јеодвојен допунски довод за Параћин пречника ф 250mm.

Друго извориште су бунари (изворишта„Горуње“,“Стрижа“, „Параћин“ и „Данково“) и онису укључени у дистрибутивни систем преко мањихрезервоара или директно. Извориште „Параћин“ се убудућности гаси. Тренутно расположиви капацитетпостојећих изворишта се креће од 120 до 200 л/с.

Сопствене бунаре имају и појединеорганизације.

Са дистрибутивног система, поред Параћинаи насеља обухваћених планом, водом се снабдева ивећи број села.

Изворишта задовољавају садашње потребе заводом.

Дистрибутивни систем функционише уоквиру две висинске зоне, са границом од 170 мнм.Потрошачи друге зоне се снабдевају водом прекохидрофора.

На основу планираног броја становника и

процењене норме потрошње воде од 600 л/ст/дан,потребна количина воде за пиће на крају планскогпериода износи око Qсрдн = 240 л/с.

Просторним планом РС и Водопривредномосновом РС предвиђено је трајно решењеводоснабдевања Параћина са Расинско-поморавскогрегионалног система водоснабдевања. Поредкоришћења подземних вода и изграђене акумулације"Ћелије" на реци Расини, у оквиру овог системапредвиђена је изградња акумулације "Забрега" нареци Црници и акумулације "Бељаница" на рециРесави. Воде из планираног регионалног системаводоснабдевања довешће се до планираногрезервоара "Текија".

До реализације регионалног система,водоснабдевање Параћина и осталих насељаобављаће се из локалних изворишта водоснабдевања.Урађен је Генерални пројекат насеља општинеПараћин. Овим пројектом поред постојећихизворишта водоснабдевања (чије се проширењепланира) планирано је коришћење нових извориштаводоснабдевања: извор "Топлик"(70 л/с), извор"Грза"(25 л/с), водозахват "Црница" (200 л/с),извориште "Својново - Дреновац" (40 л/с). На свимизвориштима, као и око објеката система заводоснабдевање, треба спровести мере санитарнезаштите.

У оквиру дистрибутивног система, да би сецела територија града покрила квалитетнимсистемом водоснабдевања, предвиђене су следећеактивности:

-Изградња примарне дистрибутивне мреже-Изградња и реконструкција секундарне

дистрибутивне мреже.-Реконструкција довода од изворишта "Света

Петка".-Изградња резервоара "Текија" укупне

запремине 10.000 m3. Резервоар градити етапно, сакоморама од по 5.000 m3.

- Смањење губитака у водоводној мрежи

ОДВОЂЕЊЕ ОТПАДНИХ ВОДАСистем за одвођење отпадних вода Параћина

је сепаратан, тј. посебно се одводе санитарне апосебно атмосферске отпадне воде.

Санитарне отпадне воде из насеља одводе сеглавним колектором до постројења за пречишћавањеотпадних вода које се налази на локацији "Змич".Капацитет постројења је 29.000 ЕС. Изграђени суобјекти за механичко пречишћавање, а биолошкопречишћавање обавља се у лагуни површине 12,0 ha.

Канализациони систем је углавномгравитациони. У Данкову постоји црпна станица којасанитарне отпадне воде потискују у колектор. Кодшколе Ђура Јакшић такође постоји једна мањацрпна станица, која санитарне отпадне водепотискује у канализацију.


Систем за одвођење санитарних отпаднихвода покрива центар насеља Параћин, Глождак,Данково, Врапчане, Јагодњак, Горња Мала, Жабаре иРибница. Текија и Главица имају делимичноизграђену канализациону мрежу. У деловима насељагде не постоји фекална канализација санитарнеотпадне воде се одводе у септичке јаме.

Атмосферске отпадне воде са територијенасеља се одводе делом системом кишнеканализације а делом површински отичу донајближих реципијената. Повољност за одвођењеатмосферских вода је та што главни реципијент, рекаЦрница, протиче средином насеља. С друге странеевакуацију атмосферских вода отежаваконфигурација терена, који је у насељу већим деломраван, а постоје и депресије.

Највећи број колектора који прикупљаатмосферске воде из насеља уведен је у реку Црницу.Атмосферске воде из Данкова системом кишнеканализације се одводе у канал за одводњавање"Данково". Процедне и површинске воде из деланасеља Текија се каналом одводе до кишногколектора у Видовданској улици. Део атмосферскихвода из северног дела насеља се одводи у каналпоред пута за Ћуприју.

Концепт одвођења употребљених иатмосферских вода базиран је на следећимпринципима:

-Систем је конципиран као сепаратан-Систем за одвођење отпадних вода треба да

покрије целу територију града-Индустријске отпадне воде третирати унутар

индустријских комплекса-Отпадне воде пречистити пре упуштања у

реципијентЗа остварење ових циљева потребно је

предузети следеће активности:-Потребно је урадити колекторе да би се

одвеле отпадне воде из насеља Текија и Главица, каои изградити колекторе из новопланираних делованасеља.

-Извршити изградњу и санацијуиндустријских предтретмана.

-Изградити нове кишне колекторе, зацевитипостојећи путни канал до Стриже, процедне иповршинске воде из Текије увести у овај зацевљенипутни канал, изградити кишне колекторе упланираним насељима. Атмосферске воде из делаПараћина северно од аутопута отвореним каналомпоред аутопута увести у јаз.

-Планира се изградња одводних канала уциљу ефикаснијег одводњавања атмосферских вода.

РЕГУЛАЦИЈА ВОДОТОКОВАНа реци Црници урађена је пољска

регулација са одбрамбеним насипима на деоници одушћа у Велику Мораву до излаза из Параћина, а

потом и кроз сам Параћин, све до моста на путу заГлавицу.

Градска регулација је урађена од почеткакомплекса фабрике штофова до моста у улициСтефана Првовенчаног, у дужини око 2,1 km.Облагање корита изведено је и у зони аутопута.

Канал "Јаз" је делом зацевљен кроз комплексфабрике стакла и испод Немањине улице. Пречникзацевљеног дела је ф 1000 mm. У комплексуфабрике стакла на каналу је урађена преливна устава,где се вишак воде одводи у Црницу.

У циљу заштите од поплава, спречавања даљеерозије и амбијенталног уређења просторапредвиђена је комплетна регулација реке Црницекроз подручје обухваћено планом са повећанимстепеном заштите. Укупна дужина планиранерегулације је 5,7 km. Предвиђена је регулацијаТекијског потока у дужини око 2,5 km, Бачијскогпотока у дужини од око 1,4 km, Лозичког потока удужини око 1,2 km и Кнеселачког потока у дужиниоко 2,0 km. Предвиђена је и изградња канала заодводњавање у укупној дужини око 4,0 km.

Такође треба извршити санацију преграде иакумулације на Кнеселачком потоку.

Правила за изградњу водоводних линијаТрасе планираних магистралних цевовода и

водоводних линија водити постојећим и планиранимсаобраћајницама и по потреби зеленим површинама.Ван урбанизованог подручја трасе водити поредсаобраћајница.

Димензије нових водоводних линијаодредити на основу хидрауличког прорачунаузимајући у обзир и потребну количину воде загашење пожара како се то противпожарнимпрописима захтева. Минималан пречник цеви заградска насеља је је 100 mm. На водоводнимлинијама предвидети потребан број противпожарниххидраната, на максималном размаку од 80 m заиндустријске зоне, односно 150 m за стамбене зоне.Препоручује се уградња надземних противпожарниххидраната.

Минимална дубина укопавања разводнихводоводних линија је 1,2 m а магистралних цевовода1,8 m до темена цеви.

Приликом укрштања водоводне цеви треба дабуду изнад канализационих.

Минималан размак између водоводних линијаи других инсталација је 1,5 м. Појас заштите окомагистралних цевовода је минимум по 2,5 m са свакестране.

Новопројектоване објекте прикључити напостојеће и планиране водоводне линије.

Техничке услове и начин прикључењановопројектованих водоводних линија као иприкључење појединих објеката одређује надлежнакомунална организација.


Водоводне линије затварати у прстен штоомогућује сигурнији и бољи начин водоснабдевања.

Код изградње нових водоводних линијапредвидети довољан број затварача и фазонскихкомада ради исправног функционисања мреже.

Реконструкцију разводне мреже радити попостојећој траси како би се оставио простор упрофилу за друге инсталације и избегли додатнитрошкови око израде прикључака.

За сва изворишта водоснабдевања, као иобјекте дистрибутивног система спровести мересанитарне заштите дефинисане Правилником оначину одређивања и одржавања зона санитарнезаштите изворишта водоснабдевања (Сл. Гласник РСбр. 92/2008).

Правила за изградњу фекалне канализацијеТрасе фекалних колектора и сабирне

канализационе мреже водити постојећим ипланираним саобраћајницама и по потреби зеленимповршинама.

Димензије нове фекалне канализацијеодредити на основу хидрауличког прорачуна,узимајући у обзир комплетно сливно подручје.Уколико се прорачуном добије мањи пречник од ф200 mm, усвојити ф 200 mm. Максимално пуњењеканализације је 0,7 Д, где је Д пречник цеви.

Минимална дубина укопавања треба да јетаква, да канализација може да прихвати отпадневоде из свих објеката који су предвиђени да сеприкључе на њу, а не мање од 1,2 m до темена цеви.За исправно функционисање фекалне канализацијепредвидети довољан број ревизионих окана и водитирачуна и минималним и максималним падовима.Оријентационо максимални пад је око 1/Д (cm) аминимални пад 1/Д (mm).

Новопројектоване објекте прикључити напостојећу и планирану фекалну канализацију.Минималан пречник кућног прикључка је ф 150 mm.

Индустријске отпадне воде се могу увести уканализацију тек после предтретмана.

У срединама где не постоји канализацијаградити прописне, водонепропусне септичке јаме.

Техничке услове и начин прикључењановопројектоване фекалне канализације као иприкључење појединих објеката одређује надлежнакомунална организација.

Правила за изградњу кишне канализацијеТрасе кишних колектора и сабирне

канализационе мреже водити постојећим ипланираним саобраћајницама и по потреби зеленимповршинама.

Нову кишну канализацију упоредо изводитиса реконструкцијом улица.

Димензије нове кишне канализације одредитина основу хидрауличког прорачуна. За меродавну

рачунску кишу обично се узима киша савероватноћом појаве 33% или 50%.

Минимална дубина укопавања мерена одтемена цеви је 1,0 m.

Воду из дренажа уводити у кишнуканализацију.

Правила за извођење регулације водотоковаТрасу уређеног водотока усагласити са

привредним, станбеним, инфраструктурним исаобраћајним објектима.

Меродавни протицај за димензионисањекорита регулисаног водотока одређује надлежнаводопривредна организација.

Са обе стране регулисаног водотока оставитизаштитни појас минималне ширине 5,0 m збогмогућих интервенција.

ЕЛЕКТРОЕНЕРГЕТСКА ИНФРАСТРУКТУРА

Постојеће стањеУ планском периоду се задржавају постојећи

системи трансформације 110/35/10/0,4 kV и 110/10кV уз препоруку да се кроз Студију перспективногразвоја електроенергетског система Параћинаразмотри могућност и оправданост увођења напона20 кV.

Планира се проширење ТС 110/10 кVПараћин 3 до пројектованог капацитета од 63МVА.На подручју плана налазе се 3 трафостаницe 35/10 kVи то: Параћин 1, Параћин 2, Параћин 3, које седалеководима 35 kV напајају из ТС 110/35 kVПараћин 1 (Главица).

На конзумном подручју ЕД Параћин постојиоко 300 трафостаница 10/0,4 kV. На градскомподручју налази се око 150 тафостаница. Већинатрансформатора у трафостаницама је преоптерећенаи намеће се потреба за изградњом нових (око 70) ипроширењем постојећих капацитета утрафостаницама где за то постоји могућност.

Највећи део нисконапонске мреже у граду јепостављен на бетонске стубове (95%) чији пресекзадовољава, а мањим делом је на дрвеним стубовимаи планирана је њена реконструкција.

ПланираноПравовременим планирањем, изградњом

нових и реконструкцијом постојећихелектроенергетских објеката елиминисаће сеутврђени недостаци у функционисањуелектроенергетског система.

Радови се могу изводити на основу одобренетехничке документације и прибављених решења идозвола надлежних органа, сагласно Закону опланирању и изградњи ("Сл. гласник РС", бр.72/2009, 81/2009 - испр., 64/2010 - одлука УС,24/2011, 121/2012, 42/2013 - одлука УС, 50/2013 –


одлука УС, 98/2013 - одлука УС, 132/2014 и145/2014).

Приоритете реализације радова на ниском исредњем напону утврдиће надлежни орган операторадистрибутивног система, а на високом напонуоператор преносног система, ЈП „ЕлектромрежаСрбије".

На напонском нивоу 110kV потребно је упланском пероду реализовати следеће радове:

-Изградити нову ТС 110/35/10kV „Параћин 4“2х31,5 MVA, поред локације постојеће ТС 35/10KV„Параћин 1“. Иста ће омогућити квалитетно напајањеподручја у коме се планирају нове радне зоне, као исела на другој обали Велике Мораве.

Прикључак нове ТС извести повезивањем напостојећи далековод 110kV Јагодина - Крушевац,број 152/4. Пошто још увек нису прецизнодефинисане ни локација трафостанице ни трасаприкључног далековода, обе су на графичкомприлогу дате оријентационо.

Изградња овог објекта, укључујући и напојнидалековод, предвиђена је просторним планом РС запериод 2010. године до 2021. године и представљаједан од приоритета које ће реализовати ЈП"Електромрежа Србије".

-Постојеће ТС „Параћин 1“ 110/35kV и„Параћин 3“ 110/10kV треба реконструисати у циљуповећања снаге на коначну снагу од 2х31,5MVA уобе ТС.

Постојећа ТС „Параћин 3“ 110/10kV јенедовољно искоришћена с обзиром на расположивуснагу због чега је потребно проширити постојећи10kV кабловски развод са исте, за напајање ТС10/0.4kV суседних подручја.

На напонском нивоу 35kV треба обезбедитиповећање снаге у ТС 35/10kV доградњом нових илизаменом постојећих трансформаторатрансформаторима веће снаге. Изузетак чини ТС„Параћин 1“ у којој постојећа снага од 2х8MVAпредставља максимум.

Због преоптерећености постојећих 35kVкаблова за напајање ТС „Параћин 1“ и „Параћин 3“треба положити нове резервне каблове поредпостојећих од ТС 110/35kV „Параћин 1“.

Такође за међувезу ТС „Параћин 2“ и„Параћин 3“ треба као резерву положити 35 kV каблистих карактеристика.

На напонском нивоу 10kV изградња иреконструкција електроенергетских објеката вршићесе према плановима оператора дистрибутивногсистема и студији развоја „Даљи развој ЕД мреже иизбор средњег напона на подручју ЕД Параћин". Засада је, у границама плана, планирано полагањеследећих 10kV каблова:

-од трафостанице 110/10kV "Параћин 3" дотрафостаница 10/0.4kV "Индустријска зона 3" и"Индустријска зона Змич",

-од трафостанице 10/0.4kV "ЖивкеДамјановић" до трафостанице 10/0.4kV "Магнум",

-од трафостанице 10/0.4kV "Косовска" допостројења поред трафостанице 10/0.4kV"Шљункара",

-од трафостанице 110/10kV "Параћин 3" дотрафостанице 10/0.4kV "Сточна пијаца 1", "Стрижконасеље 2" и "Бахус", и

-од трафостанице 10/0.4kV "Хладњача" дотрафостанице 10/0.4kV "Pajić Company".

На делу конзума напојеног из ТС 35/10kV и10/0.4kV реализација ових послова такође ће сеодвијати према плановима операторадистрибутивног система зависно од финансијскихмогућности.

На графичком прилогу приказане су неке одлокација на којима се предвиђа изградњатрафостаница 10/0.4kV. Ове локације дате суоријентационо по предлогу надлежнеелектродистрибуције, при чему су могућа одступањапри реализацији, у зависности од конкретнихпотреба и динамике изградње објеката. Новетрафостанице 10/0.4kV могу се градити и на другимлокацијама уколико се укаже потреба.

Нисконапонска мрежа је најугроженији деоелектродистрибутивног система због чега се морасукцесивно реконструисати, а нова градити набетонским стубовима са одговарајућим пресекомпроводника.

Јавно осветљење у наредном периоду требамодернизовати коришћењем натријумових изворависоког притиска или савременијих иекономичнијих.

У наредном периоду расположивипотенцијали обновљивих извора енергије ће се вишекористити. Локална самоуправа је дужна дадефинише локације и капацитете уз услов да неугрози животну средину и реализацију изградњемалих хидроелектрана (МХЕ) предвиђенихкатастром из 1986. године.

Решења и планови за ове објекте, по њиховомдефинисању од стране локалне самоуправе сматрајусе саставним делом ПГР-а и могу се градити безограничења, сагласно Закону о планирању иизградњи.

Правила грађењаЦелокупну електроенергетску мрежу градити

у складу са законима, важећим техничкимпрописима, препорукама, нормама и условиманадлежних предузећа.

Надземни водовиНа потезу постојећих надземних водова у

оквиру подручја плана уводи се зона ограничењаизградње, у оквиру заштитног појаса далековода110kV, 35kV и 10kV који су уцртани на графичком


прилогу. Ширина заштитног појаса за далековод110kV износи 25м од крајњег фазног проводника сасваке стране, за далековод 35kV 15м од крајњегфазног проводника са сваке стране, док за далековод10kV износи 10м од крајњег фазног проводника сасваке стране.

Изградњу нових објеката и усаглашавањепостојећих обзиром на сигурносну висину исигурносну удаљеност од далековода свих напонскихнивоа извести за сваки конкретан случај у свемупрема:

-Закону о енергетици ("Сл. гласник РС" бр.145/2014),

-Закону о планирању и изградњи ("Сл.гласник РС", бр. 72/2009, 81/2009 - испр., 64/2010 -одлука УС, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - одлука УС,50/2013 - одлука УС, 98/2013 - одлука УС, 132/2014 и145/2014),

-Правилнику о техничким нормативима заизградњу надземних електроенергетских водованазивног напона од 1 kV до 400 kV (”Сл. лист СФРЈ”,бр. 65/1988 и ”Сл. лист СРЈ” бр. 18/1992 чл.103,104,105,106,107,108 ),

-Правилнику о техничким нормативима заелектроенергетска постројења називног напона изнад1000V (Сл. лист СФРЈ број 4/74),

-Правилнику о техничким нормативима зауземљења електроенергетских постројења називногнапона изнад 1000V (Сл. лист СРЈ број 61/95),

-Законом о заштити од нејонизујућих зрачења(Сл. гласник РС број 36/2009) са припадајућимправилницима,

-SRPS N.C0.105 - Техничким условимазаштите подземних металних цевовода од утицајаелектроенергетских постројења (Сл. гласник РС број68/86)

-SRPS N.C0.101 - Заштитателекомуникационих постројења од утицајаелектроенергетских постројења - Заштита одопасности (Сл. гласник РС број 68/86),

-SRPS N.C0.102 - Заштитателекомуникационих постројења од утицајаелектроенергетских постројења - Заштита од сметњи(Сл. гласник РС број 68/86),

-SRPS N.C0.104 - Заштитателекомуникационих постројења од утицајаелектроенергетских постројења - Увођењетелекомуникационих водова у електроенергетскапостројења (Сл. лист СФРЈ број 49/83).

У случају градње испод, или у близинидалековода 110kV, потребна је сагласност ЈП"Електромрежа Србије", при чему важе следећиуслови:

-Сагласност би се дала на Елаборат којиИнвеститор планираних објеката треба да обезбеди, укоме је дат тачан однос далековода и објеката чија јеизградња планирана, уз задовољење горе поменутих

прописа и закона, а исти може израдити пројектнаорганизација која је овлашћена за те послове.

Трошкови израде Елабората падају у целостина терет инвеститора планираних објеката.

-Приликом израде Елабората прорачунесигурносних висина и удаљености урадити затемпературу проводника од +80°C, у складу сатехничким упутством ЈП "Електромрежа Србије"ТУ-ДВ-04. За израду Елабората користити податке изпројектне документације далековода, које власникдалековода доставља на захтев, као и податкедобијене геодетским снимањем који се обављају отрошку инвеститора планираних објеката.

-Елаборат доставити у минимално трипримерка (два примерка остају у трајном власништвуЈП "Електромрежа Србије", као и у дигиталнојформи.

-У Елаборату приказати евентуалне радовекоји су потребни да би се међусобни однос ускладиоса прописима.

Претходно наведени услови важе приликомизраде:

-Елабората о могућностима градњепланираних објеката у заштитном појасу далековода.

-Заштитни појас далековода износи 25м саобе стране далековода напонског нивоа 110kV одкрајњег фазног проводника.

У случају да се планира постављање стубовајавног осветљења у заштитном појасу далековода,потребно је исте уважити при изради Елабората.

-Елабората утицаја далековода напотенцијално планиране објекте оделектропроводног материјала.

Овај утицај за цевоводе, у зависности однасељености подручја, потребно је анализирати намаксималној удаљености до 1000м од оседалековода.

-Елабората утицаја далековода нателекомуникационе водове.

Овај утицај, у зависности од специфичнеотпорности тла и насељености подручја, потребно јеанализирати на максималној удаљености до 3000м одосе далековода у случају градњетелекомуникационих водова.

У случају да се Елаборатом утврди колизијадалековода и планираних објеката са пратећоминфраструктуром потребно је да се:

- Приступи склапању Уговора о пословно-техничкој сарадњи ради регулисања међусобнихправа и обавеза између ЈП "Електромрежа Србије" исвих релевантних правних субјеката у реализацијипројекта адаптације или реконструкције далековода,у складу са претходно наведеним законима.

-О трошку инвеститора планираних објеката,а на бази пројектних задатака усвојених на Стручномсавету ЈП "Електромрежа Србије" уради техничкадокументација за адаптацију или реконструкцију и


достави ЈП "Електромрежа Србије" на сагласност.-О трошку инвеститора планираних објеката,

евентуална адаптација и реконструкција далековода(односно отклањање свих колизија констатованихЕлаборатом) изврши пре почетка било каквих радована планираним објектима у непосредној близинидалековода.

-Пре почетка било каквих радова у близинидалековода о томе обавесте представници ЈП"Електромрежа Србије".

На деловима парцела захваћених коридоримадалековода који се налазе ван самог коридора и зонетехничких ограничења према претходном, могу се иусаглашавати постојећи и градити нови објектипрема општим правилима грађења за објекте овихзона и условима парцеле.

Остали општи технички услови:-Приликом извођења радова као и касније

приликом експлоатације планираних објеката,водити рачуна да се не наруши сигурноснаудаљеност од 5m у односу на проводнике далеководанапонског нивоа 110kV.

-Испод и у близини далековода не садитивисоко дрвеће које се својим растом можеприближити на мање од 5м у односу на проводникедалековода напонског нивоа 110kV, што мораважити и у случају пада дрвета.

-Забрањено је коришћење прскалица и воде умлазу за заливање уколико постоји могућност да семлаз воде приближи на мање од 5m од проводникадалековода напонског нивоа 110kV.

-Забрањено је складиштење лако запаљивогматеријала у заштитном појасу далековода.

-Нисконапонске, телефонске прикључке,прикључке на кабловску телевизију и друге известиподземно у случају укрштања са далеководом.

-Приликом извођења било каквихграђевинских радова, нивелације терена, земљанихрадова и ископа у близини далековода ни на којиначин се не сме угрозити статичка стабилностстубова далековода. Терен испод далековода се несме насипати.

-Све металне инсталације (електро-инсталације, грејање и сл.) и други метални делови(ограде и сл.) морају да буду прописно уземљени.Нарочито водити рачуна о изједначењу потенцијала.

Ови услови односе се на све постојеће објектеу коридору, као део општих правила изградње.

Посебне услове према ситуацији на теренудаје надлежна служба власника далековода, а поконкретном захтеву.

ТрафостаницеТрафостанице 10/0.4 kV градити као

монтажнобетонске, стубне или лимене(контејнерског типа). Монтажнобетонскатрафостаница мора имати најмање два одељења и то:

-одељење за смештај трансформатора-одељење за смештај развода ниског и

високог напонаСвако одељење мора имати независтан

приступ споља.Коте трафостанице морају бити у нивоу

околног терена са обезбеђеним приступним путем донајближе јавне саобраћајнице најмање ширине 3м,носивости 5 т.

Просторија у коју се смешта трафостаницамора испуњавати услове грађења из важећихзаконских прописа пре свега "Правилника отехничким нормативима за заштитуелектроенергетских постројења и уређаја од пожара"("Сл.лист СФРЈ" бр. 74/90).

Пројектом грађевинског дела решититоплотну и звучну изолацију просторије.

У непосредној близини трафостаница несмеју се налазити просторије са лако запаљивимматеријалом, котларница, складишта и сл.

Кроз просторије трафостанице не смејупролазити инсталације водовода, канализације ипарног грејања.

Подземни водовиСви планирани подзмени каблови се полажу

у профилима саобраћајних површина премарегулационим елементима датим на графичкомприлогу.

Дубина полагања планираних каблова је0,8m, односно 1.2m за каблове 35kV, у односу напостојеће и планиране нивелационе елементе теренаиспод кога се полажу.

На прелазу испод коловоза саобраћајница каои на свим оним местима где се очекују већамеханичка напрезања тла каблови се полажу крозкабловску канализацију (заштитну цев).

При затрпавању кабловског рова, изнадкабла, дуж целе трасе, треба да се постави пластичнаупозоравајућа трака.

Након полагања каблова трасе истих виднообележити.

Међусобно приближавање и укрштањеенергетских каблова

На месту укрштања енергетских кабловавертикално растојање мора бити веће од 0,2 m причему се каблови нижих напона полажу изнад кабловавиших напона.

При паралелном вођењу више енергетскихкаблова хоризонтално растојање мора бити веће од0,07m. У истом рову каблови 1 kV и каблови вишихнапона, међусобно морају бити одвојени низом опекаили другим изолационим материјалом.

Приближавање и укрштање енергетских ителекомуникационих каблова

Дозвољено је паралелно вођење енергетског ителекомуникационог кабла на међусобном размаку


од најмање (ЈУС Н. Ц0. 101):0,5m за каблове 1 kV и 10 kV1m за каблове 35 kV

Укрштање енергетског ителекомуникационог кабла врши се на размаку однајмање 0,5m. Угао укрштања треба да буде најмање300, по могућности што ближе 900.

Енергетски кабл, се по правилу, постављаиспод телекомуникационог кабла.

Уколико не могу да се постигну захтеваниразмаци на тим местима се енергетски кабл провлачикроз заштитну цев, али и тада размак не сме да будемањи од 0,3m.

Размаци и укрштања према наведенимтачкама се не односе на оптичке каблове, али и тадаразмак не сме да буде мањи од 0,3m.

Телекомуникациони каблови који служеискључиво за потребе електродистрибуције могу дасе полажу у исти ров са енергетским кабловима нанајмањем размаку који се прорачуном покажезадовољавајући, али не мањем од 0.2m.

При полагању енергетског кабла 35 kVпрепоручује се полагање у исти ров ителекомуникационог кабла за потребе даљинскогуправљања трансформаторских станица које повезујекабл.

Приближавање и укрштање енергетскихкаблова са цевима водовода и канализације

Није дозвољено паралелно вођењеенергетских каблова изнад или испод водоводних иканализационих цеви.

Хоризонтални размак енергетског кабла одводоводне и канализационе цеви треба да износинајмање 0,5m за каблове 35 kV, односно најмање0,4m за остале каблове.

При укрштању, енергетски кабл може да будеположен испод или изнад водоводне иликанализационе цеви на растојању од најмање 0,4m закаблове 35 kV, односно најмање 0,3m за осталекаблове.

Уколико не могу да се постигну размаципрема горњим тачкама на тим местима енергетскикабл се провлачи кроз заштитну цев.

На местима паралелног вођења или укрштањаенергетског кабла са водоводном иликанализационом цеви, ров се копа ручно (безупотребе механизације).

Приближавање и укрштање енергетскихкаблова са топловодом

Најмање хоризонтално растојање измеђукабловских водова и спољне ивице канала затопловод мора да износи 1,0m.

Полагање енергетских каблова изнад каналатопловода није дозвољено.

При укрштању енергетских кабловскихводова са каналима топловода, минималновертикално растојање мора да износи 60cm.

Енергетски кабловски вод по правилу треба дапрелази изнад канала топловода, а само изузетно, аконема других могућности, може проћи исподтопловода.

На местима укрштања енергетскихкабловских водова са каналима топловода, мора сеизмеђу каблова и топловода обезбедити топлотнаизолација од пенушавог бетона или сличногизолационог материјала деблјине 20cm.

На месту укрштања кабловски водови сеполажу у азбестно-цементне цеви унутрашњегпречника 100mm, чија дужина мора са сваке странеда премашује ширину канала топловода за најмање1,5m.

Приближавање и укрштање енергетскихкаблова са гасоводом

Није дозвољено паралелно полагањеенергетских каблова изнад или испод цеви гасовода.

Размак између енергетског кабла и гасоводапри укрштању и паралелном вођењу треба да буденајмање 0,8m.

Размаци могу да се смање до 0,3m ако се каблположи у заштитну цев дужине најмање 2m са обестране места укрштања или целом дужиномпаралелног вођења.

На местима укрштања цеви гасовода сеполажу испод енергетског кабла.

Приближавање енергетских кабловадрворедима

Није дозвољено засађивање растиња изнадподземних водова.

Енергетске кабловске водове треба поправилу положити тако да су од осе дрворедаудаљени најмање 2m.

Изнад подземних водова планирати травњакеили тротоаре поплочане помичним бетонскимплочама.

ТЕЛЕКОМУНИКАЦИЈЕ И ПТТ

Постојеће стањеПротекли период и поред неусклађене

законске регулативе и ограниченог приступамодерним технологијама услед санкција инедостатака капитала, карактерисао је врлодинамичан развој телекомуникација, који се уПараћину огледао у потпуној дигитализацији мреже,изградњи оптичких каблова и система преноса,развоју интернета, GSM система, магистралнихтелекомуникационих система, као и развоју јавних иприватних радио и ТВ система.

ПланираноСавремене приступне мреже треба да:-Омогуће различите типове корисничких

сервиса ( POTS, triple play, мултимедијалне),-Буду флексибилне и изграђене модуларном


опремом,-Обезбеђују ефикасно коришћење пропусног

опсега,-Омогућавају интегрисано управљање

телекомуникационом опремом и сервисима,-Буду једноставне конфигурације и релативно

једноставна за одржавање и експлоатацију,-Буду изграђене опремом која је компактна и

поуздана (carrier grade),-Отворене за будуће архитектуре (како би

подржала сервисе базиране на технологијама као штосу : point- to- point Ethernet, point- to- MultipointGPON,

-Буду економски исплатива.Телекомуникациона мрежа нове генерације

(Next Generation Network - NGN) мора да обезбедиширок спектар различитих сервиса корисницима:

-POTS сервис-IN сервисе,-Дигиталне изнајмљене линије различитих

протока,-Брзи приступ Интернету,-Виртуелне приватне мреже на L2 нивоу (L2

VPN),-Виртуелне приватне мреже на L3 нивоу (L3

VPN),-Интегрисани пренос гласа, података и видео

сигнала ("triple play" сервис),-Мултимедијалне асиметричне и симстричне

сервисе са пропусним опсегом до 100Mbit/s noкориснику.

Поменути сервиси ће се реализоватикоришћењем IP приступних уређаја (са функцијомMSAN/DSLAM) и СРЕ корисничке опреме (кућниуређај RGW, SIP IAD - Integrated Access Device, STB.switch-ева, терминала оптичке приступне мреже,рутера) у приступној мрежи.

Савремена архитектура приступних мрежаподразумева примену оптичких каблова у приступнојмрежи (архитектуре FTTH/B/C) и UTP или оптичкекаблове на корисничкој локацији (стан, локацијабизнис корисника).

С обзиром на преносне медијуме иархитектуру, приступна мрежа се може реализоватикао:

-Приступна мрежа са бакарним кабловима -подразумева FTTN мрежну архитектуру у којој се IPприступни уређаји везују са централномконцентрацијом коришћењем оптичких каблова(изузетно се могу повезивати међусобно уконфигурацији ланца- subtending до 3 уређаја унизу), док се за везу од концентрације допретплатника користе бакарни DSL- каблови премаIEC 62255 стандарду.

-Оптичка приступна мрежа - подразумеваFTTB и FTTH мрежну архитектуру.

-Бежична приступна мрежа - подразумева

коришћење CDMA.

Приступна мрежа са бакарним кабловимаУколико техноекономска анализа покаже

оправданост инвестиција, користећи постојећутехнологију изградњe приступне мреже DSLбакарним симетричним кабловима, онда ће сепланирати нови објекти децентрализоване бакарнеприступне мреже за сва насеља на територијиопшитине Параћин.

Приликом децентрализације бакарнеприступне мреже реконсруисаће се приступне мрежечији ће чворови односно приступни уређаји битисмештени у постојећим грађевинским објектима укојима су и сада смештени.

Приликом децентрализације приступнемреже реконструкција ћe се вршити новимкабловима уз евентуално задржавање постојећихкаблова.

Приступна мрежа са бакарним кабловима -подразумева FTTN (Fibre To The Node) мрежнуархитектуру y којој ce IP приступни уређаји везују сацентралном концентрацијом (односно у изузетнимслучајевима и међусобно) коришћењем оптичкихкаблова, док се за везу до претплатника користебакарни DSL каблови, који имају електричнекарактеристике које су оптимизоване за преносдигиталних сигнала великих протока, као што суADSL/2+, VDSL2, a њихове карактеристике судефинисане међународним стандардима IEC 62255 и„Техничким условима за симетричне каблове савише парица или четворки, намењеним заширокопојасне дигиталне комуникације"- РАТЕЛ-2010.год.

Поред постављања новихтелекомуникационих уређаја и проширењапостојећих који су лоцирани у објектима увласништву или закупу Телекома, планира се и даљепостављање мултисервисних приступних платформи,као и друге телекомуникационе опреме у уличнимкабинетима у склопу децентрализацијетелекомуникационе мреже.

Оптичка приступна мрежаПриступна мрежа са оптичким кабловима

подразумева FTTB (Fibre To the Building) и FTTH(Fibre To the Номе) мрежну архитектуру.

У постојећој мрежи оптички каблови грађенису до великих бизнис корисника у архитектуриFTTB. Наставља се убрзана изградња мрежеоптичких каблова до готово свих већих бизнискорисника у FTTB/FTTP топологији уз коришћењеразличитих типова корисничких уређаја (switch,ruter, SIP IAD, RGW, терминали оптичке приступнемреже). Овако грађена телекомуникациона мрежа ћеобезбедити задовољење различитих захтева великихбизнис корисника (LAN и WAN интерконекције,


виртуелне приватне мреже, FC, као и различитемултимедијалне апликације).

Бежична приступна мрежаБежична приступна мрежа се примењује када

урађена техноекономска анализа показујеоправданост оваквог начина решавања приступнемреже (рурална брдско- планинска подручја) или каопривремено решење где не постоје услови закабловску приступну мрежу (немогућност добијањалокацијске дозволе и слично). Краткорочнимплановима предвиђамо коришћење CDMAтехнологије за бежичне приступне мреже.

Транспортна мрежаТранспорна мрежа се интезивно развија и

мења, тако да се за плански период који је веома дугне могу дати предвићања. Може се једино говорити ократкорочним плановима. Наводимо неке одактивности у наредном периоду:

-Проширење међународне транспортне мреже-Проширење капацитета OTN/DWDM мреже-Искључење PDX уређаја и SDH уређаја

старе генерације-Миграција Mobile Backhaul мреже са

PDX/SDH засноване мреже на Ethernet заснованумрежу.

-Увођење агрегационих СЕТ рутера-Потпуна имплементација IPv6 протокола-Постепена замена урећаја ALU 1670 у

националној мрежи.Нове локације приступних уређаја ће се

директно преко оптичких влакана везати наагрегациони чвор или надређени Edge рутер.Повезивање 3G IP базних станица обавиће сеоптичким приводом и одговарајућим уређајемсистема преноса или изградњом или проширењем РРлинкова. Изузетно могу се користити HDSL модемипо бакарним парицама.

За локације приступних чворова где нијетехноекономски исплатива изградња оптичког каблаили је тешко обезбедити сагласности ради се РРлинк.

У агрегационом нивоу транспортне мрежепланира се:

-Изградња пасивних OTN/WDM мрежа запотребе повезивања IP AN (MSAN/DSLAM), бизнискорисника, RR HUB локација, базних станица и CET(Carrier Ethernet Transport) чворова и

-Изградња CET (Carrier Ethernet Transport)мреже или проширење СДХ мреже за потребеповезивања RR HUB локација и базних стапица.

Оптички кабловиПостојећа мрежа се континуирано унапређује

са циљем да се свим корисницима на територијиРепублике Србије пруже квалитетни и разноврсни

телекомуникациони сервиси, а инфраструктурнамрежа оптичких каблова представља основнифизички медијум за телекомуникациони пренос.

Дугорочно посматрано планира сепроширење капацитета постојећих магистралнихоптичких каблова. Такође се планира изградњаодносно реконструкција оптичких каблова заповезивање нових локација приступних уређаја(MSAN/DSLAM), за потребе повезивања базнихстаница мобилне телефоније и CDMA базне станице,за потребе повезивања локација великих бизнискорисника, за потребе изградње редундантне ипоуздане агрегационе мреже и за повезивање ТВстудија са IP/MPLS мрежом.

При избору трасе оптичких каблова, узпоштовање техничких услова и прописа, тежи семинималним трошковима полагања каблова а крозексплоатацију максималној доступности за брзоотклањање сметњи. Води се рачуна о следећем:

-да је дужина кабла што мања,-да је геолошки састав земљишта са

становишта полагања што повољнији,-да на траси нема клизишта,-да је траса кабла приступачна у току свих

временских прилика.

Комутациона мрежаДигитална приступна мрежа треба да

омогући пренос говорних сигнала, дигиталнихсигнала, података, широкопојасних сервиса, tripleplay сервиса и да након увођења локалних централакласе 5 (NGN мрежа) обезбеди нове сервисе (VolP исл.)

Планира се оптичким и xDSL кабловима.У циљу проширења приступне мреже

планира се децентрализација мреже изградњом:Мултисервисних приступних чворова (MSAN-MultiService Access Node), WLL и/или СDМА(фиксни-бежични) приступ. Проширење мрежепланира се сукцесивно на бази реалних ипроцењених захтева за новим прикључцима иуслугама.

Поштанска мрежаУ циљу побољшања постојећег стања

поштанског саобраћаја предвиђено је:-отварање нових поштанских јединица у

туристичким деловима и дестинацијама зафункционисање дела поштанских јединица каосистема сталних, односно сезонских уговорнихпошти;

-увођење мобилних поштанских шалтера(минимално за сваки округ по један) који би, поодређеном распореду, обилазили удаљена села.

Правила грађењаПланираним радовима не сме доћи до


угрожавања механичке стабилности и техничкихкарактеристика ТК објеката и каблова, ни доугрожавања нормалног функционисања ТКсаобраћаја. Постојећим кабловима мора увек битиобезбеђен адекватан приступ ради њиховог редовногодржавања и евентуалних интервенција.

Пре почетка извођења радова потребно је, усарадњи са надлежном службом Предузећа зателекомуникације "Телеком Србија" а.д., извршитиидентификацију и обележавање трасе постојећихподземних ТК каблова у зони планираних радова(помоћу инструмента трагача каблова, и по потребипробним ископима на траси), како би се утврдиоњихов тачан положај, дубина и евентуалнаодступања од траса дефинисаних издатим условима.

Заштиту и обезбеђење постојећих ТК објекатаи каблова треба извршити пре почетка било каквихграђевинских радова и предузети све потребне иодговарајуће мере предострожности како не би, набило који начин, дошло до угрожавања механичкестабилности, техничке исправности и оптичкихкарактеристика постојећих ТК објеката и каблова.

Грађевинске радове у непосредној близинипостојећих ТК објеката и каблова изводитиискључиво ручним путем без употребе механизацијеи уз предузимање свих потребних мера заштите(обезбеђење од слегања, пробни ископи,...).

У случају евентуалног оштећења постојећихТК објеката и каблова, или прекида ТК саобраћајауслед извођења радова, извођач радова је дужан данадокнади целокупну штету по свим основама(трошкове санације и накнаду губитка услед прекидаТК саобраћаја).

Уколико планирана изградња условљаваизмештање постојећих ТК објеката/каблова,неопходно је урадити Техничко решење (Пројекатизмештања, заштите и обезбеђења постојећих ТКкаблова) у сарадњи са надлежном службомПредузећа за телекомуникације "Телеком Србија".Такво техничко решење мора бити саставни деопројекта (техничке документације) заизградњу/реконструкцију објекта.

Извод из пројекта који садржи поменутоТехничко решење са графичким прилогом ипредмером и предрачуном материјала и радова, саиздатим Техничким условима треба доставитиобрађивачу услова, ради добијања сагласности.

Уколико се за предметне радове не радипројекат, то не ослобађа инвеститора обавезе даизради Техничко решење / Пројекат измештања,заштите и обезбеђења постојећих ТК каблова и да нањега тражи сагласност Телекома.

Радови на заштити и обезбеђењу, односнорадови на измештању постојећих ТК објеката икаблова, изводе се о трошку инвеститораобјекта/радова. Обавеза инвеститора је и дарегулише имовинско правне односе и прибави

потребне сагласности за будуће трасе ТК каблова,пре почетка радова на њиховом измештању.

Уколико се за предметне радове не радипројекат, а изградња условљава измештањепостојећих ТК објеката у обиму који излази изобухвата постојећих грађевинских и употребнихдозвола за ТК објекте, инвеститор је обавезан дауради пројекат измештања ТК објеката са свимпотребним сагласностима и условима за добијањеупотребне дозволе.

Измештање треба извршити на безбеднутрасу, пре почетка радова на изградњи за коју сетраже услови.

Приликом избора извођача радова наизмештању постојећих ТК објеката и каблова водитирачуна да је извођач регистрован и лиценциран за туврсту делатности и да буде са листе квалификованихизвођача радова Предузећа за телекомуникације"Телеком Србија" а.д.

Обавеза инвеститора је да извођачу радова,поред остале техничке документације достави икопију издатих услова (текст и графички прилог) иТехничко решење измештања, заштите и обезбеђењапостојећих ТК објеката и каблова угроженихизградњом, на које је Предузеће за телекомуникације"Телеком Србија" а.д. дало своју сагласност. Занепоступање по наведеним условима инвеститоррадова сноси пуну одговорност.

Инвеститор, односно извођач радова је уобавези да се најмање 10 дана пре почетка извођењарадова на измештању, заштити и обезбеђењупостојећих ТК каблова, који се изводе преграђевинских радова на изградњи предметногобјекта, у писаној форми обрати Предузећу зателекомуникације "Телеком Србија" а.д., надлежнојизвршној јединици у чијој је надлежности одржавањеТК објеката и каблова у зони планиране изградње, саобавештењем о датуму почетка радова и имениманадзорног органа и одговорног извођача радова.

Предузеће за телекомуникације "ТелекомСрбија" а.д. ће са своје стране одредити стручно лицеради вршења надзора над радовима на измештању,као и на заштити и обезбеђењу постојећих ТКкаблова. Приликом извођења радова обавезно јеприсуство стручног надзора од стране Предузећа зателекомуникације "Телеком Србија" а.д.

По завршетку радова инвеститор/извођачрадова је у обавези да у писаној форми обавестиПредузеће за телекомуникације "Телеком Србија"а.д. да су радови на изградњи објекта завршени. А услучају када је инвеститор урадио пројекатизмештања ТК објеката, инвеститор је обавезан даПредузећу за телекомуникације "Телеком Србија"а.д. достави сву потребну документацију за добијањеупотребне дозволе.

По завршетку радова на измештању ТКобјеката/каблова потребно је извршити контролу


квалитета изведених радова. Инвеститор је дужан дауз захтев за формирање комисије за контролуквалитета, достави техничку документацијуизведеног стања, геодетски снимак и потврдуРепубличког геодетског завода о извршеномгеодетском снимању водова, податке о представникуинвеститора и извођача радова који ће присуствоватираду комисије.

Инвеститор је у обавези да по завршеткурадова на измештању ТК објеката/каблова извршипренос основних средстава за новоизграђени део укорист Предузећа за телекомуникације "ТелекомСрбија" а.д., како би у складу са законом могло да сеспроводи њихово редовно одржавање.

Инвеститори су у обавези да се накнадно,посебним захтевом, обрате за издавање услова заизградњу и прикључење објеката на Телекомовумрежу.

Сви инвеститори су дужни да се придржавајуЗакона о електронским комуникацијама ("Сл.гласник РС", бр. 44/2010, 60/2013 - одлука УС и62/2014), као и Упутства републичке агенције заелектронске комуникације (РАТЕЛ) о реализацијитехничких и других захтева при изградњиелектронске комуникационе мреже и припадајућихсредстава у стамбеним и пословним објектима, иомогуће равноправне услове за пословање свихтелекомуникационих оператора.

У складу са горе поменутим, инвеститори суу обавези да електронске комуникационе мреже иприпадајућа средства пројектују, граде илипостављају, користе и одржавају:

-у складу са прописаним техничким и другимзахтевима

-у складу са законом којим се уређујепросторно планирање и изградња, прописима којимасе уређује област заштите животне средине, као иобласт заштите културних добара

-тако да се не изазивају сметње у раду другихелектронских комуникационих мрежа, припадајућихсредстава и електронске комуникационе опреме.

Приликом изградње пословних и стамбенихобјеката, по члану 43 Закона о електронскимкомуникацијама ("Сл. гласник РС", бр. 44/2010,60/2013 - одлука УС и 62/2014), инвеститори су уобавези да изграде пратећу инфраструктурупотребну за постављање електронскихкомуникационих мрежа, припадајућих средстава иелектронске комуникационе опреме до просторијакорисника, у складу са прописаним техничким идругим захтевима.

Сви планирани ТТ каблови се полажу упрофилима саобрађајних површина премарегулационим елементима датим на графичкомприлогу.

ТТ мрежу градити у кабловској канализацијиили директним полагањем у земљу.

На прелазу испод коловоза саобраћајница каои на свим оним местима где се очекују већамеханичка напрезања тла каблови се полажу крозкабловску канализацију (заштитну цев).

Пројектант, односно извођач радова, је уобавези да поштује важеће техничке прописе у везиса дозвољеним растојањима планираног објекта одпостојећих ТК објеката и каблова.

При укрштању са саобраћајницом угаоукрштања треба да буде што ближи 900 и не мањи од300.

Дозвољено је паралелно вођење енергетског ителекомуникационог кабла на међусобном размакуод најмање (ЈУС Н. Ц0. 101) 0,5m за каблове 1 kV и10 kV, за каблове напона 35kV 1m.

Укрштање енергетског ителекомуникационог кабла врши се на размаку однајмање 0,5m. Угао укрштања треба да буде најмање300, по могућности што ближе 900; Енергетски кабл,се по правилу, поставља испод телекомуникационогкабла.

Уколико не могу да се постигну захтеваниразмаци на тим местима се енергетски кабл провлачикроз заштитну цев, али и тада размак не сме да будемањи од 0,3m.

Дубина полагања каблова не сме бити мањаод 0,80 m.

Дозвољено је паралелно вођењетелекомуникационог кабла и водоводних цеви намеђусобном размаку од најмање 0,6 m.

Укрштање телекомуникационог кабла иводоводне цеви врши се на размаку од најмање 0,5m.Угао укрштања треба да буде што ближе 900 анајмање 300.

Дозвољено је паралелно вођењетелекомуникационог кабла и фекалне канализацијена међусобном размаку од најмање 0,5 m

Укрштање телекомуникационог кабла ицевовода фекалне канализације врши се на размакуод најмање 0,5m. Угао укрштања треба да буде штоближе 900 а најмање 300.

Дозвољено је паралелно вођењетелекомуникационог кабла и гасовода на међусобномразмаку од најмање 0,4 m.

Од регулационе линије зградателекомуникациони кабл се води паралелно нарастојању од најмање 0,5m.

ТЕРМОЕНЕРГЕТСКА ИНФРАСТРУКТУРАКроз подручје обухвата плана генералне

регулације пролази део изграђеног магистралноггасовода високог притиска „Велика Плана – Параћин– Ниш“. Од раздеоног чвора „Карађорђево брдо“један прикључни гасовод високог притиска изграђенје ка главној мерно регулационој станици (ГМРС)„Параћин“, док се други пружа ка ГМРС у НовомПоповцу, која је ван обувата плана. Од ГМРС


„Параћин“ изграђен је дистрибутивни гасовод одчеличних цеви притиска до 16 bar, до мернорегулационих станица (МРС „Стаклара“, МРС“Болница“, МРС „Бранко Крсмановић“, МРС„Штофара“, МРС „Белпар“). Неке од ових мернорегулационих станица служе као извор енергента закотларнице, а од неких полази дистрибутивнагасоводна мрежа од полиетиленских цеви притискадо 4 bar за широку потрошњу.

У обухвату плана постоји систем даљинскоггрејања на који је прикључено око 20 MW становањаи пословног простора.

Објекти који нису прикључени надистрибутивну гасоводну мрежу и систем даљинскоггрејања као горива за производњу топлотне енергијекористе конвенционална чврста и течна горива као иелектричну енергију.

Због одсуства услова дистрибутераприродног гаса, нису могле бити дефинисане областиса изграђеном дистрибутивном гасоводном мрежомод полиетиленских цеви притиска до 4 bar. Зато јепроширење ове мреже планирано у областима које сеподударају са истима из претходног плана генералнерегулације. Нове мерне регулационе станице могу сеналазити на лоацијама МРС „Штофара“ узреконструкцију и доградњу и на локацији постојећеГМРС „Параћин“. Ипак, тачне локације планиранихМРС биће дефинисане израдом планова детаљнерегулације или урбанистичког пројекта, уз претходнеизраде економских и техничких студија и анализа иуз поштовање прописима предвиђених услова.

Развој система даљинског грејања се можеизвести гашењем паровода „Бранко Крсмановић –Електродистрибуција“, изградњом извориштатоплотне енергије на природни гас капацитета до 25MW на локацији садашње подстанице „пара-вода“ иреконструисањем постојећих топловода око будућегизворишта топлотне енергије.

За грејање и хлађење простора могуће јекористити топлотне пумпе, које имају највећи степенискоришћења уз коришћење геотермалне енергије,као и котларнице које као енергент користе биомасу.

Обновљиви извори енергије се могукористити и за грејање санитарне воде (соларниколектори и топлотне пумпе). Соларна енергија семоже користити и за производњу електричнеенергије, коришћењем фото-напонских панела, којисе најчешће постављају на кровове објеката.

Кроз подручје обухвата плана планирано је дапролази Систем продуктовода кроз Србију (правацСомбор-Нови Сад-Панчево-Смедерево-Јагодина-Ниш), којим би се транспортовала моторна горива(бензин и дизел горива). Траса продуктоводаодређена је Просторним планом подручја посебненамене система продуктовода кроз Републику Србију(Уредба о утврђивању Просторног плана подручјапосебне намене система продуктовода кроз

Републику Србију (Сомбор-Нови Сад-Панчево-Београд-Смедерево-Јагодина-Ниш), „Службенигласник РС“, бр. 19/2011).

МЕРЕ ЕНЕРГЕТСКЕ ЕФИКАСНОСТИ ИЗГРАДЊЕ1. Смањење инсталисаних капацитета системагрејања, вентилације и климатизације и повећањеенергетске ефикасности ситема грејања.а) За спољашње пројектне температуре ваздуха имаксималну температуру ваздуха грејаног просторакористити Правилник о енергетској ефикасностизграда - „Сл. гласник РС“, бр. 61/2011;б) Захтеване вредности коефицијента пролажењатоплоте и топлотне отпорности простора дефинисанесу у Правилнику о енергетској ефикасности зграда -„Сл. гласник РС“, бр. 61/2011;в) Минимални захтеви енергетске ефикасности(енергетског учинка) за стамбене зграде, по методипоређења са најбољим праксама (Правилник оенергетској ефикасности зграда - „Сл. гласник РС“,бр. 61/2011);г) Сертификати о енергетским својствима зграда(Правилник о условима, садржини и начинуиздавања сертификата о енергетским својствимазграда - „Сл. гласник РС“, бр. 69/2012). Елаборатенергетске ефикасности је елаборат који обухватапрорачуне, текст и цртеже, израђен у складу саПравилником о енергетској ефикасности зграда, „Сл.гласник РС“, бр. 61/2011, и саставни је део техничкедокументације која се прилаже уз захтев за издавањеграђевинске дозволе. Енергетски пасош морају иматисве нове зграде, осим зграда које су наведенимправилником изузете од обавезе енергетскесертификације.д) Редовна инспекција и одржавање котлова, системагрејања и климатизације.2. Смањење потрошње топлотне енергијеобезбеђивањем појединачног мерења потрошњетоплотне енергије уз могућу регулацију потрошњетоплотне енергије.3. Смањење потрошње електричне енергије загрејање коришћењем:- опреме за грејање веће енергетске ефикасности(топлотне пумпе),- енергетски ефикасне опреме за сагоревање биомасе,- соларних колектора,- ефикасних термотехничких система са напреднимсистемима регулације.4. Изградња пасивних и нискоенергетских објекатаПостојећи објекти5. Смањење инсталисаних капацитета системагрејања, тј. потрошње енергије за грејање и хлађењезаптивањем прозора, уградњом засенчења, заменомпрозора и спољних врата и топлотним изоловањемстамбених зграда.6. Смањење потрошње електричне енергијепромовисањем и подржавањем замене класичних


сијалица са влакном енергетски ефикаснимсијалицама.7. Смањење потрошње електричне енергије заменомстарих неефикасних уређаја ефикаснијим уређајима.8. Енергетски пасош морају имати постојеће зградекоје се реконструишу, адаптирају, санирају илиенергетски санирају, осим зграда које суправилником изузете од обавезе енергетскесертификације. (Правилник о условима, садржини иначину издавања сертификата о енергетскимсвојствима зграда - „Сл. гласник РС“, бр. 69/2012).

Правила грађења-Технички услови за изградњу у близини

транспортних гасовода радног притиска већег од 16bar дефинисани су Правилником о условима занесметан и безбедан транспорт природног гасагасоводима притиска већег од 16 bar („Службенигласник РС“, бр. 37/2013 и 87/2015) и Интернимтехничким правилима за пројектовање и изградњугасоводних објеката на систему ЈП Србијагас, (Новисад, Октобар 2009 године ).

У зависности од притиска и пречникагасовода ширина експлоатационог појаса гасовода је:

У експлоатационом појасу гасовода могу сеградити само објекти који су у функцији гасовода.

У експлоатационом појасу гасовода не смејусе изводити радови и друге активности (постављањетрансформаторских станица, пумпних станица,подземних и надземних резервоара, сталних кампместа, возила за камповање, контејнера,складиштења силиране хране и тешко-транспортујућих материјала, као и постављањеограде са темељом и сл.) изузев пољопривреднихрадова дубине до 0,5 метара без писменог одобрењаоператора транспортног система.

У експлоатационом појасу гасоводазабрањено је садити дрвеће и друго растиње чијикорени досежу дубину већу од 1 m, односно, за којеје потребно да се земљиште обрађује дубље од 0,5 m.

Изградња нових објеката не сме угрозитистабилност, безбедност и поуздан рад гасовода.

Објекти намењени за становање или боравакљуди, у зависности од притиска и пречника гасовода,не могу се градити на растојањима мањим од:

Минимална растојања других објеката илиобјеката паралелних са гасоводом од спољне ивицеподземних гасовода су:

Минимално потребно растојање приукрштању подземних линијских инфраструктурнихобјеката са гасоводом је 0,5 m.

Укрштања путева и пруга са гасоводомизводе се под посебним условима које издајеоператор транспортног система.

Минимална растојања надземне електромреже и стубова далековода од подземних гасоводасу:


Минимално растојање се рачуна од темељастуба далековода и уземљивача.Стубови далековода не могу се постављати уексплоатационом појасу гасовода.

-Технички услови за изградњу у близинидистрибутивних гасовода максималног радногпритиска до 16 bar, мерних-регулационих станица иизградњу мерних-регулационих станица идистрибутивних гасовода од полиетиленских цевимаксималног радног притиска до 4 bar дефинисанису Правилником о условима за несметану и безбеднудистрибуцију природног гаса гасоводима притискадо 16 bar („Службени гласник РС“, бр. 86/2015) иИнтерним техничким правилима за пројектовање иизградњу гасоводних објеката на систему ЈПСрбијагас, (Нови сад, Октобар 2009 године).

Изградња нових објеката не сме угрозитистабилност, безбедност и поуздан рад гасовода.

У зависности од притиска заштитни појасгасовода је:

1) за полиетиленске и челичне гасоводемаксималног радног притиска до 4bar - по 1 m од осегасовода на обе стране;

2) за челичне гасоводе максималног радногпритиска од 4 - 10 bar - по 2 m од осе гасовода на обестране;

3) за полиетиленске гасоводе максималноградног притиска од 4 - 10 bar - по 3 m од осе гасоводана обе стране;

4) за челичне гасоводе максималног радногпритиска од 10 - 16 bar - по 3 m од осе гасовода наобе стране.

У заштитном појасу гасовода не смеју сеизводити радови и друге активности изузевпољопривредних радова дубине до 0,5 m безписменог одобрења оператора дистрибутивногсистема.

У заштитном појасу гасовода забрањено јесадити дрвеће и друго растиње чији корени досежудубину већу од 1 m, односно, за које је потребно дасе земљиште обрађује дубље од 0,5 m.

Минимална дозвољена хоризонталнарастојања подземних гасовода од стамбенихобјеката, објеката у којима стално или повременоборави већи број људи (од ближе ивице цеви дотемеља објекта) су:

Растојања из табеле се могу изузетносмањити на минимално 1 m уз примену додатнихмера заштите при чему се не сме угрозити

стабилност објеката.Минимална дозвољена растојања спољне

ивице подземних челичних гасовода максималноградног притиска од 10 - 16 bar и челичних иполиетиленских гасовода максималног радногпритиска од 4 - 10 bar са другим гасоводима,инфраструктурним и другим објектима су:

Минимална дозвољена растојања спољнеивице подземних челичних и полиетиленскихгасовода максималног радног притиска 4 bar садругим гасоводима, инфраструктурним и другимобјектима су:


Минимална хоризонтална растојањаподземних гасовода од надземне електро мреже истубова далековода су:

Минимална хоризонатална растојања мернорегулационих станица, мерних станица ирегулационих станица од стамбених објеката иобјеката у којима стално или повремено борави већиброј људи су:

Растојање из табеле се мери од темељаобјекта до темеља мерно регулационих станица,мерних станица и регулационих станица.

Минимална хоризонатална растојања мернорегулационих станица, мерних станица ирегулационих станица од осталих објеката су:

У погледу функционалних захтева мерно-регулационе станице (МРС) морају бити у складу саSRPS EN 1776 и SRPS EN 12186.

МРС се у зависности од врсте и величинемогу поставити у:1) посебном објекту;2) на отвореном простору;3) под земљом.

На улазном гасоводу у МРС, као и на свимизлазним гасоводима из МРС морају се поставитипротивпожарне славине, које морају бити удаљене одМРС најмање 5 m, а највише 100 m, и могу битисмештене и изван ограде МРС.

У случају када су улазна и/или излазнапротивпожарна славина изван ограде МРС, исте семорају заштити од неовлашћеног руковања иманипулације.

МРС морају бити ограђене како би се спречиоприступ неовлашћеним лицима.

Ограда мерно-регулационе станице мора даобухвати зоне опасности и мора бити минималневисине 2 m.

МРС капацитета до 160 Nm3/h не морају даимају ограду.

Уколико је мерно-регулациона станица наотвореном простору, са или без надстрешнице,ограда мора бити удаљена минимално 10 m одстанице.

Ако се МРС налази у ограђеном просторуиндустријског објекта може бити и без сопственеограде, али видно обележена таблама упозорења изаштићена од удара возила.

Кровна конструкција објекта у који сепоставља мерно-регулациона станица мора бититаква да у случају натпритиска попусти пре зидоваобјекта.

Зидови, подови и кровна конструкцијаобјекта у који се поставља мерно регулационастаница морају бити изграђени од негоривогматеријала и материјала без шупљина у којима бимогао да се задржи гас.

Врата на спољним зидовима објекта у који сепоставља мерно регулациона станица морају сеотварати према спољној страни, а браве са


унутрашње стране морају се отварати без кључева.Просторија објекта у којој се врши мерење

и/или регулација притиска не сме имати стакленеповршине.

Пролази цеви и електричних водова кроззидове непропусне за гас између просторија објекта укојој се врши мерење и регулација притиска гаса иевентуалних суседних просторија морају битинепропусни за гас.

Просторија МРС мора имати горње и доњевентилационе отворе за природно проветравање.

Вентилациони отвори морају битипостављени тако да спречавају скупљање гаса упросторији, при чему доња ивица доњег отвора морабити смештена на висини од максимално 15 cm изнадпода, а горњи отвори на највишој тачки просторије.

Величина укупне површине вентилационихотвора одређује се прорачуном. Површина доњихотвора мора бити минимално 80% од површинегорњих вентилационих отвора.

Површина горњих вентилационих отвора, безобзира на прорачун не може бити мања од 1% одповршине пода просторије станице. Вентилациониотвори морају бити опремљени са заштитноммрежицом са окцима до 1 cm². Површина отвора јекорисна површина без фиксних заштитних жалузина.

Гасоводи од полиетиленских цеви у смислуфункционалних захтева морају бити у складу саSRPS EN 12007-1 и SRPS EN 12007-2.Полиетиленске цеви за гасоводе морају бити ускладу са SRPS EN 1555-2, док цевни елементиморају бити у складу са SRPS EN 1555-3 и SRPS EN1555-4.

Ако се гасовод поставља испод путевапрокопавањем, он се поставља и полаже беззаштитне цеви, са двоструком антикорозивномизолацијом која се изводи у дужини од најмање 10 mса обе стране земљишног појаса.

У рову испод путева и пруга, гасовод беззаштитне цеви мора бити положен у постељицу одситног песка у слоју од 15 cm око цеви, збијеногводом или неком другом одговарајућом методом.Дебљина зида цеви испод путева и пруга мора битипрорачуната тако да се узму у обзир утицаји свихспољњих сила на гасовод.

Ако се гасовод поставља испод путева ипруга бушењем, по правилу се поставља у заштитнуцев одговарајуће чврстоће.

Пречник заштитне цеви мора бити изабрантако да омогући несметано провлачење радне цеви.

За гасоводе пречника већег од 100 mmпречник заштитне цеви мора бити најмање 100 mmвећи од спољашњег пречника гасовода.

Уколико се радна цев поставља бушењем беззаштитне цеви мора се изабрати технологија којаобезбеђује да не дође до оштећења изолацијегасовода.

На укрштању гасовода са путевима, пругама,водотоковима, каналима, далеководима називногнапона преко 35 kV, угао осе гасовода према тимобјектима мора да износи између 60° и 90°.

На укрштању гасовода са градскимсаобраћајницама, државним путевима I и II реда иаутопутевима, као и водотоковима са воднимогледалом ширим од 5 m, угао осе гасовода прематим објектима по правилу мора да износи 90°, сем наместима где је то технички оправдано, где једозвољено смањити угао на минимално 60°.Минимална дубина укопавања гасовода је 80 cmмерено од горње ивице гасовода.

Минимална дубина укопавања чeличних иполиетиленских гасовода, мерена од горње ивицецеви, код укрштања са другим објектима је:

Од минималне дубине укопавања цеви можесе одступити уз навођење оправданих разлога за тајпоступак при чему се морају предвидети повећанемере безбедности, али тако да минимална дубинаукопавања не може бити мања од 50 cm.

-Технички услови за изградњу у близинипланираног продуктовода

У складу са Законом о енергетици(Сл.гласник РС, бр 145/2014), као и осталимпратећим законима и прописима из ове области(Закон о планирању и изградњи, Сл. гласник РС бр.132/2014; Закон о цевоводном транспорту гасовитихи течних угљоводоника, Сл. лист РС 104/2009;Правилник о техничким условима за несметан ибезбедан транспорт нафтоводима и продуктоводима,Сл. лист РС бр.37/13), дефинисан је „радни појаснафтовода и продуктовода" (прописани минималнипростор дуж трасе нафтовода или продуктоводапотребан за њихову несметану изградњу илиодржавање) и „заштитни појас нафтовода ипродуктовода" (јесте прописани простор ширине одпо 200 м са сваке стране цевовода, рачунајући од осецевовода у коме други објекти утичу на њиховусигурност).

Забрањена је изградња објеката који нису уфункцији обављања енергетских делатности, као иизвођење других радова испод, изнад или пореденергетских објеката (продуктовода, нафтовода,


гасовода), супротно закону, као и техничким идругим прописима.

Такође, у фази израде техничкедокументације за изградњу објеката по истој узаштитном и радном појасу продуктовода, потребноје обратити се ЈП Транснафта Панчево за услове итехничке сагласности. Осим тога, морају сеиспоштовати одредбе законских прописа, стандардаи техничких норматива, који дефинишу областтранспорта сирове нафте нафтоводима и транспортдеривата нафте продуктоводима.

У радном појасу продуктовода не могу сеизводити радови и друге активности осимпољопривредних радова дубине до 0,5 метара безписменог одобрења енергетског субјекта који јевласник или корисник продуктовода.

Између осталог, у појасу ширине од 5 m наједну и другу страну, рачунајући од осе цевовода,забрањено је садити биљке чији корени достижудубину већу од 1 m, односно за које је потребно да сеземљиште обрађује дубље од 0,5 m.

У појасу ширине од 30 m лево и десно од осепродуктовода, не могу се градити зграде намењене застановање или боравак људи, без обзира накоефицијент сигурности са којим је продуктоводизграђен и без обзира на то у који је разред појасцевовода сврстан.

Минимална растојања спољне ивицеподземних продуктовода од других објеката илиобјеката паралелних са продуктоводом су:

Минимално потребно растојање приукрштању продуктовода са подземним линијскиминфраструктурним објектима је 0,5 m. При томе семора водити рачуна да је паралелно сапродуктоводом положен и оптички кабл (међусобноудаљени 1- 2m) који се мора на месту укрштањапоставити у заштитну ПЕ окитен цев.

Минимална растојања подземнихпродуктовода од надземне електро мреже и стубовадалековода су:

Минимално растојање из претходног ставарачуна се од темеља стуба далековода и уземљивача.

При укрштању продуктовода сасаобраћајницама, водотоковима и каналима,неопходно је да угао између осе цевовода и осепрепреке износи између 90° и 60°. Да би сеукрштање извело под углом мањим од 60°,неопходно је прибавити сагласност надлежнихоргана. При укрштању са железничком пругом угаомањи од 60° није дозвољен.

2.1.4. ПОВРШИНЕ ОСТАЛИХ НАМЕНА

2.1.4.1. СТАНОВАЊЕ

На основу анализе постојећег стања,размештаја становништва и изграђености у зонамастановања, просторних могућности и очекиваногброја домаћинстава од 10.000 до 2025. године,дугорочни концепт размештаја зона становањаобезбеђује:- да свако домаћинство има стан, одговарајући повеличини и опремљености.- просечну величину стана од 80m², односно укупнуповршину стамбеног простора за 13000 станова од1.040.000m² и површину стана од око27,0m²/становнику за просечну величинудомаћинства од 3,0 члана.

Просторни размештај зоне становања заснивасе на различитим густинама становања штоомогућава рационалније коришћење грађевинскогземљишта у урбанистички организованим зонама,зонама погушћавања, реконструкције и у зонаманиских густина у ободним деловима подручја ПГР-а.

Зоне највиших густина заступљене су у зониградског центра у централним месним заједницама(МЗ "Центар", "Глождак", "XI конгрес"). Густинеопадају према периферним зонама подручја ПГР-а.

Планиране су зоне становања са следећимгустинама:

Према густинама становања одређени сутипови становања који имају основне категорије

-СТАНОВАЊЕ ВИСОКИХ ГУСТИНА (А)СТАНОВАЊЕ ВИСОКИХ ГУСТИНА –СОЦИЈАЛНО СТАНОВАЊЕ (А1)-СТАНОВАЊЕ СРЕДЊИХ ГУСТИНА (Б)-СТАНОВАЊЕ НИСКИХ ГУСТИНА (Ц) иСТАНОВАЊЕ НИСКИХ ГУСТИНА –


РУРАЛНО СТАНОВАЊЕ (Ц.1)

А – СТАНОВАЊЕ ВИСОКИХ ГУСТИНАГс= 50-150 станова/ haГн= 150-450 становника/ haЗоне становања високих густина налазе се у

ЗОНИ 1 која обухвата ужи центар града - Градскицентар и простор који се на њега непосреднонадовезује. Овај простор чине постојеће и планиранезоне породичног и вишепородичног становања сапословањем које је, у оквиру центара, обавезнапратећа намена. Максимална спратност у овој зони јеП+6. Постојећи објекти породичног становања могуда се трансформишу у вишепородично у складуПравилима грађења. Површина ове зоне износи 82,10ha.

У овој зони је могућа градња и другихкомпатибилних намена према посебним условима ипрописаним Правилима грађења.

Б – СТАНОВАЊЕ СРЕДЊИХ ГУСТИНАГс= 20-50 станова/ haГн= 60-150 становника/ ha

Обухвата зоне претежно породичногстановања у ЗОНИ 2 (целине 2.1. и 2.2.) и делу зоне 5(Целина 5.2.) У овој зони могуће интервенције суреконструкција, доградња и надградња породичнихстамбених објеката до висине П+2. Могућа jeтрансформација ових зона у вишепородичностановање до спратности П+4, у складу саПравилима грађења овог Плана.

Површина зоне становања типа Б у обухватуплана износи око 348,00ha, а капацитет око 6.000станова.

Ц – СТАНОВАЊЕ НИСКИХ ГУСТИНАГс= 10-20 станова/ haГн= 30-60 становника/ haСтановање ниских густина заступљено је у

периферним деловима Плана у ЗОНИ 3 (Просторнецелине 3.1. и 3.2.) – насеља Карађорђево брдо, Текијаи Стрижа. То су ређе насељени простори саобјектима ниске спратности, до П+2, претежнослободностојећи. У овим зонама могуће је развијатиразличите врсте пословања. На Карађорђевом брду,повољно еколошко окружење пружа могућност затуристичке услуге (понуда пансионског смештаја исадржаја ванпансионске потрошње).

Укупна површина зона становања нискихгустина у ЗОНИ 3 износи 201,30 ha, а капацитет јеоко 2.000 станова.

Посебно се издваја зона ниских густина уЗОНИ 4

Ц1 – РУРАЛНО СТАНОВАЊЕГс= до 10 станова/ haГн= до 30 становника/ ha

Овај тип становања у ЗОНИ 4 заступљен је унасељу Главица. Ово је зона породичних стамбенихобјеката пољопривредних, мешовитих инепољопривредних домаћинстава, као и објекатаповременог становања - викенд кућа. То су ређенасељени простори са објектима ниске спратности,помоћним простором и економским објектима навећим парцелама, а такође и издвојени захватипољопривредних домаћинстава, са објектима запољопривредну производњу на проширенимокућницама. Планирано је повезивање изаокруживање ових зона становања у циљурационалнијег инфраструктурног опремања, штоповратно доводи до знатног увећавања грађевинскогподручја. Тип објеката је углавном слободностојећи.

Овај тип становања обухвата и све постојећеиздвојене групације у овом обухвату, са постојећимпољопривредним и осталим домаћинствима, саобјектима од тврдог материјала за које постојимогућност прикључења на основну градскуинфраструктуру и приступ са јавне саобраћајницеили пута, на парцелама које се катастарски воде (илису формиране) као дворишта или окућнице и које сеналазе у оквиру ширег подручја насеља, а нису уграницама грађевинског подручја.

Површина зоне руралног становања износиоко 53,00 ha, са укупно око 300 станова.

Изградња станова за социјално становањемогућа је у оквиру свих типова и густина становањапрема Правилима грађења која важе за ту густину ипрема важећој Уредби о стандардима и нормативимаза планирање, пројектовање, грађење и условима закоришћење и одржавање станова за социјалностановање.

СТАНОВАЊЕ

Укупна површина зоне становања износи 684,40ha.За очекиваних 10.000 домаћинстава у обухвату планадо 2025. године, могуће је обезбедити око 12.300станова.

2.1.4.2. УСЛУГЕ, СИСТЕМ ЦЕНТАРА ИТУРИСТИЧКА СУПРАСТРУКТУРА

УСЛУГЕ – КОМЕРЦИЈАЛНЕ И ТУРИСТИЧКЕДЕЛАТНОСТИМЕШОВИТО ПОСЛОВАЊЕ

Садржаји пословања и услуга планирају се наукупном простору плана концентрација услуга


изражена је у Градском центру, локалним илинијским центрима, а јављају се и на појединачнимлокацијама, као објекти и локације намењенетрговини, угоститељству, разним сервисима итуристичким услугама.

Зоне услуга – комерцијални садржаји имешовито пословање, планирају се и као пратећаделатност у оквиру свих намена: становања, туризма,привређивања, јавних намена.

Овом наменом обухваћене су и приватнеделатности јавног карактера: школе, дечје установе,домови за ученике и студенте, амбуланте, делатностиспорта, рекреације, културе и сл.

Врсте услужних делатности требаприлагодити карактеру зоне и тржишним потребама,имајући у виду услове и мере заштите животнесредине.

ТУРИЗАМ - Према Закону о туризму("Службени гласник РС", бр. 36/2009, 88/2010,99/2011 - др. закон, 93/2012 и 84/2015), објектиматуристичке супраструктуре припадају угоститељскиобјекти, као и други објекти, који су у непосреднојвези са угоститељским објектима и објектимаспортско-рекреативног садржаја, или са њима чинејединствену целину.

На простору Карађорђевог брда, пореддефинисаних зона за становање (резиденцијално,викенд), угоститељство, спорт и рекреацију, којемогу да буду и у функцији смештаја, исхране изабаве туриста, формиран је и туристички пункт заразличите садржаје који би употпунили туристичкупонуду овог подручја (ловачки дом, ресторан,простор за предах, снабдевање, едукацију), наповршини од 0,50 ha.

Укупна површина зоне комерцијалних итуростичких делатности износи 19,40 ha, а површинасвих зона мешовитог пословања је 332,70 ha.

СИСТЕМ ЦЕНТАРА

Систем центара планиран је у неколиконивоа:

1. Градски центар око 40,00 ha2. Локални центри 24,00 ha3. Линијски центри

Градски центарГлавни Градски центар обухвата језгро

просторног развоја града на површини од око40,00ha . На овом простору је изразита концентрацијајавних садржаја, комерцијалних делатности истановања високих густина.

Овај простор је носилац функција и садржајарегионалног, општинског и локалног значаја.Планира се перманентна ревитализација постојећихструктура, делимична реконструкција постојећих иизградња нових објеката у оквиру постојећих

урбаних склопова уз очување формиране матрице,као и афирмацију и презентацијукултурноисторијских вредности. Препорука је да сеуређење овог простора врши на основуурбанистичко-архитектонског конкурса.

Локални центриНа подручју плана предвиђено је осам

локалних центара, укупне површине око 24,00ha.Циљ формирања локалних центара је стварањеснабдевачких пунктова за околно становништво.Локални центри садрже углавном комерцијалнесадржаје и становање, а по потреби и јавне функције:образовање, здравство, објекте културе, спорта,комуналних делатности, управе и сл.

Линијски центриЛинијски центри формирани су дуж главних

саобраћајних праваца и на правцима повезивањаГрадског центра са локалним центрима. Линијскицентри садрже услужне делатности са пратећимстановањем. Развој ових центара заснива се наконцентрацији и уређењу пословног простора.

2.1.4.3. ПРИВРЕЂИВАЊЕ

Просторни размештај производнихактивности конципиран је кроз три целине:

РАДНА ЗОНА 1 - “ПЕТЉА“РАДНА ЗОНА 2 - “СЕВЕРОЗАПАД“РАДНА ЗОНА 3 - “ЗАПАД“

РАДНА ЗОНА 1 - “ПЕТЉА“ – обухватапостојећи радни комплекс «Српске фабрике стакла»и околне радне зоне које се везују на саобраћајнупетљу и аутопут. Површина ове зоне износи око40,00 ha.

РАДНА ЗОНА 2 - “СЕВЕРОЗАПАД“ –обхвата постојеће и планиране радне зоне на правцупрема Ћуприји, између аутопута и железничке пруге.Укупна површина ове зоне износи 248,00 ha.

РАДНА ЗОНА 3 - “ЗАПАД“ – налази сезападно од железничке пруге и обухвата постојећуИндустрију Тепиха «Бранко Крсмановић» и околнерадне зоне, укупне површине око 12,00 ha.

Укупна површина зона привређивања наподручју Плана, износи око 300,00 ha.

2.1.4.4. ВЕРСКИ ОБЈЕКТИЦрква Св. Тројице налази се у Градском

центру поред реке Црнице.У градском центру, уз Улицу Војводе

Мишића, налази се Хришћанска адвентистичкацрква.

Укупна површина издвојених површина за


верске објекте, износи око 0,50 ha. Изградња новихобјеката ове врсте вршиће се, према потреби, уоквиру центара свих нивоа, као и у зонамастановања, према посебним условима и правилимаграђења.

2.1.5. ОСТАЛО ЗЕМЉИШТЕ – УСЛОВИУРЕЂЕЊА ПРОСТОРА ВАН ГРАЂЕВИНСКОГЗЕМЉИШТА

У оквиру ОСТАЛОГ ЗЕМЉИШТА ванграђевинског подручја, укупне површине 152,70haили 7,4% подручја ПГР-а, налазе се: пољопривреднеповршине (127,00 ha) и шуме (25,70 ha). Водноземљиште чини део грађевинског подручја.

Шумско и пољопривредно земљиште чинерубно зеленило насеља које има важну улогу узаштити ширења грађевинског подруча и очувањуурбаног комплекса, делујући као баријера;истовремено има и еколошки значај у побољшањумикроклимата града. Посебну улогу остварује узонама већих нагиба где доминантно шумскорастиње има важан значај у стабилизацији зона подкосинама. Ово зеленило у појединим зонамаделимично или спорадично улази у насељско ткиво(надовезује се на урбано зеленило – Карађорђевобрдо).

Основна правила-коришћење обрадивог пољопривредног

земљишта у непољопривредне сврхе, вршиће сепрема условима утврђеним Законом опољопривредном земљишту:

На пољопривредном земљишту дозвољена је:-изградња објеката у функцији

пољопривредне производње-изградња објеката туризма, затим спорта и

рекреације и других јавних функција-изградња објеката и коридора саобраћајне и

комуналне инфраструктуре, у складу саодговарајућим урбанистичким планом.

Реализација наведених објеката вршиће секроз планску разраду ПГР-а, у складу са Законом опољопривредном земљишту.

На шумском земљишту је забрањена градња.Дозвољена је изузетно изградња:

-објеката у функцији шумске привреде.-изградња објеката инфраструктуре у складу

са планом.-изградња објеката у функцији туризма,

рекреације и ловства према решењима одговарајућегурбанистичког плана, у складу са Законом о шумама.

2.1.6. СТЕПЕН КОМУНАЛНЕОПРЕМЉЕНОСТИ, СТАНДАРДИПРИСТУПАЧНОСТИ И МЕРЕ ЕНЕРГЕТСКЕЕФИКАСНОСТИ

Степен комуналне опремљености грађевинскогземљишта, који је потребан за издавањелокацијске и грађевинске дозволе

Минимални степен комуналне опремљеностиграђевинског земљишта у свим целинама (премаграфичком прилогу планиране намене површина),подразумева:

-прикључење објеката на саобраћајнуинфраструктуру (реализација одговарајуће уличнемреже) и комуналну инфраструктуру (снабдевањеводом, одвођење отпадних вода и електроенергетскаинфраструктура), према условима надлежнихкомуналних и других предузећа.

-регулисано одлагање комуналног отпада(довољан број и капацитет контејнера и другихпосуда, сортирање отпада) и уклањање комуналноготпада преко овлашћеног комуналног предузећа.

-основно уређење парцеле према њенојнамени, што обухвата нивелацију терена, партерноуређење, уређење зелених површина и одводњавање,као и обезбеђивање потребног броја паркинг местана грађевинској парцели.

-примену техничких, санитарних ипротивпожарних прописа, као и техничких стандардаприступачности при пројектовању и изградњиобјеката.

2.1.7. УСЛОВИ И МЕРЕ ЗАШТИТЕПРИРОДНОГ И КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА ИЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

2.1.7.1. ПРИРОДНА ДОБРАНа основу услова Завода за заштиту природе

Србије бр.020-2014/2 од 20.10.2015., у оквируобухвата Измене Плана генералне регулацијенасељеног места Параћин, нема заштићених подручјаза које је спроведен или покренут поступак заштитеутврђених еколошки значајних подручја имеђународних еколошких коридора еколошке мрежеРС, као ни евидентираних природних добара.

Уколико се у току радова наиђе на природнодобро које је геолошко-палеонтолошког илиминеролошко-петрографског прекла, извођач радовадужан је да о томе обавести надлежно Министарствоза послове заштите животне средине.

2.1.7.2. НЕПОКРЕТНА КУЛТУРНА ДОБРА

На подручју Измене Плана генералнерегулације насељеног места Параћин, премаподацима надлежног Завода за заштиту споменикакултуре Крагујевац, налазе се следећи објектиградитељског наслеђа:

1. НЕПОКРЕТНА КУЛТУРНА ДОБРА1.Зграда у Улици Максима Горког бр.17–сада

Улица Томе Живановића бр.172.Зграда у Улици Бранка Крсмановића бр.45


3.Зграда у Улици Бранка Крсмановића бр.474.Зграде у Улици Краља Петра бр.2 и бр.45.Споменик палим ратницима у Првом

светском рату

2. ДОБРА КОЈА УЖИВАЈУ ПРЕТХОДНУЗАШТИТУ

2.1 Евидентирана добра која уживајупретходну заштиту

1.Археолошки локалитет Мотел – Слатина2.Фабрика штофа Теокаревић

2.2 Регистровани археолошки локалитети3.Локалитет ''Болница'' – Зеленгорска улица4.Локалитет ''Глождак – Циглана''5.Локалитет ''Транскоп''6.Локалитет ''Црвеница''7.Локалитет ''Дели Орман''8.Локалитет ''Жели Воде''9.Локалитет ''Горуње''10.Локалитет ''Знојац''

3. ВАЛОРИЗОВАНИ ОБЈЕКТИ И ПРОСТОРИ3.1 Објекти градитељског наслеђа – сакралнаархитектура

1. Црква Св. Тројице2. Капеле на градском гробљу

3.2 Објекти градитељског наслеђа – профана -градска архитектура

3. Основна школа „Радоје Домановић“4. Вила у комплексу фабрике „ Параћинка“ –

Параћин5. Зграда у Улици Томе Живановића бр.156. Зграда у Улици Томе Живановића бр.247. Зграда у Улици Томе Живановића бр.318. Зграда у Улици Бранка Крсмановића бр.449. Зграда у Улици Вожда Карађорђа бр.410. Зграда у Улици Вожда Карађорђа бр.611. Зграда у Улици Вожда Карађорђа бр.812. Зграда у Улици Краља Петра бр.1113. Кућа у Улици ''7. јула'' бр.2214. Кућа у Улици Вожда Карађорђа бр.15415. Кућа у Улици Николе Пашића бр.3016. Кућа у Улици Војводе Мишића бр.317. Кућа у Улици Мајора Марка бр.3418. Кућа у Улици Боре Петровића бр.219. Кућа у Улици Боре Петровића бр.1420. Кућа у Улици Светог Саве бр.4221. Кућа у Улици Његошевој бр.29

3.3 Објекти градитељског наслеђа – профана –балканска архитектура

22. Кућа у Улици Владике НиколајаВелимировића бр.11

23. Кућа у Улици Владике НиколајаВелимировића бр.26

24. Кућа у Улици Владике Николаја

Велимировића бр.5225. Кућа у Улици Димитрија Марјановића

бр.5126. Кућа у Улици Димитрија Марјановића

бр.6827. Кућа у Улици Књаза Милоша бр.1328. Кућа у Улици Књаза Милоша бр.8429. Кућа у Улици Његошевој бр.430. Кућа у Улици Васе Чарапића бр.531. Кућа у Улици Врапчанској бр.2332. Кућа у Улици Стеве Писара бр.1533. Кућа Милоша Матића у селу Главица34. Кућа Предрага Иванковића у селу

Главица35. Кућа Славке Димитријевић у селу

Главица36. Кућа Живке Димитријевић у селу Главица

3.4 Амбијенталне целине37. Српска фабрика стакла

4. СПОМЕНИЦИ И СПОМЕН ОБЕЛЕЖЈА1. Споменик НОБ-а (на градском гробљу)2. Споменик НОБ-а (борцу – устанику)3. Споменик Црвеноармејцима (на градском

гробљу)4. Споменик Бранку Крсмановићу5. Споменик НОБ-а (на тргу испред фабрике

стакла)6. Споменик ослободиоцима града Параћина7. Спомен чесма (Друштво за улепшавање

Параћина)8. Фонтана слободе9. Споменик Стеви Писару10. Спомен биста Народног хероја Момчила

Поповића11. Спомен биста Томе Живановића12. Спомен плоча НОБ-а (на кући у Улици

Краља Петра бр.105)13. Спомен плоча НОБ-а (на згради бивше

штампарије)14. Спомен плоча НОБ-а (испред фабрике

''Бранко Крсмановић'')15. Спомен плоча НОБ-а (испред фабрике

стакла)16. Скулптура ''Песник''17. Скулптура ''Време будућности''18. Скулптура ''Мајка и дете''

МЕРЕ ЗАШТИТЕ НЕПОКРЕТНИХКУЛТУРНИХ ДОБАРА И ДОБАРА КОЈАУЖИВАЈУ ПРЕТХОДНУ ЗАШТИТУ

Овим мерама су обухваћени сви објекти ипростори који су утврђени за непокретна културнадобра, као и добра која уживају претходну заштиту.Подразумевају строгу заштиту културних добара узопште услове, као и посебне услове чувања,


коришћења и заштите културних добара који супрописани у решењу, тј. одлуци о утврђивањуобјеката за културно добро.

ОПШТЕ МЕРЕ ЗАШТИТЕ НЕПОКРЕТНИХКУЛТУРНИХ ДОБАРА И ДОБАРА КОЈАУЖИВАЈУ ПРЕТХОДНУ ЗАШТИТУ

1) Културна добра не смеју се оштетити илиуништити нити променити намену без сагласностинадлежне службе заштите;

2) Све интервенције (у ентеријеру иекстеријеру), које би се обављале на културнимдобрима, морају имати услове и сагласностинадлежних Завода;

3) Културна добра се не смеју отуђити безостваривања права прече куповине које јеустановљено законом у корист надлежне службезаштите;

4) Власник, односно корисник културногдобра нема права да раскопава, руши, преправља,презиђује или врши било какве радове које могудовести до оштећења културног добра или нарушитињегова својства;

5) Власник, односно корисник културногдобра дужан је да га са изузетном пажњом чува иодржава и спроводи утврђене мере заштите, као и даобавештава надлежни Завод о свим правним илифизичким променама у вези са културним добромили његовом заштићеном околином;

6) Власник, односно корисник културногдобра нема права да користи или употребљавакултурно добро у сврхе које нису у складу сањеговом природом, наменом и значајем;

7) Корисник је дужан да врши континуиранотекуће одржавање културног добра, уз одржавањеаутентичног изгледа који објекти имају;

8) Корисник објекта је дужан да на времеобавештава надлежне службе о евентуалнимоштећењима објекта и његове околине;

9) Конзерваторско – рестаураторскеелаборате који садрже испитивачке радове,методологију интервенција, начин чувања ипрезентације непокретног културног добра,неопходно је израдити под условима и стручнимнадзором службе заштите;

10) Фотографско или филмско снимањенепокретних културних добара које захтева монтажускела, кулиса или друге техничке опреме, коришћењекранова, употребу расветних тела укупне снаге прекодва киловата или посебне интервенције на културномдобру, односно његовој заштићеној околини, може севршити само на основу услова надлежног завода зазаштиту споменика културе.

ОПШТЕ МЕРЕ ЗАШТИТЕ ЗАШТИЋЕНЕОКОЛИНЕ НЕПОКРЕТНИХ КУЛТУРНИХДОБАРА

1) Забрањују се радови који могу да нарушестабилност непокретног културног добра, као што сугеомеханичка, сондажна испитивања или другаископавања било какве врсте;

2) Комплетно уређење заштићене околине,као и целокупног простора заштићене околине, а ускладу са прописаним условима службе заштитекултурних добара, Завода за заштиту природе идругих надлежних институција;

3) Пројекти уређења морају да садржеподатке и детаље обликовања слободних зеленихповршина, поплочања свих стаза и прилаза, расветеразличитог типа, урбаног мобилијара са својеврсномопремом и др.;

4) Обавезно планирање површина застационарни саобраћај (намењен објектима из, горенаведеног, простора), као и ревизију шеме саобраћајауопште, како би се побољшали приступи и везе;

5) Потребно је континуирано одржавањецелокупне зоне амбијенталне заштите, а од страненадлежних служби, под условима, прописима инадзором надлежне службе заштите;

6) Сви елементи урбаног мобилијара који сепостављају у заштићеној околини споменика културе(поплочавање, клупе, осветљење…) морају добитиуслове и сагласност надлежне службе заштите;

7) Евентуална изградња у овој зони подлежепосебним условима и сагласностима надлежнеслужбе заштите.

ОПШТЕ МЕРЕ ЗАШТИТЕ АРХЕОЛОШКИХЛОКАЛИТЕТА

Територија општине Параћин обухватапростор који је, због повољних климатских услова,плодне и богате земље, разноврсног биљног иживотињског света и разуђености рељефа, одувекбио стециште разних народа и култура.

Културна баштина општине Параћин није садовољно пажње валоризована и активно укључена утокове просторне интеграције овог простора.

Археолошки локалитети још увек немајуодговарајуће место у концепцији и програмиматуристичког развоја и много других споменика иззаиста бурне прошлости и новије историје којиомогућавају развој екскурзијског и излетничкогтуризма и то са изузетно богатим културно –историјским садржајем

Коначно, културно наслеђе Параћина се неможе посматрати издвојено из целине интегралнекултурне мапе Србије, па и ширег региона, те сумеђусобне везе на овим релацијама од виталногзначаја.

Мере заштите:1) Забрањено је неовлашћено копање,

одношење камена и земље са археолошкогналазишта;


2) Забрањује се промена конфигурацијетерена;

3) Забрањено је: вађење песка, шљунка илиземље за прављење цигле и копање канала занаводњавање и сл. на самом археолошком налазиштуи његовој заштићеној околини;

4) Забрањује се изградња објеката наархеолошком локалитету и у његовој околини безсагласности и услова прописаних од стране Завода зазаштиту споменика културе у Крагујевцу;

5) забрањено је сађење високе вегетације ипошумљавање простора на коме се налазиархеолошко налазиште;

6) Забрањује се градња инфраструктуре,индустријских објеката и постројења наархеолошком локалитету и у његовој околини безсагласности и услова прописаних од стране Завода зазаштиту споменика културе у Крагујевцу;

7) Забрањује се просипање, одлагање ипривремено или трајно депоновање отпадних иштетних материја на археолошком локалитету и уњеговој околини;

8) Забрањује се одношење надгробника ипрекопавање гробова;

9) Забрањује се неовлашћено прикупљањепокретног археолошког материјала;

10) Обзиром да је простор у највећем делуoпштине Параћин неистражен или су истраживањавршена само делимично, неопходно је предвидетиархеолошке интервенције приликом планирања билокаквих земљаних радова.

Нарочито треба подвући обавезеинвеститора код реализације инфраструктурнемреже (саобраћај, гасовод, водовод, канализација,електрификација, телекомуникација, и др.) као иинвеститора било каквих земљаних радова наархеолошком локалитету и у његовој околини, дафинансирају археолошку обраду терена, надзор,промену динамике радова и измене у пројектиманепосредно пре радова и у току самих радова.

ОПШТЕ МЕРЕ ЗАШТИТЕ ВАЛОРИЗОВАНИХСАКРАЛНИХ ОБЈЕКАТА

1) Очување изворног изгледа спољашњеархитектуре и ентеријера, хоризонталног ивертикалног габарита, облика и нагиба крова, свихконструктивних и декоративних елемената,оригиналних материјала, функционалнихкарактеристика и оригиналних натписа;

2) Сопственик је дужан да ажурно пратистање и одржава конструктивно-статички систем,кровни покривач, све фасаде, ентеријер и исправностинсталација;

3) Забрањују се радови који могу угрозитистатичку стабилност;

4) Изградња инфраструктуре дозвољава сесамо уз претходно обезбеђење заштитних

археолошких ископавања и адекватне презентацијеналаза;

5) Уклањање грађевинског и другог објектачије постојање угрожава заштиту и коришћењевалоризованих објеката;

6) Забрањује се градња објеката који својомархитектуром, габаритом и висином угрожавајувалоризоване објекте;

7) Забрањује се градња објеката који нису уфункцији валоризованих објеката;

8) Не дозвољава се складиштење материјала истварање депонија;

9) Забрањује се просипање, одлагање ипривремено или трајно депоновање отпадних иштетних материја - хемијски агресивних,експлозивних, отровних, радиоактивних, итд.

ОПШТЕ МЕРЕ ЗАШТИТЕ ВАЛОРИЗОВАНИХОБЈЕКАТА ГРАДСКЕ АРХИТЕКТУРЕ

1) Објекти морају чувати свој аутентичанизглед, оригиналне материјале, хоризонтални ивертикални габарит, конструктивне и декоративнеелементе и функционалне карактеристике објекта.

2) Објекти се не смеју оштетити илиуништити нити променити намену без сагласностинадлежне службе заштите.

3) Власник, односно корисник нема права дараскопава, руши, преправља, презиђује или вршибило какве радове које могу довести до оштећењаобјекта или нарушити његова својства.

4) Власник, односно корисник нема права дакористи или употребљава објекат у сврхе које нису ускладу са његовом природом, наменом и значајем.

5) Корисник је дужан да врши континуиранотекуће одржавање објекта, уз одржавањеаутентичног изгледа.

6) Конзерваторско – рестаураторскеелаборате који садрже испитивачке радове,методологију интервенција, начин чувања ипрезентације израђује установа заштите или другаовлашћена фирма под условима и стручнимнадзором службе заштите.

7) Забрањује се грађење објекта трајног илипривременог карактера, који својом архитектуром игабаритом угрожавају валоризоване објекте.

8) Комплетно уређење заштићене околине,као и целокупног простора заштићене околине(најчешће је то цела парцела на којој се објекатналази), а у складу са прописаним условима службезаштите културних добара, Завода за заштитуприроде и других надлежних институција. Пројектиуређења морају да садрже податке и детаљеобликовања слободних зелених површина,поплочања свих стаза и прилаза, расвете различитогтипа, урбаног мобилијара са својеврсном опремом идр.


ОПШТЕ МЕРЕ ЗАШТИТЕ ВАЛОРИЗОВАНИХОБЈЕКАТА БАЛКАНСКЕ АРХИТЕКТУРЕ

У границама захвата Измене Плана генералнерегулације насељеног места Параћин присутностобјеката балканске архитектуре је веома оскудна.Процес урбанизације је условио убрзани развој ипотиснуо многе аутентичне архитектонске облике.Они малобројни примерци нису сачувани уаутентичном облику већ су у мањој или већој мерипретрпели преправке.

Очувани објекти указују на то да је градскаархитектура Параћина у 19. веку умногоме биларађена по узору на сеоску архитектуру. Куће суграђене у бондручном конструктивном систему саиспуном од чатме или опеке, четвороводног кровапокривеног ћерамидом или бибер црепом. Појединеграђевине припадају типу тзв. „приземљуша“ које сејављају после 1820. године. Најважнијакарактеристика њиховог просторног склопа испољног изгледа јесте приземни трем који се јављана подужној фасади. Овај трем служио је касније запросторни развој куће. Наиме, један део тремапретварао се најпре у доксат, а касније је овај биопреображаван у још једну просторију. Трем је остаосамо на углу. Такође, присутни су и објекти који сејављају средином деветнаестог века. То су куће покојима је моравска архитектура најпрепознатљивија,са тремом који има тзв. “лажне луке“ – аркаде.

Можемо констатовати да су очуванеграђевине углавном у веома лошем стању, запуштенеи угушене новоградњом. Присутна је тенденцијавласника за њиховим уклањањем што говори онепрепознавању вредности објеката традиционалнеархитектуре и одсуству интереса за њихово очување.Објекти су разуђени тако да нема услова за њиховуамбијенталну заштиту (нема груписаних структура),већ се исти морају штитити појединачно.

Стање:-објекти народног градитељства углавном су

ван функције и угушени новоградњом-поједини објекти који су били заштићени у

претходним елаборатима Завода у међувремену сусрушени или су знатно изменили свој аутентичниоблик и изглед

-непрепознавање вредности објекататрадиционалне архитектуре и интереса за њиховоочување

-недостатак механизама финансирањареконструкције објеката народног градитељства

-проблем ревитализације реконструисанихобјеката

Мере заштите:1) Објекти градитељског наслеђа не смеју се

оштетити или уништити;2) Власник, односно корисник објекта нема

права да раскопава, руши, преправља, презиђује иливрши било какве радове које могу довести доњеговог оштећења или нарушити његова својства;

3) Корисник је дужан да врши континуиранотекуће одржавање објекта, уз одржавањеаутентичног изгледа који објекти имају;

4) Конзерваторско – рестаураторскеелаборате који садрже испитивачке радове,методологију интервенција, начин чувања ипрезентације објеката израђује установа заштите илидруга овлашћена фирма под условима и стручнимнадзором службе заштите;

5) Забрањује се грађење објекта трајног илипривременог карактера, који својом архитектуром игабаритом угрожавају споменик културе;

6) Све интервенције (у ентеријеру иекстеријеру), које би се обављале на објектимаградитељског наслеђа, морају имати услове исагласности надлежних завода.

Морамо напоменути и да неки објекти који субили валоризовани у претходним студијама Заводавише не постоје јер су срушени. Адекватна применаовог и осталих планских докумената, тј.благовремено обавештавање надлежне институције опланираним променама у простору и интервенцијамана објектима, као и рад на развијању свести локалногстановништва о потреби чувања објекатаградитељског наслеђа спречили би или бар смањилитакве појаве.

ОПШТЕ МЕРЕ ЗАШТИТЕ БИСТА И СПОМЕНОБЕЛЕЖЈА

1) Пре извођења било каквих интервенцијапотребно је прибавити услове и сагласностинадлежног завода за заштиту споменика културе уКрагујевцу;

2) Сви предвиђени радови који се изводе најавним споменицима и спомен обележјима (споменбисте и спомен плоче) и њиховој непосреднојблизини не смеју угрозити њихов аутентични изглед;

3) Неопходно је ажурно пратити стање свихспомен обележја уз обавезно текуће одржавање;

4) Обезбедити посебну расвету (премамогућностима) за свако појединачно споменобележје.

ПОСЕБНИ УСЛОВИ ЗАШТИТЕПосебне услове за предузимање мера заштите

и других радова зависно од категоризацијеспоменика културе, одређује:

-За споменике културе од изузетног значаја,као и за заштићену околину, Републички завод зазаштиту споменика културе (преко Завода уКрагујевцу);

-За споменике културе од великог значаја,споменике културе и културна добра која уживајупретходну заштиту, као и за заштићену околину,


Завод за заштиту споменика културе у Крагујевцу;-За валоризоване објекте и просторе Завод

издаје мишљење. Ове објекте треба штитити иочувати кроз урбанистичке планове, било каопојединачне објекте или као амбијенталне целине;

-За спомен обележја Завод издаје решење,односно мишљење у зависности да ли се споменобележје налази на или у заштићеној околиниспоменика културе или ван споменика културе.

2.1.7.3. УСЛОВИ И МЕРЕ ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕСРЕДИНЕ

Концепт заштите и унапређења животнесредине, заснован је на успостављању одрживогуправљања природним вредностима, превенцији,смањењу и контроли свих облика загађивања.

Праћење стања животне средине,евидентирање извора загађивања, контролуквалитета медијума животне средине у циљупредузимања мера за минимизирање или свођењенегативног утицаја у границе прихватљивости,обавеза је локалне самоуправе као и израда идоношење Акционог плана заштите животнесредине.

Акциони план – ЛОКАЛНИ ЕКОЛОШКИАКЦИОНИ ПЛАН (ЛЕАП), се може донети заподручје целе општине и за подручје ПГР-а.

Акциони планови се доноси како би сеунапредио квалитет животне средине једне локалнезаједнице, односно како би се обезбедила:

-заштита ваздуха;-заштита вода;-заштита земљишта;-заштита шума;-заштита од буке и вибрација;-заштита од јонизујућег и нејонизујућег

зрачења;-заштита од удеса;-управљање отпадом;

Општи услови заштите животне средине:-при пројектовању и реализацији планираних

намена неопходно је урачунавање трошкова заштитеживотне средине у складу са законом;

-отпадни материјал који настане приликомизградње (материјал из ископа, грађевинскиматеријал, метални отпад, пластика, комуналниотпад) одвозити на унапред одређену локацију;

-поштовање услова надлежних органа иинституција при реализацији планираних намена,објеката, функција, садржаја, инфраструктурнихсистема и радова;

-свака активност при реализацији плана морабити спроведена на начин да проузрокује најмањиризик по животну средину и здравље људи, смањиоптерећење простора и потрошњу сировина иенергије у изградњи и производњи, укључи

могућност рециклаже и спречи или ограничи утицајна животну средину на самом извору загађивања;

-комунално и инфраструктурно опремањезона и локација, у циљу спречавања потенцијалнонегативних утицаја на земљиште, подземне иповршинске воде и ефеката на здрављестановништва;

-подстицање коришћења еколошкиприхватљивих енергената и технологија запроизводњу енергије, уз рационално коришћењеенергије, стимулацију коришћења обновљивихизвора енергије и повећање енергетске ефикасности;

-смањење броја индивидуалних котларница иложишта ширењем система централизованогснабдевања енергијом, ширење гасификационогсистема;

-озелењавање и пејзажно уређење површинајавног зеленила, сагласно локацијским условима иеколошким захтевима, уз стриктно поштовањепринципа аутохтоности у зонама заштите од изворазагађивања;

-озелењавање саобраћајница свих рангова(обострано или једнострано);

-спроводити мере еколошке компензације упростору;

-унапређење и обнављање природних ресурсашума, водотокова, земљишта, ваздуха, биљног иживотињског света;

-утврдити еколошки капацитет подручја,степен угрожености подручја (утврдити катастарзагађивача ваздуха, земљишта и воде) пререализације планираних намена,

-управљање отпадом према Плану управљањаотпадом;

-управљање отпадним водама – обавезанпредтретман свих технолошких отпадних вода дозахтеваног нивоа пре упуштања у реципијент(канализациону мрежу или водоток), као и третманзауљених атмосферских вода и пречишћавањекомуналних вода;

-тамо где нема фекалне канализације и где сеона не планира, предвидети изградњуводонепропусних септичких резервоара заприкупљање санитарних отпадних вода и њиховоодвожење у јавну канализацију града;

-обавезан поступак Процене утицаја за свепројекте - објекте, радове – изворе могућихнегативних утицаја, према Закону о процени утицајана животну средину («Сл. гласник РС» бр. 135/04 и36/09) и на основу Уредбе о утврђивању Листепројеката за које се може захтевати процена наживотну средину («Сл.гласник РС» бр. 114/08)

Заштита ваздухаОпште мере заштите ваздуха које је неопходноспровести су:

-поштовање Закона о заштити ваздуха


(„Сл.гласник РС“, бр. 36/09, 10/13), као иподзаконска акта;

-предвидети одговарајућу опрему, техничка итехнолошка решења, којима се обезбеђује да емисијазагађујућих материја у ваздуху задовољавапрописане граничне вредности;

-смањење концентрације загађујућихматерија на изворима загађења, посебно у оквирурадних зона, (применом техничко технолошкихмера- нових чистих технологија, уградњомпостројења за апсорпцију штетних гасова иреконструкцијом у случају дотрајалости и сл);

-повећање удела зеленила на парцелама уоквиру зона и локација са евидентираним утицајемаерозагађења (у зони утицаја производних комплексаи фреквентних саобраћајница), као и адекватнимизбором зеленог фонда како би се апсорбовалиштетни полутанти из ваздуха;

-ширење гасоводне и топловодне мреже,односно замена котларница на чврста горива,котларницама на гас;

-увођење принципа енергетске ефикасности,коришћењем обновљивих извора енергије (соларна,енергија воде, биомасе),

-едукација становништва о значају очувањаквалитета ваздуха и мерама које то доприносе;

Контролу квалитета и степен загађеностиваздуха на подручју плана (што је у надлежностиопштине), пратити систематски и спроводити мере :

-кроз израду катастра аерозагађења;-успостављањем мониторинга за

континуирано праћење квалитета ваздуха саредовним извештајима о загађењу;

-посебне контроле загађености на угроженимместима (индустријски комплекс – у обавезиоператера постројења);

Заштита водаУ складу са Законом о водама („Сл.гласник

РС“, бр.30/10 и 93/12) неопходно је обезбедитиадекватно управљање водом и водним ресурсима,као и адекватну заштиту вода и заштиту од вода.Опште мере заштите и одрживо коришћење водазаснива се на:

-спречавању свих облика загађења водадиректног и индиректног;

-одржавању и обезбеђењу оптималногеколошког протока у функцији очувања и заштитеводених заједница и квалитета воде, као и несметанокоришћење воде за различите намене;

-заштити и очување водног земљишта иприобалних екосистема (травнатих и шумских);

Заштита површинских вода обухвата:-заштиту од загађења реке Црнице;-заштиту осталих мањих водотокова на

подручју плана;Заштиту спроводити:

-уређивањем обале реке Црнице –регулацијом корита и реконструкцијом регулисаногдела, тако да се максимално поштује форланд реке узњену интеграцију у градско ткиво, као и ради трајнеодбране од поплава;

-забраном депоновања отпада или другогматеријала, упуштања отпадних вода или билокаквих активности које би биле потенцијални изворизагађивања река;

-изградњом/доградњом канализационе мрежеи колектора чиме се спречава изливање отпаднихвода у водоток;

-изградњом градског система запречишћавање индустријских и фекалних отпаднихвода;

-сви објекти који у свом технолошкомпоступку имају отпадне воде, морају имати изграђенпредтретман за прераду отпадних вода дозадовољавајућег нивоа за испуштање у водоток;

-обавезан је контролисани прихватпотенцијално зауљених отпадних вода са интернихсаобраћајница, манипулативних површина ипаркинга, као и третман у таложнику /сепараторумасти и уља, којим се обезбеђује да квалитетпречишћених вода задовољава критеријумепрописане за испуштање у јавну канализацију илиреципијент;

-обавезна је редовна контрола испуштањаотпадних вода у скалду са Законом о заштити вода(„Сл.гл.РС“ бр. 30/10 и 93/12);

-уређивањем корита осталих водотокова самерама забране угрожавања и загађивања;

-спровођењем мониторинга реке Црнице(квалитет воде, катастар загађивача са планом мераза заштиту);Заштита подземних вода заснива се на одрживомкоришћењу резерви подземних вода, проценикапацитета у циљу одрживог коришћења испровођењу истражних радова у циљу проценерезерви. Заштита подземних вода односи се и назаштиту подземних вода од загађења, што ће сеспроводити кроз мере:

-забране неконтролисаног испуштањаотпадних вода;

-забране изградње водопропусних септичкихјама;

-изградњом канализационе мреже, односнофекалних колектора који су повезани са системом запречишћавање отпадних вода;

-обавезе предтретмана за све загађујућетехнолошке процесе пре упуштања отпадне воде уреципијент/канализацију;

Такође је неопходно ограничити и потпуноелиминисати индиректан утицај загађења подземнихвода, посебно неконтролисаном применом хемиских


препарата у пољопривреди.За све активности у простору које могу бити

потенцијални извори загађивања вода, обавезна јепроцедура процене утицаја на животну средину ипримена прописаних мера и услова из тог документа.

Заштита земљиштаЗаштита земљишта подразумева одрживо

коришћење земљишта као ресурса, унапређењепостојећег стања квалитета земљишног бонитета,заштите од загађења и деструкције, као и санцију(чишћење) и рекултивацију девастираних локација.Заштита земљишта спроводити кроз мере:

-забрана неконтролисаног депоновања свихврста отпада, ван за то предвиђених локација;

-ограничавање неконтролисаног инепотребног отварања вегетацијског склопа;

-унапређење (рекултивацију и санацију)деградираних терена – еродираних терена, клизишта,терена по завршеној експлоатацији, локациједивљих депонија и свих других терена који суконтаминирани хемијским или другим загађујућимсупстанцама;

-контролу употребе хемијских препарата упољопривреди и спровођење принципа добрепољопривредне праксе;

Одрживо коришћење и заштита земљиштаодноси се и на систем контроле квалитета земљишта.

Мере заштите земљишта од утицајапољопривреде:

Ради заштите земљишта од загађењаприменом претеране хемизације органског инеорганског порекла потребно је институционално икроз едукацију становништва увести «добрупољопривредну праксу». Она би требало да обезбедине само очување квалитета земљишта већ ипроизводњу квалитетне органске хране. Са другестране, ради локализације примене хемије упољопривреди могу се дефинисати следеће зоне:Утврђује се заштитно одстојање између култура којесе интензивно третирају и:

-зоне становања од 500 m;-зоне водотокова од 50 m;За сточне фарме дефинише се заштитна зона

од 200 m од зона становања, државних путева иводотокова, односно 510 m од извориштаводоснабдевања.

Заштита шумаШуме на подручју ПГР-а припадају шумским

комплексима са приоритетном функцијом заштите.Општи принцип заштите шума односи се на одрживокоришћење шума и унапређење статуса шума ишумског земљишта. Очувањем шумских комплексадоприноси се очувању биодиверзитета и предеонихкарактеристика подручја. При планирању намена и

активности у границама обухвата плана, свеактивности треба да буду у складу са Законом ошумама („Сл.гласник РС., бр. 30/10 и 93/12), иЗакона о изменама и допунама Закона шумама(„Сл.гласник РС“.бр.89/15), односно све активностиморају бити засноване на очувању шума и шумскогземљишта као добро од општег интереса.

Заштита од буке и вибрацијаУ циљу заштите од буке и вибрација а у

складу са Законом о заштити од буке у животнојсредини потребно је:

-урадити зонирање насеља премаугрожености од буке:

-тихе зоне: зоне индивидуалног становања,зоне и локације спорта и рекреације и зеленила,локације вртића и школских објеката, туристичкезоне и локације, локације објеката здравства;

-остале зоне: индустријске зоне, комплекси илокације, зоне вишепородичног и индивидуалногстановања са привређивањем, појасеви државнихпутева и градских саобраћајница;

-успоставити одговорно поступање заемитере буке (учешће у трошковима праћења стања,обезбеђивању заштитних мера и сл.),

-спровести мере заштите у зонама са букомпреко дозвољеног нивоа,

-вршити редовни мониторинг буке у зонама укојима је евидентирана повећана појава буке и узонама где се то очекује,

-поштовати савремене стандарде заштите одбуке при пројектовању инфраструктуре (пре свегасаобраћајница), објеката и постројења у којима сеочекује настајање буке.

Заштита од јонизујућег и нејонизујућег зрачењаЗаштита од нејонизујућег зрачења заснива се

на спровођењу Закона о заштити од нејонизујућихзрачења и нуклеарној сигурности (Сл.гласник РС.,бр.36/09). То подразумева:

-увођење нових, виших стандарда успровођењу мера заштите од јонизујућих зрачења,нуклеарне и радијационе сигурности,

-успостављање комплексније регулативе алии омогућавање ефикасније примене закона,

-успостављање стриктног и целовитогнадзора над изворима нејонизујућих зрачења инуклеарним објектима, радијационим делатностима инуклеарним активностима, као и над управљањемрадиоактивним отпадом;У одредбама Закона о заштити од нејонизујућихзрачења и о нуклеарној сигурности су уграђенинајвиши стандарди које прописују водеће светскеорганизације у овој области.Услови и мере заштите здравља људи и заштитеживотне средине од штетног дејства нејонизујућихзрачења у коришћењу извора нејонизујућих зрачења,


представљају обавезне мере и услове при планирању,коришћењу и уређењу простора.

У циљу заштите од нејонизујућих зрачењаобавезне мере су:

-прописивање и поштовање граница излагањанејонизујућим зрачењима;

-откривање присуства и одређивање нивоаизлагања нејонизујућим зрачењима;

-примена средстава и опреме за заштиту однејонизујућих зрачења;

-контрола степена излагања нејонизујућемзрачењу у животној средини и контрола спроведенихмера заштите од нејонизујућих зрачења;

-обезбеђивање материјалних, техничких идругих услова за систематско испитивање и праћењенивоа нејонизујућих зрачења у животној средини;

-образовање и стручно усавршавање кадровау области заштите од нејонизујућих зрачења уживотној средини;

-информисање становништва о здравственимефектима излагања нејонизујућим зрачењима;

-информисање становништва о мерамазаштите и обавештавање о степену изложеностинејонизујућим зрачењима у животној средини.

Заштита од удесаЗаштита од удеса обухвата:-планирање, организовање и предузимање

превентивних и других мера управљања опаснимматеријама на основу анализе опасности од удеса;

-поступање са опасним материјама упроизводњи, употреби, транспорту, промету,складиштењу и одлагању вршити на безбедан начин,да се не доведе у опасност живот и здрављестановништва и не загади животна средина;

-сви оператери Севесо постројења(постројење у којем се обављају активности у којимаје присутна или може бити присутна опасна материјау једнаким или већим количинама од прописаних)дужни су да предузму све неопходне мере заспречавање хемијског удеса и ограничавања утицајатог удеса на живот и здравље људи и животнусредину у циљу стварања услова за управљањеризиком.

-Правилником о листи опасних материја ињиховим количинама и критеријумима заодређивање врсте документа које израђује оператерСевесо постројења, односно комплекса („Сл. гласникРС“ бр. 41/2010) и Упутством за одређивање врстедокумента које израђује оператер Севесо постројења(Министарство животне средине и просторногпланирања, август 2010.). дефинишу се оператерикоји не припадају Севесо постројењима, односнокомплексима, затим Севесо постројења нижег реда ивишег реда.

-Севесо постројења вишег реда су у обавезида израде Извештај о безбедности и План заштите од

удеса.-Оператер Севесо постројења, односно

комплекса дужан је да изради Политику превенцијеудеса или Извештај о безбедности и План заштите одудеса, у зависности од количина опасних материјакојима врши активности и да предузме мере заспречавање хемијског удеса и ограничавање утицајаудеса на живот и здравље људи и животну средину,утврђене у тим документима.

-Садржина и методологија израде докуменатаближе је прописана Павилником о садржиниПолитике превенције удеса и садржини иметодологији израде Извештаја о безбедности иПлана заштите од удеса („Сл. гласник РС“ бр.41/2010).

-Политику превенције израђују Севесооператери нижег реда, док Извештај о безбедности иПлан заштите од удеса израђују Севесо оператеривишег реда.

Управљање отпадомКонцепт очувања и заштите природе и

животне средине захтева одрживо управљањеотпадом. У складу са Законом о управљању отпадом(„Сл.гласник РС“, бр.36/09 и 88/10) и Стратегијомуправљања отпадом (за период 2010-2019. године,„Сл. гласник РС“, бр. 29/10) основни концептуправљања отпадом за дато подручје је:

-превенција и смањење стварања и настајањаотпада минимизирањем укупних количина отпада;

-постепено увођење шема раздвојеногсакупљања отпада;

-разврставање и одвајање отпада на извору -пластике, стакла, папира и картона;

-одвојено прикупљање и сортирање отпада;-повећање типова и врста отпада сакупљених

у циљу рециклаже и поновне употребе;-побољшање организације сакупљања и

транспорта;-замена контејнера модерним судовима за

одвојено сакупљање отпада и увођење савременеспецијализоване опреме за транспорт;

-оптимизација учесталости сакупљања и рутау зависности од основне намене простора, густинестановања и броја становника;

-увођење распореда и динамике за сакупљањекабастог комуналног отпада;

-санација и фазна рекултивација депоније инеконтролисаних сметлишта на подручју плана инепосредног окружења;

-успостављање мониторинга и системаконтроле стања у области управљања отпадом.

На микролокацијама отпад се прикупљапутем корпи за отпатке које се постављају наместима фреквентнијег кретања и окупљања.

Одвожење отпада обавља се преко надлежногкомуналног предузећа. Стандард за сакупљање


комуналног отпада, су:-за колективно становање - контејнери

запремине 1100 литара, и то 1,1 контејнер на 1000 m2бруто површине пословног простора, односно 1контејнер на 15 – 20 стамбених јединица,

-за индивидуално становање – 1 кантазапремине 140л на једно домаћинство, односно, 1контејнер запремине 1100л, на 15 домаћинстава.

Неопходно је обезбедити на свим локацијамадиректан и неометан прилаз за комунална возила,при чему ручно гурање контејнера не сме бити дужеод 15 m, по равној подлози (без степеника).

Општина Параћин тренутно депонује чврстикомунални отпад на сметлишту "Буљанка" (напростору од око 5 ha), лоцираном на десној обалиВелике Мораве, на око 400 m од речног тока и на око350 m од реке Црнице а у непосредној близиникомплекса језера "Буљанка". Одлагање смећа вршеноје без претходне припреме терена, тј. израдеодговарајуће техничко-технолошке и енергетскеинфраструктуре, а дневна количина смећа која седовезе на сметлиште процењује се на 30-40t. Насметлишту се поред чврстог комуналног отпада,неконтролисано одлаже и индустријски, биохазарднии други опасан отпад. Примарно одлагање смећаје праћено разастирањем и покривањем инертнимматеријалом без доброг сабијања, па је садашњакота насипања смећа око 103 м, што је за око 5 mвише од надморске висине речне терасе у природномстању пре депоновања (почетак седамдесетихгодина). Формирање сметлишта довело је до променеприродних услова, филтрације подземних вода, и доодређеног степена утицаја на загађење подземнихвода, речних токова и земљишта. С обзиром нахидрауличку везу подземних и површинских вода,јасно је да је вектор загађења усмерен премавештачком језеру "Буљанка". Језеро данас има статусдеградираног простора, за који је неопходноспровести мере праћења квалитета вода и одређенемере санације (пре свега, спречити комуникацијудепоније и језера, постављањем подземне бране).

Националном стратегијом, депонија"Буљанка" је окарактерисана као званична депонија(површине од 1 до 5,0ha), која не испуњава ниминималне мере заштите, која је попуњена отпадоми коју одмах треба санирати, затворити ирекултивисати.

Према Закону о управљању отпадом ("Сл.гласник РС" бр. 36/09 и 88/10), и на основуСтратегије управљања отпадом за период 2010-2019,који је донела Влада РС, општина Параћин, је дужнада донесе Регионални план управљања отпадом узсарадњу са околним општинама од заједничкогинтереса. На тај начин ће се дефинисати сви могућипоступци, мере и принципи одрживог управљањакомунаним отпадом, без штетног утицаја по животнусредину. Избор локације за изградњу и рад

постројења за складиштење, третман или одлагањеотпада, врши јединица локалне самоуправе у складуса Законом о управљању отпадом – ("Сл. гласникРС" бр. 36/09 и 88/10) и прибављеним сагласностиманадлежног Министарства. Локација и избортрансфер станица ће такође бити дефинисани премаважећем Закону уз сагласност надлежногМинистарства.

Према Националној стратегији управљањаотпадом за период 2010-2019, општина Параћин,заједно са општинама Јагодина, Ћуприја, Ражањ иДеспотовац, чини регион у оквиру којег ће се вршитисакупљање, дистрибуција и третман отпада најединственој регионалној депонији унутар региона.

Управљање опасним отпадом дореализације националног постројења за физичко-хемијски третман опасног отпада и регионалногскладишта опасног отпада, управљање опаснимотпадом вршиће се у складу са важећим Законом иподзаконским актима. Услови за складиштењеопасног отпада на локацији морају бити засновани напозитивној законској регулативи (Правилник оусловима и начину сакупљања, транспорта,складиштења и третмна отпада који се користи каосекундарна сировина или за добијање енергије(„Сл.гласник РС“, бр. 98/10), Правилник о начинускладиштења, паковања и обележавања опасноготпада („Сл.гласник РС“, бр.92/10), Правилник оусловима, начину и пиступку управљања отпаднимуљима („Сл.гласник РС“, бр. 71/10)), а на основуврсте отпада и пројектоване количине отпада. Оваврста отпада може бити само привременоскладиштена на локацији уз обавезу Инвеститора даовај отпад трајно складишти ван локације прекоовлашћеног Оператера који поседује одговарајућудозволу за транспорт и третман опасног отпада.

Управљање отпадом животињског порекла –гробље за угинуле животиње и кућне љубимце(угинуле животиње и кућни љубимци, кланичниотпад, отпад из постројења за прераду меса, објекатаза узгој животиња), до успостављања система зауправљање овом врстом отпада на националномнивоу, организовати преко постојећих постројења затретман отпада животињског порекла (постојећихкафилерија) и формирањем откупно сабирнихстаница, према критеријумима и условима заштитеживотне средине.

Проблем животињских лешева и отпада одживотиња се може решавати и директно на нивоупроизвођач отпада – преко уговора о преузимању исарадњи и куће која врши трајни третман ове врстеотпада (за сада је то ‘’ФАБИМ – Напредак’’ изЋуприје).

Пољопривредни отпад, биомасу као нуспроизвод пољопривредне производње, користити закомпостирање, добијање течних горива и биогаса.Дозвољена је рализација компостишта у оквиру


комуналне зоне.Амбалажни отпад је неопходно третирати у

свему пема Закону о амбалажи и амбалажном отпаду(Сл.гласник РС, бр.36/09).

ЗАШТИТА ОД ПРИРОДНИХ НЕПОГОДА ИЗАШТИТА ПРОСТОРА ОД ИНТЕРЕСА ЗАОДБРАНУ ЗЕМЉЕ

Основни предуслови заштите оделементарних и других већих непогода су:

-обезбедити развој јединственог системаинформисаности и мониторинга у области појаве изаштите од елементарних непогода у ком смислу упуној мери искористити функцију планирања (даљапланска и пројектна разрада као мера спровођењаовог плана), која има законску снагу и могућности заразраду и спровођење политике смањења иублажавања угрожености од елементарних непогода.

-обезбедити разраду и примену јединственеметодологије за евидентирање, прикупљање ичување документације о различитим елементарнимнепогодама, као и процену штета од елементарнихнепогода, у циљу стварања катастра елементарнихнепогода.

-обезбедити бољу институционалнуорганизованост у оперативној пракси, повезаност ураду између општинских, окружних, регионалних ирепубличких институција и јасну поделуодговорности у процесу рада. Значај и осетљивостове проблематике тражи са друге стране и одређенусамосталност у оперативно - организациономсмислу, дакле, институционалну организованост(одређена служба кадровски и материјалноопремљена) на нивоу општине.

ЗАШТИТА ОД ЕЛЕМЕНТАРНИХ НЕПОГОДА ИДРУГИХ НЕСРЕЋА

На основу Закона о ванредним ситуацијамајединица локалне самоуправе на основу Проценеризика доноси План заштите и спасавања уванредним ситуацијама.

Неопходан предуслов за адекватну заштиту јеинституционална организованост. Она не сме битиспроведена на локалним принципима (елементарненепогоде не познају административне границе), алитериторијално мора бити организована идистрибуирана према простору који се штити. Одпосебног значаја је успостављање јединственогинформационог система о простору као ефикаснемере и средства за планирање, управљање иусмеравање конкретних активности у ванреднимситуацијама.

ЗАШТИТА ОД ПОПЛАВА И ЕРОЗИЈАНа основу законских одредби, надлежни

орган јединице локалне самоуправе израђује планзаштите и спапсавања од поплава. Елементи

Пројекта хитних радова заштите Параћина одвеликих вода реке Црнице – ЈВП «Србијаводе» -2015. уграђени су у план. Овим пројектомдефинисана је регулација реке са планиранимодбрамбеним насипима у периферним деловима имонтажним одбрамбеним зидовима у централномделу насеља.

ЗАШТИТА ОД КЛИЗАЊА ТЛАЗа потребе планова детаљне регулације

потребно је вршити геолошка истраживања. Кодвећих инвестиционих радова неопходно је извршитидетаљнија истраживања са аспекта микросеизмике иинжењерске геологије.

ЗАШТИТА ОД ЗЕМЉОТРЕСАСеизмичност простора обухваћеног ПГР-ом

зависи од могућности појаве земљотреса одређенејачине и инжењерскогеолошких и физичко-хемијских особина геолошких формација којеизграђују простор ПГР-а.

На сеизмолошкој карти публикованој 1987.год за повратне периоде 50, 100, 200,1000 и 10000година која приказује очекивани максималниинтензитет земљотреса, са вероватноћом појаве заповратни период од 500 година, ово подручје сеналази у зони 8 МЦС скале.

Приликом извођења и изградње већихинвестиционих захвата неопходна су детаљнијаинжењерско геолошка па и микро-сеизмичкаиспитивања, која су прописана за такву врстуобјеката, уз примену важећих правилника.

ЗАШТИТА ОД ПОЖАРАПожар је честа техничка непогода, а настаје

свакодневним коришћењем објеката, али и каопоследица елементарних непогода (земљотреса,експлозије и сл.). Заштита од пожара регулисана јеЗаконом о заштити од пожара. Законом је прописанода Скупштина града својом одлуком доноси Планзаштите од пожара.

Заштита од пожара подразумева превентивнемере у циљу спречавања настанка пожара и мере засузбијање пожара које се примењују у случајевимакада пожар настане:

Превентивне мере су:- спровођење законских прописа којима је

обезбеђено учешће службе противпожарне заштите уизради урбанистичке и пројектне документације,кроз давање услова и сагласности.

- израда одговарајуће документације-планазаштите од пожара.

Мере за сузбијање пожара подразумевајубрзу и квалитетну интервенцију, а то се постиже крозефикасно деловање ватрогасне службе, организованеод стране надлежног Сектора МУП за заштиту и


спасавање.У оквиру мера заштите од пожара на подручју Планапотребно је обезбедити следеће:

-проходност саобраћајница и приступлокацији.

-изградњу, одржавање и осавремењавањехидрантске мреже

-објекти морају бити изведени у складу саЗакона о заштити од пожара.

-објектима мора бити обезбеђен приступнипут за ватрогасна возила у складу са Правилником отехничким нормативима за приступне путеве,окретнице и уређење платоа за ватрогасна возила ублизини објеката повећаног ризика од пожара

-електроенергетска постројења и водовеизвести у складу са Правилником о техничкимнормативима за погон и одржавањеелектроенергетских постројења и водова

-хидрантску мрежу извести у складу саПравилником о техничким нормативима захидрантску мрежу за гашење пожара

-у процесу гасификације насеља, неопходноје урадити план заштите од пожара за зонеобухваћене гасификацијом.

-приликом пројектовања саобраћајницапоштовати планиране регулационе ширине, а крозпројекте уређења партера поштовати условепротивпожарне заштите.

Неопходно је урадити посебан План заштитеод пожара.

У циљу противпожарне заштите требарегулисати пролаз и заустављање возила која превозеопасне материје. Кретање ових возила кроз треба дабуде искључиво дефинисаним трасама, са одређеними уређеним местима за њихово заустављање.

ОРГАНИЗАЦИЈА ПРОСТОРА ОД ИНТЕРЕСА ЗАОДБРАНУ ЗЕМЉЕ И ЗАШТИТА ОД РАТНИХДЕЈСТАВА (Анекс)

У обухвату Измене Плана генералнерегулације насељеног места Параћин, нема објекатаи комплекса посебне намене, али се у близини налазивојни комплекси „Параћинске утрине“ и„Карађорђево брдо“ чије се заштитне зоне налазе уобухвату Плана, и то:

- зона збрањене градње која подразумевапотпуну забрану сваке градње и

- зона контролисане градње где је забрањенаградња објеката високоградње, а свака интервенцијазахтева претходну сагласност Министарства одбране.

Војни комплекси „Параћинске утрине“ и„Карађорђево брдо“ су, закључком Владе РСобухваћени Списком непокретности које нисунеопходне за функционисање Војске Србије. Дореализације пренамене овог простора, морају сеспроводити прописане мере у зонама заштите.

ЗАШТИТА ОД ВРЕМЕНСКИХ НЕПОГОДАШуме представљају природну препреку и

делимичну заштиту насеља и објеката од ветрова.Мере заштите од удара јачих ветрова треба да будупре свега превентивне. Дендролошке мере састоје сеу засађивању високог зеленила које представљабаријеру ветру.

Одбрана од града оствариваће се мрежомпротивградних објеката као делом противграднеодбране шире територије.

Како у Србији не постоји систем одбране одштетних последица мраза и поледице, неопходно јеовај систем развијати у регионалним и локалнимусловима. Ово се пре свега односи на повећањепоузданости рада инфраструктурних система,одржавања саобраћајница, као и рад јавних служби.

Заштита од временских непогода (завејавање,лед, снегоизвале, ветроизвале, олуја, бујице праћенеодронима и сл.) биће остварена изградњом иуређењем планираних садржаја инфра исупраструктуре, пошумљавањем и затрављивањемголети, предвиђеним водорегулацијама, планскимуређењем насеља, саобраћајница и другихпросторних елемената.

ЗАШТИТА ОД ТЕХНИЧКО-ТЕХНОЛОШКИХНЕСРЕЋА (УДЕСА)

На основу процене угрожености, извештаја обезбедности и планова заштите од удеса привреднихдруштава и других правних лица са територије плананадлежни органи и јединице локалне самоуправе, узнеопходну координацију и сарадњу са суседнимјединицама, сачињавају План заштите од удеса којије саставни део Плана заштите и спасавања уванредним ситуацијама.

2.2. ПРАВИЛА ГРАЂЕЊА

Правила грађења представљају скупмеђусобно зависних правила за изградњу,парцелацију и регулацију и примењују се:

-за директно спровођење - издавањеЛОКАЦИЈСКИХ УСЛОВА.

-за израду УРБАНИСТИЧКИХ ПРОЈЕКАТА-као смерница за израду ПЛАНОВА

ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕЕлементи урбанистичке регулације који нису

обухваћени овим Правилима грађења дефинишу севажећим Правилником о општим правилима запарцелацију, регулацију и изградњу.

У оквиру посебних правила грађења,дефинисана је ОСНОВНА или ДОМИНАНТНАНАМЕНА, ПРАТЕЋЕ КОМПАТИБИЛНЕ НАМЕНЕи НАМЕНЕ ОБЈЕКАТА ЧИЈА ГРАДЊА ЈЕЗАБРАЊЕНА У ДАТОЈ ЗОНИ. Посебном табелом.дефинисане су НАМЕНЕ КОМПАТИБИЛНЕосновноj намени.


Преглед могућих компатибилних наменаосновним, приказан је на следећој табели:

КОМПАТИБИЛНЕ НАМЕНЕ ОСНОВНИМНАМЕНАМА

ДОМИНАНТНА НАМЕНА је основнанамена која је дефинисана на графичком прилогуНАМЕНА ПОВРШИНА.

КОМПАТИБИЛНЕ НАМЕНЕ су све пратећенамене које могу да буду допуна основној намени,уколико та делатност не угрожава основну намену,јавни интерес и животну средину. Пратећакомпатибилна намена може изузетно да буде идоминантна на појединим локацијама, под условомда не угрожава планирану основну намену ширезоне, јавни интерес и животну средину, и реализујесе према правилима дефинисаним за основну намену,на основу урбанистичког пројекта.Правила грађења садрже:

1) намену објеката и простора који се могуградити у појединачним зонама под условимаутврђеним планским документом, односно наменуобјеката и простора чија је изградња забрањена у тимзонама;

2) услове за парцелацију, препарцелацију иформирање грађевинске парцеле, као и минималну имаксималну површину грађевинске парцеле;

3) положај објеката у односу на регулацију иу односу на границе грађевинске парцеле;

4) највећи дозвољени индекс заузетости илинајвећи дозвољени индекс изграђености грађевинскепарцеле;

5) највећу дозвољену висину (одређује севисинским котама) или спратност објеката;

6) услове за изградњу других објеката наистој грађевинској парцели;

7) услове и начин обезбеђивања приступапарцели и простора за паркирање возила.

8) евентуално и друге услове архитектонскогобликовања, материјализације, завршне обраде,колорита и др.

Објекти ових намена градиће се премаправилима уређења и следећим општим и посебнимправилима грађења:

2.2.1. ОПШТА ПРАВИЛА ГРАЂЕЊА НАПОВРШИНАМА ОСТАЛИХ НАМЕНА

Намена објеката и простораНамена објеката и простора- ОСНОВНА НАМЕНА - према карти

намена површина.- КОМПАТИБИЛНЕ НАМЕНЕ, као пратеће,

могу се градити под условом да не угрожавајуосновну намену, јавне површине и животну средину.Компатибилне намене могу се градити само подусловом да парцела, својом величином, обликом,конфигурацијом терена и условима за прикључењена саобраћајну и комуналну инфраструктуру, пружамогућност за функционисање свих намена.Компатибилне намене дате су у посебним правилимаза сваку намену.

- НАМЕНА ОБЈЕКАТА КОЈА НИЈЕДОЗВОЉЕНА су све намене које својом функцијоммогу да угрозе основну намену са било ког аспекта.Забрањене су све делатности које би угрозилеживотну средину буком, вибрацијама, гасовима,мирисима, отпадним водама, и другим штетнимдејствима, као и објекти који по архитектонскограђевинском склопу не одговарају карактерузахвата.

Типологија објекатаГрађевинске линије према суседним

парцелама дефинишу типологију објеката:-слободностојећи - објекат не додирује ни

једну суседну границу грађевинске парцеле;-у непрекинутом низу - објекат на парцели

додирује обе бочне границе грађевинске парцеле);-у прекинутом низу (или једнострано

узидани) - објекат на парцели додирује једну бочнулинију грађевинске парцеле.

Општа правила парцелацијеСвака грађевинска парцела мора имати излаз

на површину јавне намене односно улицу,непосредно или преко приступног пута, минималнаширина приступног пута је 3.50m.

Код парцелације по дубини минималнаширина парцеле пролаза је 3.50m. Грађевинскапарцела (планирана и постојећа) треба да имаповршину и облик који омогућавају изградњу објектау складу са правилима о грађењу и техничкимпрописима.


Положај објеката на парцели - хоризонталнарегулација

Положај објекта на парцели дефинише сеграђевинском линијом у односу на:

-регулацију.-границу суседне парцеле.-друге објекте на парцели.Грађевинска линија је линија до које је

дозвољена: изградња нових објеката. доградња објекта.

Графички дефинисане грађевинске линијеодређене су у односу на дефинисане ивицекарактеристичних профила саобраћајница наприказаним растојањима. Графички представљенеграђевинске линије представљају границу до којемогу да буду изграђени објекти или делови објеката.

Удаљеност грађевинске линије објекта одрегулационе линије:

- за објекте који имају индиректну везу сајавним путем преко приватног пролаза, грађевинскалинија се утврђује кроз Локацијску дозволу а премакритеријуму прописане међусобне удаљеностиобјеката и удаљености објектата од суседнихпарцела, за предметну зону.

- грађевинска линија уз водотоке налази се наудаљености од мин. 5,00m од регулационе линије тогводотока

- за објекте у обухвату постојећих илипростора планираних за израду нових плановадетаљне регулације, грађевинска линија дефинише сетим плановима.

-Уколико постојећи објекат делом излазииспред планом дефинисане грађевинске линијезадржава се уколико не омета површину јавненамене (регулациону линију), саобраћајнупрегледност или прегледност суседа на планиранојграђевинској линији, уз могућу реконструкцију,адаптацију и санацију, а доградња, изградња инадградња су могуће само иза планом дефинисанеграђевинске линије.

Постављање објеката, унутар грађевинскелиније, врши се на следеће начине:

-објекат треба да се постави тако да не ометасигурност саобраћајног кретања и прегледностраскрсница, објекте на истој и суседним парцелама.

-објекат се поставља дужом страномпаралелно изохипсама,

-објекат треба да буде постављен правилно уодносу на терен (без промене морфологије иприродних услова тј. уз контролисано усецање инасипање) и правилно према странама света(инсолацији),

-отворена степеништа не смеју да прелазепрописану грађевинску линију,

-при рушењу целог објекта или деловаобјекта и њиховој поновној изградњи обавезно јепоштовати планирану грађевинску линију.

-грађевинска линија помоћног објекта сепоставља иза грађевинске линије основног објекта напарцели.

Положај објекта у односу на границе суседнепарцеле и друге објекте на парцели дефинише се засваку намену посебно.

ИндексиУ Правилима грађења прописан је индекс

заузетости који дефинише проценат заузетостипарцеле.

На парцелама мањим од планом прописанихза одговарајућу зону којима суседни објектидодирују обе бочне међе, у циљу формирањаконтинуалног низа интерполацијом, може сеградити двострано узидан објекат архитектонскиусаглашен са суседним објектима, са максималнимурбанистичким параметрима прописаним заодговарајући зону становања (без обзира навеличину парцеле), при чему ће се примењиватимаксимални индекс заузетости од 80-100%, уззадовољење осталих правила.

На парцелама којима суседни објекатдодирује једну бочну међу, у циљу комплетирањаниза, може се градити једнострано узидани објекат,архитектонски усаглашен са тим суседним објектом,при чему се формира прекинути низ објеката илидвојни објекат, а максимални урбанистичкипараметри одговарају прописаним за величинупарцеле, уз примену осталих правила.

Подрумска етажа се не обрачунава у БРГП.Сутеренска етажа, чисте висине мах 2,40 m,

не обрачунава се у БРГП.

Висинска регулацијаВисина објекта је растојање од нулте коте

објекта (тачка пресека линије терена и вертикалнеосе објекта) до коте слемена (за објекте са косимкровом), односно до коте венца (за објекте са равнимкровом).

Висина појединих етажа одређује се преманамени.

Кота пода приземља је мин 0,20 m одмеродавне коте терена (најнижа тачка пресекавертикалне фасадне равни објекта и природногтерена пре изградње. Објекти могу имати подрумскеили сутеренске просторије (ако не постоје сметњегеотехничке и хидротехничке природе) које секористе као помоћни простор, а у случају сутеренапородичних стамбених објеката и као стамбенипростор, под условом да има довољну висину за овунамену и улаз са нивоа терена.


Правила за постојеће објектеЗа изграђене објекте чија су међусобна

удаљења и растојања од граница парцеле мања одвредности утврђених овим правилима, у случајуреконструкције, на странама ка суседу ниједозвољено постављати отворе ниског парапета.

Уколико је постојећи објекат мањи одмогућег планираног на основу индекса датих овимПланом, могућа је доградња, односно надградња, узпоштовање следећих услова:

-обезбедити потребан број паркинг места напарцели,

-Могућа је реконструкција или усаглашавањепостојећих објеката који у мањој мери одступају одпланиране или претежне грађевинске линије потеза,уколико нису на регулационој линији и уколико непостоје сметње техничке или функционалне природе(саобраћајна прегледност, угрожавање суседа наосновној грађевинској линији и сл.)

Други објекат на грађевинској парцелиНа парцели се може лоцирати два или више

објеката основне и пратеће намене у оквиру индексазаузетости, поштујући сва остала правила грађења,уколико правилима за појединачне намене ниједругачије прописано.

Минимална удаљеност објеката на истојпарцели износи најмање 4,00 m.

Помоћни објекатСпратност је приземље. Овај објекат не сме

угрозити квалитет намене на суседним парцелама.На обликовање се примењују исти услови као заосновни објекат.

Помоћни објекат гради се иза основногобјекта. Удаљеност од суседне парцеле је мин. 1,0 m.Изузетно, када је природни терен од регулационе дограђевинске линије у нагибу већем од 12%, помоћниобјекат са наменом - гаража може се градити измеђурегулационе и грађевинске линије уз услов да неомета саобраћајну прегледност. Спратност јеприземље са могућношћу коришћења подземнеетаже за помоћни простор, односно надземне занепокривену терасу. На овај објекат, обзиром наекспонираност, примењују се услови обликовања каоза основни објекат.

У центрима свих нивоа није дозвољенаизградња помоћних објеката, помоћни простор сереализује искључиво у оквиру основних објеката напарцели.

Приступ и смештај возилаЗа паркирање возила обезбеђује се простор на

грађевинској парцели, изван површине јавног пута,према следећем нормативу:

- стамбени објекти:1) породични стамбени објекат - једно

паркинг или гаражно место на сваку стамбенујединицу,

2)вишепородични стамбени објекат - једнопаркинг или гаражно место на сваку стамбенујединицу. Могуће је реализовати и више од 50%потребног капацитета паркинг места на парцели ванобјекта. Обавезно је мин 10%површине парцеле зауређене, претежно компактне, зелене површине иозелењавање високим зеленилом паркинг простора,уз обезбеђење пропусности паркинг површина намин 10% површине парцеле.

- остали објекти - број потребних паркинг илигаражних места (ПМ) се одређује према нормативимаза намену и врсту делатности, у складу са важећимПравилником 1 и одговарајућом градском одлуком:

1)банка, здравствена, пословна, образовнаили административна установа - 1 ПМ на 70m2

корисног простора;2)пошта - 1 ПМ на 150m2 корисног простора;3)трговина на мало - 1 ПМ на 100m2 корисног

простора;4)угоститељски објекат - 1 ПМ на користан

простор за 8 столица;5)хотелијерска установа - 1 ПМ на користан

простор за 10 кревета, или према корисној површинииз одговарајуће градске одлуке;

6)позориште или биоскоп - 1 ПМ на користанпростор за 30 гледалаца;

7)спортска хала - 1 ПМ на користан просторза 40 гледалаца;

8)производни или магацински објекат - 1 ПМна 150m2 корисног простора.

9)остали пословни објекти - 1 ПМ по свакомпословном простору, према корисној површини изодговарајуће градске одлуке.

У изузетним случајевима код изградњевишепородичних стамбених објеката у отворенимблоковима, када је парцела под објектом сапростором за редовну употребу, паркирање се можеобезбедити и изван парцеле, у оквиру блока, назаједничком или јавном паркингу (гаражи), с тим дасе ови објекти паркирања, одређеног капацитета,граде и стављају у употребу истовремено саодговарајућим објектима становања (пословања).

За прилаз на парцелу, код пуне блоковскеградње, формирају се пролази кроз објекат у нивоуулице и приземља, чија ширина мора да буде ускладу са противпожарним прописима. Положајпролаза се дефинише пројектном документацијом, насаобраћајно, противпожарно и функционалнонајпогоднијим местима. Код изградње специфичнихобјеката пословања прилаз на парцелу се дефинишепрема противпожарним условима за одређену

1 Правилник о општим условима за парцелацију,регулацију и изградњу, Сл.гласник РС бр. 22/15


намену.

Архитектонско обликовање објекатаОбјекти који су у режиму заштите

непокретних културних добара или се налазе у зонизаштите, усклађују се са условима надлежног Заводаза заштиту споменика културе

Објекти се раде квалитетно од стандарднихматеријала и носе обележја своје намене.

Уређење парцелеПарцела се уређује у свему према намени.

Основно уређење обухвата нивелацију, зеленеповршине, партер и одводњавање. Минималнипроценат зелених површина на парцели прописан јеу оквиру посебних правила грађења за сваку намену.Површинске воде са једне парцеле не могу сеусмеравати према другим парцелама.

Правила за ограђивање грађевинске парцелеГрађевинске парцеле могу се ограђивати

зиданом оградом до максималне висине од 0,90m(рачунајући од коте тротоара) или транспарентномоградом до висине од 1,40 m.

Ограда грађевинских парцела привредних икомерцијалних објеката (радни и пословни објектипривредно-радних зона, складишта, радионице и сл.)може бити зидана или транспарентна до максималневисине 2,20 m.

Парцеле чија је кота нивелете виша од 0,90mод суседне, могу се ограђивати транспарентномоградом до висине од 1,40 m која се можепостављати на подзид чију висину одређујенадлежна општинска служба.

Суседне грађевинске парцеле могу сеограђивати "живом" (зеленом) оградом која се сади уосовини границе грађевинске парцеле илитранспарентном оградом до висине 1,40m (илиевентуално пуном зиданом оградом до висине 1,40mуз сагласност суседа).

Ограђивање грађевинских парцела за наменекоје се по закону ограђују врши се на начин који јеутврђен одређеним правилником.

Заштита животне средине, технички, санитарни ибезбедоносни услови

Код увођења програма пословања, обавезносе дефинише карактер програма и мере заштите налокацији, са свим елементима заштите у оквируобјекта, инсталација, опреме, парцеле и захвата. саискључењем из програма реализације свих оних којипо условима коришћења и заштите, односно намени,не одговарају карактеру целине, односно премапотреби се ради документација са аспекта заштитеживотне средине.

Основни безбедносни услови везани су запримену сеизмичких прописа, противпожарних

прописа, услова из геолошке подлоге и условазаштите од ратних разарања. Код већих радовапотребно је извршити испитивања стабилноститерена.

Посебни условиДРУМСКИ САОБРАЋАЈЗаштитни појас дуж аутопута Е-75 Београд-

Ниш и правила уређења у овом појасу дефинисаће сепрема условима ЈП „Путеви Србије“.

ЖЕЛЕЗНИЧКИ САОБРАЋАЈПростори и објекти који се налазе у зонама

заштите железничке пруге Београд-Ниш, уређиваћесе према следећим условима:

ПРУЖНИ ПОЈАС који обухвата простор саобе стране пруге ширине по 8,0m (кроз насељеноместо 6,0m), рачунајући од осе крајњих колосеканамењен је за објекте и инфраструктуру који суискључиво у функцији железничког саобраћаја.

ИНФРАСТРУКТУРНИ ПОЈАС је земљишнипојас са обе стране пруге у ширини од 25,0m,рачунајући од осе крајњих колосека којифункцонално служи за употребу, одржавање итехнолошки развој капацитета инфрасруктуре.Уређивање овог простора вршиће се према условима«Железнице Србије» ад.

ЗАШТИТНИ ПРУЖНИ ПОЈАС је земљишнипојас са обе стране пруге у ширини од 100,0m,рачунајући од осе крајњих колосека. Изградња уовом појасу (од 25m -100m) вршиће се премаусловима и уз сагласност „Железнице Србије“ а.д.

ВОДОПРИВРЕДА:У обухвату овог плана налази се део реке

Црнице са појасом заштите од поплава који једефинисан «Пројектом хитних радова заштитеПараћина од великих вода реке Црнице»(«Републичка дирекција за воде» и ЈВП«Србијаводе» Београд). За целу трасу заштитнихзидова дуж реке Црнице, од аутопута до железничкогмоста, обавезна је израда идејног урбанистичко-архитектонског обликовног, ликовног и пејзажногрешења, у целини или по фазама.

Планови детаљне регулације радиће сеобавезно уколико дође до издизања коте мостова нареци Црници због заштите од поплава, али на основупретходно израђене техничке документације којом ћеда се утврди обим измене околне мреже и, на основутога, обухват ових планова детаљне регулације.

ПОСЕБНИ УСЛОВИ ЗА коришћењестамбених парцела у туристичке намене у етно стилу

Код изградње и формирања зоне пословања -развој туризма и угоститељства у етно стилупредвидети изградњу објеката са применомтрадиционалних материјала у изградњи, а топодразумева основне услове којих се требапридржавати:

-цоклу објеката и евентуално степениште


обложити грубо ломљеним гранитним каменомливеним у бетону

-зидове градити стандардно-зидане, оддрвених талпи правих линија или комбиновано, сасендвич изолацијом

-кровни покривач извести - покритићерамидом са стрехом од мин 0.8 m

-уколико архитектонско решење захтевадозвољено је извести кровне баџе

-оквире прозора и врата извести од дрвета-на прозорским отворима поставити

раздвојене летвице украсно овликоване, стакленуповршину могуће је поставити са унутрашње странеобјекта.

-завршни премаз талпи извести у браон-орахбоји

-плато око објеката поплочати гранитнимплочама грубо обрађеним и заливеним у бетон. Наплатоу предвидети површине за потребе формирањаукрасних зелених површина.

Саставни део су и пешачке стазе, као везаизмеђу објеката, које такође треба поплочатигранитним каменом грубо ломљеним или гранитнимкоцкама.

Површине око објеката се уређују растињемизразито декоративних својстава у парковском стилу,јер су репрезентативног карактера.

При планирању и развоју туризмаприменити и услове који су дефинисани Законом отуризму.

2.2.2. ПОСЕБНА ПРАВИЛА ГРАЂЕЊА НАОСТАЛОМ ЗЕМЉИШТУ

2.2.2.1. СТАНОВАЊЕОбјекти становања могу бити:- Породични објекти- Вишепородични објекти.

А - ВИСОКЕ ГУСТИНЕ СТАНОВАЊА –Обухвата ЗОНУ 1 (центар) и ЗОНУ 5

(социјално становање)Обухвата простор шире централне зоне, са

вишепородичним и породичним стамбенимобјектимаи у којима су могуће две врстеинтервенција:

1 – изградња нових вишепородичнихстамбених објеката у отвореним блоковима на новимлокацијама или реконструкција целих блокова

2 - урбана обнова породичних стамбенихблокова уз могућност промене типа становања(породично у вишепородично) без промене основневисинске и хоризонталне регулације.

Објекти социјалног становања А1 планираниуз Улицу Кајмакчаланску, градиће се премаПравилима грађења 1 – за изградњу иреконструкцију.

1 – НОВА изградња иЛИ РЕКОНСТРУКЦИЈАИзградња нових вишепородичних

стамбених објеката у отвореним блоковима можеда се врши погушћавањем у постојећим, већизграђеним блоковима вишепородичногстановања и кроз реконструкцију итрансформацију стамбених блокова изпородичног у вишепородично становање.1. Намена објеката и простора

ДОМИНАНТНА НАМЕНА – становањеПостојећи и планирани вишепородични

стамбени објекти у оквиру отворених блокова,слободностојећи или компактни

КОМПАТИБИЛНЕ ПРАТЕЋЕ НАМЕНЕ -услуге, пословање, објекти и површине јавнихнамена, и инфраструктура.

НАМЕНА ОБЈЕКАТА ЧИЈА ЈЕ ГРАДЊАЗАБРАЊЕНА У ОВОЈ ЗОНИ - све намене које могуда угрозе животну средину и основну намену.

Објекти су слободностојећи вишепородичнистамбени, стамбено-пословни или пословни којиформирају грађевински блок: отвореног илиполуотвореног типа

Могућа је:- реконструкција целог блока – постојећег

градског блока и- реконструкција дела блока:Препоручује се анализа организације парцеле

и утицаја на суседне парцеле и објекте, узобезбеђење услова становања у просторном ифункционалном контакту објеката. Вишепородичнеобјекте радити разуђено у деловима који су унепосредној близини породичних објеката, при чемувеличину и спратност, у тим деловима, требаприлагодити величини објеката суседне зоне.

2. Услови за формирање грађевинске парцелеМИНИМАЛНА ПОВРШИНА ПАРЦЕЛЕ

(ГРАЂЕВИНСКОГ БЛОКА) код реконструкцијецелог или дела блока (грађевинског комплекса),износи 15,00 ари. За изградњу високих објеката -кула спратности до П+10, минимална површинапарцеле износи 20,00 ари.

МИНИМАЛНА ШИРИНА ФРОНТАПАРЦЕЛЕ износи 20,0m.

Парцеле вишепородичних или пословнихобјеката у отвореним блоковима могу да сеформирају и под објектом, са простором заредовну употребу објеката2. У овом случају,величина и ширина фронта парцеле могу да будуи испод прописаних вредности, под условом да

2 чл. 70 Закона о планирању и изградњи, "Сл.гласник РС"бр. 72/09, 81/09-исправка, 64/10-одлука УС, 24/11, 121/12,42/13-одлука УС, 50/13-одлука УС, 54/13-одлука УС, 98/13-одлука УС, 132/2014 и 145/2014.


постоји излаз на јавну саобраћајну површину.

3. Хоризонтална регулација:НАДЗЕМНА ГРАЂЕВИНСКА ЛИНИЈА- код постојећих (изграђених) блокова, нови

објекти се уклапају у систем постојеће регулације, аза нове блокове грађевинску линију дефинише планграђевинских линија.

ПОДЗЕМНА ГРАЂЕВИНСКА ЛИНИЈА -може да одступа од надземне грађевинске линије уоквиру парцеле, под условом да се, избором начина икоте фундирања новог објекта, не угрозе постојећитемељи суседних објеката.

УДАЉЕНОСТ ОД ГРАНИЦЕ ПАРЦЕЛЕ -минимално удаљење од границе суседне парцелеусловљено је минималним удаљењем од суседнихобјеката и других препрека (тракт, потпорни зид,ограда и сл.).

МЕЂУСОБНА УДАЉЕНОСТ ОБЈЕКАТА:- мин 1/2 висине вишег објекта са прозорима

ниског парапета и- мин 1/4 висине вишег објекта са прозорима

високог парапета или без прозора, али не мање од4,00m, при чему се, за постојећу изграђеност насуседним парцелама, мора обезбедити минимум5,00m удаљења од суседних објеката,

За наспрамне фасадне отворе морају да сезадовоље минимална удаљења фасадних отворапојединих стамбених просторија оријентисаних каистом дворишту који су прописани одговарајућимПравилником о условима и нормативима запројектовање стамбених зграда и станова.

4. Највећи дозвољени индекси:ИНДЕКСИ ЗАУЗЕТОСТИ:-мах 45% под објектима;-мин 20% уређене, претежно компактне,

зелене површине;-остало: саобраћајне површине и паркинг

простори, уз обавезно озелењавање високимзеленилом и обезбеђење пропусности ових површинана мин 10% површине парцеле (блока).

Изузетно, код изградње високих објеката –кула спратности до П+10, степен заузетости је:

-мах 35%. под објектима;-мин 20% уређене, претежно компактне,

зелене површине;-остало: саобраћајне површине и паркинг

простори, уз обавезно озелењавање високимзеленилом и обезбеђење пропусности ових површинана мин 10% површине парцеле (блока).


грађевинска и регулациона линија поклапају, не смебити већа од 1,5 ширине регулације. Уколико јеграђевинска линија повучена, висина објекта не сме

прећи 1,5 растојања наспрамних грађевинских линијана предметној саобраћајници, односно спратност:

- мах П+6 (седам надземних етажа). мах висина објеката:

- до венца мах h=22 m(до венца повучене етаже мах h=25m)Код максималне спратности, ако услови

везани за максималну висину објекта то дозвољавају,могуће је формирање додатног повученог спрата(повлачење - мин. 30% ширине објекта), а подусловом да је над њим раван кров или кос кров малогнагиба (без надзитка, скривен атиком и безмогућности коришћења простора под њим). Додатнаповучена етажа улази у обрачун бруто развијенеграђевинске површине.

Виша спратност од прописане (до П+10 – до40m) могућа је у случају формирања стамбених истамбено-пословних кула као доминантнихвисинских репера у централној зони града, подусловом да минимална површина парцеле(грађевинског комплекса) буде 20,00 ари. У овомслучају нема могућности додатном повученометажом. Реперне тачке града дефинишу се посебнимпрограмом који подразумева анализу организацијепарцела са утицајима на окружење.

Могућа је изградња високог приземља увисини 1,5 етаже.


Могућа је изградња више објеката на парцелипод условом да сваки објекат излази на јавнуповршину фронтом прописане ширине уззадовољење свих осталих прописаних параметара.Помоћни и пратећи простори морају да будуискључиво у склопу основних објеката.

2 - УРБАНА ОБНОВАУ оквиру постојећих стамбених блокова

претежно породиног типа становања у Зони 1,могућа је урбана обнова која подразумева имогућност трансформације породичног увишепородично становање, без променепрописане висинске и хоризонталне регулације.Објекти могу да буду слободностојећи или у низу

1. Врста и намена објеката:ДОМИНАНТНА НАМЕНА - становање.МОГУЋЕ ПРАТЕЋЕ НАМЕНЕ - услуге,

пословање (уз градске саобраћајнице и градскемагистрале /према карти категоризације уличнемреже/ обавезно је пословање у приземљу или делуприземља ка улици), објекти и површине јавнихнамена, и инфраструктура.

НАМЕНА ОБЈЕКАТА ЧИЈА ЈЕ ГРАДЊАЗАБРАЊЕНА У ОВОЈ ЗОНИ - све намене које могуда угрозе животну средину и основну намену.


У овим зонама могућа је интервенција усмислу урбане обнове, уз могућност промене типастановања (породично у вишепородично), блоковскинизу или слободностојећи објекти, прилагођенопретежном типу постојећих објеката у блоку.

2. Услови за формирање грађевинске парцеле:МИНИМАЛНА ПОВРШИНА (НОВОФОРМИРАНЕ)ПАРЦЕЛЕ:600 m2 -за вишепородичне стамбене200 m2 - за породичне стамбене објекте

На постојећим катастарским парцеламаповршине мање од 200 m2 на којима су легалноизграђени породични стамбени или пословниобјекти, дозвољава се изградња (уважавајућифизичку структуру контактног окружења)максималне спратности П+1, индекса изграђеностидо 1,0 и индекса заузетости до 60%, под условом дапаркирање возила и остали параметри будузадовољени. Уколико су парцеле пре успостављањанове регулације имале површину 200m2, а садаимају површину 150-200m2, на парцели ће сепримењивати правила грађења дефинисана заминималну парцелу 200m2, а под условом да парцелаобликом и геометријом омогућава изградњу узпримену свих осталих правила грађења.

МИНИМАЛНА ШИРИНА ФРОНТА ПАРЦЕЛЕ:-за континуалне низове породичних

објеката...................................................................6,0 m;-за континуалне низове вишепородичних

објеката ..................................................................8,0 m;-за прекинуте низове и слободностојеће

породичне стамбене објекте...............................10,0 m;-за прекинуте низове вишепородичних

стамбених објеката..............................................15,0 m;-за слободностојеће вишепородичне стамбене

објекте...................................................................20,0 m.

3. Хоризонтална регулација:НАДЗЕМНА ГРАЂЕВИНСКА ЛИНИЈА - генерално,нови објекти се уклапају у постојећи блоковскисистем.ПОДЗЕМНА ГРАЂЕВИНСКА ЛИНИЈА - може даодступа од надземне грађевинске линије у оквирупарцеле, под условом да се, избором начина и котефундирања новог објекта, не угрозе постојећитемељи суседних објеката.

УДАЉЕНОСТ ОД ГРАНИЦЕ ПАРЦЕЛЕ:а) породични објекти:

- ако се на фасади формирају прозорски отвориса парапетом < 1,60m ...2.50m;- ако се на фасади формирају прозорски отвориса парапетом 1.60m ...1.00m;- код изградње објеката на граници сасуседном парцелом, није дозвољено формирање

прозорских отвора.б) вишепородични објекти:

-1/4 висине објекта, али не мање од 4,00m,при чему се за постојећу изграђеност на суседнимпарцелама мора обезбедити минимално удаљење одсуседних објеката (5,00 m).

МЕЂУСОБНА УДАЉЕНОСТ ОБЈЕКАТА:-мин 1/2 висине вишег објекта са прозорима

ниског парапета и-мин 1/4 висине вишег објекта са прозорима

високог парапета или без прозора, али не мање од4,00m, при чему се, за постојећу изграђеност насуседним парцелама, мора обезбедити минимум5,00m удаљења од суседних објеката,

За наспрамне фасадне отворе морају да сезадовоље минимална удаљења фасадних отворапојединих стамбених просторија оријентисаних каистом дворишту који су прописани одговарајућимПравилником о условима и нормативима запројектовање стамбених зграда и станова.

4. Највећи дозвољени индекси:ИНДЕКС ЗАУЗЕТОСТИ:

а) за вишепородичне објекте................мах55% под објектима (70% за угаоне парцеле); мин10% уређене, претежно компактне, зелене површине;остало - саобраћајне површине и паркинг простори,уз обавезно озелењавање високим зеленилом иобезбеђење пропусности ових површина на мин 10%површине парцеле.

б) за породичне објекте..........................мах60% под објектима.

5. Највећа дозвољена висина објеката:Максимална висина објекта, уколико се грађевинскаи регулациона линија поклапају, не сме бити већа од1,5 ширине регулације. Уколико је грађевинскалинија повучена, висина објекта не сме прећи 1,5растојања наспрамних грађевинских линија напредметној саобраћајници.Највећа дозвољена висина објеката је:1) за вишепородичне објекте:

- мах П+6 (седам надземних етажа). мах висина објеката:

- до венца мах h=22 m(до венца повучене етаже мах h=25m)

2) за породичне објекте:- мах П+2 (три надземне етаже)мах висина објеката:до венца мах h=11m

(до венца повучене етаже мах h=14m)

Код максималне спратности, ако условивезани за максималну висину објекта то дозвољавају,могуће је формирање додатног повученог спрата


(повлачење - мин. 30% ширине објекта), а подусловом да је над њим раван кров или кос кров малогнагиба (без надзитка, скривен атиком и безмогућности коришћења простора под њим). Додатнаповучена етажа улази у обрачун бруто развијенеграђевинске површине.

У случају да се не повлачи последња етажа,могуће је за основну намену користити простор подкосим кровом нормалног нагиба (максимални нагибкровних равни вишепородичних објеката је 35°) , безнадзиђивања ободних зидова, с тим да искоришћенипростор уђе у обрачун бруто развијене грађевинскеповршине.

Могућа је изградња високог приземља увисини 1,5 етаже.


Могућа је изградња више објеката на парцелипод условом да сваки објекат излази на јавнуповршину фронтом прописане ширине уззадовољење свих осталих прописаних параметара.

Помоћни и пратећи простори морају да будуискључиво у склопу основних објеката.

Б -СРЕДЊЕ ГУСТИНЕ СТАНОВАЊА – ЗОНЕ 2и 5Претрежно породично становање у ЗОНИ 2(подцелине 2.1. и 2.2.) и у оквиру ЗОНЕ 5(Подцелина 5.2.). Могућа доградња, надграња инова изградња, као и трансформација породичногу вишепородично становање


пословање, објекти и површине јавних намена, иинфраструктура

НАМЕНА ОБЈЕКАТА ЧИЈА ЈЕ ГРАДЊАЗАБРАЊЕНА У ОВОЈ ЗОНИ: све намене које могуда угрозе животну средину и основну намену

Објекти су претежно породични стамбениобјекти, али могу да буду и вишепородичнинарочито на главним градским саобраћајницама иградским магистралама, као и дуж линијскихцентара. Тип објеката (слободностојећи, низ-прекинути или непрекинути) прилагођава сепретежном типу постојећих објеката у блоку-уличном потезу блока.

За изградњу вишепородичних објеката исложених објеката пословања, по потреби се радиурбанистички пројекат са архитектонскоурбанистичким решењем, анализом односа премасуседу и приказом уређења парцеле у свимелементима.

2. Услови за формирање грађевинске парцеле:МИНИМАЛНА ПОВРШИНА ПАРЦЕЛА:200 m2 ... за породични стамбени објекат600 m2 ... за вишепородични стамбени објекат.

На постојећим катастарским парцеламаповршине мање од 200 m2, на којима су легалноизграђени породични стамбени објекти, дозвољава сеизградња (уважавајући физичку структуруконтактног окружења) максималне спратности П+1,индекса изграђености до 1,0 и индекса заузетости до60%, под условом да паркирање возила и осталипараметри буду задовољени. Уколико су парцеле преуспостављања нове регулације имале површину 200m2, а сада имају површину 150-200m2, на парцелиће се примењивати правила грађења дефинисана заминималну парцелу 200m2, а под условом да парцелаобликом и геометријом омогућава изградњу узпримену свих осталих правила.

МИНИМАЛНА ШИРИНА ФРОНТА ПАРЦЕЛЕ:-слободностојећи вишепородични стамбени

објекти ................................................................ 20,00 m-слободностојећи породични стамбени

објекти ................................................................ 10,00 m

3. Хоризонтална регулација:НАДЗЕМНА ГРАЂЕВИНСКА ЛИНИЈА -дефинисана планом грађевинских линија.

ПОДЗЕМНА ГРАЂЕВИНСКА ЛИНИЈА - може даодступа од надземне грађевинске линије у оквирупарцеле, под условом да се избором начина и котефундирања новог објекта, на угрозе постојећитемељи суседних објеката.

УДАЉЕНОСТ ОД ГРАНИЦЕ ПАРЦЕЛЕ:породични објекти:-ако се на фасади формирају прозорски

отвори са парапетом < 1,60m - 2.50m;-ако се на фасади формирају прозорски

отвори са парапетом 1.60m - 1.00m;-код изградње објеката на граници са

суседном парцелом, није дозвољено формирањепрозорских отвора.

МЕЂУСОБНА УДАЉЕНОСТ ОБЈЕКАТА:-мин 1/2 висине вишег објекта

4. Највећи дозвољени индекси на грађевинскојпарцели:

Индекс заузетости:-за вишепородичне објекте... мах 55% под

објектима; мин 15% уређене зелене површине;остало - саобраћајне површине и паркинг простори.

-за породичне објекте ............ мах 60% под


објектима.


грађевинска и регулациона линија поклапају, не смебити већа од 1,5 ширине регулације. Уколико јеграђевинска линија повучена, висина објекта не смепрећи 1,5 растојања наспрамних грађевинских линијана предметној саобраћајници.

мах спратност-за вишепородичне објекте...мах П+3 (4

надземне етаже)мах висина објеката:до венца мах h=14m(до венца повучене етаже мах h=17m)-за породичне објекте............мах П+2 (три

надземне етаже)мах висина објеката:до венца мах h=11m(до венца повучене етаже мах h=14m)

Код максималне спратности, ако условивезани за максималну висину објекта то дозвољавају,могуће је формирање додатног повученог спрата(повлачење - мин. 30% ширине објекта), а подусловом да је над њим раван кров или кос кров малогнагиба (без надзитка, скривен атиком и безмогућности коришћења простора под њим). Додатнаповучена етажа улази у обрачун бруто развијенеграђевинске површине.

У случају да се не повлачи последња етажа,могуће је за основну намену користити простор подкосим кровом нормалног нагиба (максимални нагибкровних равни вишепородичних објеката је 35°), безнадзиђивања ободних зидова, с тим да искоришћенипростор уђе у обрачун бруто развијене грађевинскеповршине.


Могућа је изградња више породичнихобјеката на парцели под условом да се задовоље свипрописани параметри.

Ц -НИСКЕ ГУСТИНЕ СТАНОВАЊА – ЗОНА 3Обухвата зоне претрежно породичног

становања у ЗОНИ 3 (подцелине 3.1. и 3.2.) –Карађорђево брдо, Текија и Стрижа. Основнакарактеристика ових зона је глобалнаурбанизација, формирање урбанистичкерегулативе и примарног система градскеинфраструктуре, што омогућава виши нивоуређења и опремања ових насеља.


пословање, објекти и површине јавних намена, иинфраструктура.

НАМЕНА ОБЈЕКАТА ЧИЈА ЈЕ ГРАДЊАЗАБРАЊЕНА У ОВОЈ ЗОНИ: све намене које могуда угрозе животну средину и основну намену

Претежни тип у овим зонама је индивидуална(породична) стамбена градња на парцелама, саслободностојећим објектима ван регулације, иједним или више станова у објекту.

2. Услови за формирање грађевинске парцелеМинимална површина парцела:- за слободностојећи стамбени објекат.. 300m2

- за двојни објекат ................................... 450m2

Минимална ширина фронта парцелеза слободностојеће објекте ................. 12,00mМинимална ширина фронта парцеле

за континуалне низове ........................................ 6,00m

На постојећим катастарским парцеламаповршине мање од 300 m2, на којима су легалноизграђени породични стамбени објекти, дозвољава сеизградња (уважавајући физичку структуруконтактног окружења) максималне спратности П+1,индекса изграђености до 1,0 и индекса заузетости до60%, под условом да паркирање возила и осталипараметри буду задовољени.

3. Хоризонтална регулација

ГРАЂЕВИНСКА ЛИНИЈАнадземнаКод блоковског система, грађевинска линија

објекта може да буде на регулацији.Код планирања и изградње нових блокова и потезаслободностојећих објеката минимално удаљењеграђевинске линије од регулационе је 3.00 m.

подземнаПодземна грађевинска линија може да да

одступа од надземне грађевинске линије у оквирупарцеле, према условима наведених индексаискоришћености и под условом да. се изборомначина и коте фундирања новог објекта на угрозепостојећи темељи суседних објеката.

УДАЉЕНОСТ ОД ГРАНИЦЕ ПАРЦЕЛЕУдаљење стамбеног објекта од границе

суседне парцеле, са прозорским парапетима нижимод 1,60m, износи 2.50m. За породичнеслободностојеће стамбене објекте, минималноудаљење од границе суседне парцеле може бити1.00m, под условом да се, на овом делу фасаде, неформирају прозорски отвори са парапетом нижим од1.60m. Код изградње објеката на граници са


суседном парцелом није дозвољено формирањепрозорских отвора.

Код објеката у прекинутом низу, минималноудаљење првог и последњег објекта у низу одгранице суседне парцеле износи 1/3 висине објекта,при чему се за постојећу изграђеност на суседнимпарцелама мора обезбедити минимално удаљење одсуседних објеката прописано у следећем пасусу.

4. Највећи дозвољени индекс на грађевинскојпарцели:

-индекс заузетости маx 60%.-индекс заузетости подрумске етаже је маx

80%.-уређене зелене површине мин 20%-остало: саобраћајне површине

5. Највећа дозвољена висина објеката:-спратност - мах П+2 (три надземне етаже)-висина објекта:- маx 11,0 m (до коте венца).

6. Услови за изградњу других објеката на парцелиДруги објекат (објекти), основне или пратеће

намене, гради се у оквиру прописанихурбанистичких показатеља као слободностојећи подубини парцеле. Минимална удаљеност објеката наистој парцели износи 4,00m. Обавезно обезбедитиприлаз ка јавној површини минималне ширине 3,5m.

Ц 1- НИСКЕ ГУСТИНЕ - РУРАЛНОСТАНОВАЊЕ – ЗОНА 4Ово је зона породичних стамбених објекатапољопривредних, мешовитих инепољопривредних домаћинстава, као и објекатаповременог становања - викенд кућа. Оваправила примењују се и за постојеће објектепородичног становања на пољопривредномземљишту, ван граница грађевинског подручја закоје постоји могућност прикључења на основнуградску инфраструктуру и приступ са јавнесаобраћајнице или пута, на парцелама које секатастарски воде (или су формиране) каодворишта или окућнице и које се налазе у оквируширег подручја насеља, а нису у границамаграђевинског подручја.

1. Врста и намена објеката:ОСНОВНА НАМЕНА: становање - породичнистамбени објекти пољопривредних, мешовитих инепољопривредних домаћинстава са мах. тристамбене јединице.ПРАТЕЋЕ НАМЕНЕ: услужне делатности, јавненамене, блоковско зеленило и рекреационе површинеи мањи производни програми - мала привреда, подусловима прописаним у правилима уређења овогплана (простори за привређивање у оквиру намене

становања).НАМЕНА ОБЈЕКАТА ЧИЈА ЈЕ ГРАДЊАЗАБРАЊЕНА У ОВОЈ ЗОНИ - Искључују се свенамене које могу да угрозе животну средину иосновну намену објекта на парцели и суседа.

Парцеле пољопривредних домаћинставасадрже:

-стамбено двориште које садржи: објекте застановање и помоћне објекте уз стамбени објекат(летња кухиња, гаража, остава, радионица,надстрешница и сл.).

-економско двориште уређује се према врстипољопривредне производње садржи економске ипомоћне објекте. Економски објекти су објекти засмештај стоке, производни објекти, објекти запрераду пољопривредних производа, објекти заскладиштење пољопривредних производа, а помоћнигараже и надстрешнице за пољопривреднумеханизацију, машине и возила. Економскодвориште се обавезно ограђује. Економско двориштесе може формирати као посебна грађевинскапарцела, уз услов да у економском делу налазиобјекат привређивања.

Основни тип изградње је породична стамбенаградња, са слободностојећим објектима ванрегулације. Непрекинути низ могућ је уз државнепутеве.

2. Услови за формирање грађевинске парцеле- за непољопривредна домаћинства - мин. 4,0ара- за мешовита домаћинства - мин. 6,0ара- за пољопривредна домаћинства - мин. 10,0ари- на парцелама већим од 6,0ари поред стамбеногдворишта које садржи стамбени објекат, летњукухињу са тремом и помоћни објекат, могућа су имања издвојена економска дворишта за делатностикоје не угрожавају животну средину (воћњак,повртњак, башта); обим ове делатности подразумевасопствене потребе.

-на парцелама већим од 10,0ари могући сумали производни погони, мала привреда заделатности које су функционално и еколошкипримерене зони породичног становања.Минимална ширина парцеле:- за непољопривредна домаћинства - 10,0m.- за мешовита и пољопривредна домаћинства - 15,0 m- минимална ширина економског приступног пута напарцели је 3,5m.

Код препарцелације и парцелације по дубиниминимална ширина пролаза је3,5 m.- код већих објеката пословања ширина парцеле сеусклађује са карактером локације и делатности,односно односом према окружењу и суседу.

3. Хоризонтална регулацијаПоложај нових објеката у односу на

регулациону линију дефинише се грађевинском


линијом која представља минимално одстојање одрегулационе линије. Уколико је постојећаграђевинска линија на краћем одстојању одрегулационе линије, могућа је надградња тихобјеката у постојећем габариту.

Удаљеност објеката од бочне и задње границепарцеле:

-слободностојећи - мин 2,5m од једне бочне изадње границе.

-мин 1,0 m од друге бочне границе (на овомрастојању могу се формирати само отвори високогпарапета).

-у прекинутом низу - мин 2,5 m од бочних изадње границе.

За постојеће објекте на граници парцелемогућа је реконструкција, надградња и доградња безфункционалних отвора на овој фасади.Положај економских и помоћних објеката напарцелама пољопривредних домаћинстава:

-на парцели са нагибом терена према јавномпуту (навише), у случају нове изградње, стамбенодвориште се поставља на највишој коти; економскиобјекти се постављају на грађевинској линији, чије серастојање од регулације повећава за најмање 3,0 mзеленог појаса у односу на правила за положајграђевинске линије стамбених објеката.

-на парцели са нагибом терена од јавног пута(наниже), у случају нове изградње, стамбенодвориште се поставља на највишој коти, уз јавни пут.

-помоћни објекат се гради иза грађевинскелиније основног објекта, са удаљеношћу од суседнепарцеле мин. 3.5 m. Изузетно: када је природни терену нагибу већем од 12% од нивелете саобраћајнице,помоћни објекат (гаража са маx.2 паркинг места),може се градити између регулационе и грађевинскелиније, на коти саобраћајнице, а на мин. 3,0 m одрегулационе линије

-партерни објекат је специфичан отворениили затворени објекат партерног програма:баштенски павиљон, трем и сл. Може се градити награђевинској линији основног објекта. Отворениобјекат површине до 25 m2 се не обрачунава уиндекс изграђености.међусобна удаљеност економских објеката:

-растојање ђубришта и пољског клозета од:стамбеног објекта, бунара, односно живог извораводе је минимално 20 m, и то само на нижој коти;

-минимално удаљење септичке јаме одстамбеног и других објеката на парцели, од објекатасуседних парцела, дефинисати у складу саПравилником

-међусобна растојања економских објекатаразличите врсте зависе од организације економскогдворишта, с тим да се прљави објекти могупостављати само низ ветар у односу на чисте објекте;

-ако се економски делови суседних парцеланепосредно граниче, растојање нових економских

објеката од границе парцеле је минимално 1,0 m;-ако се економски део једне парцеле

непосредно граничи са стамбеним делом другепарцеле, растојање нових економских објеката уодносу на стамбени објекат на другој парцели сеутврђује: за сточну стају мин. 15,0m, за ђубриште ипољски клозет мин. 20,0 m, и то само на нижој коти;


-индекс заузетости маx 60%.-индекс заузетости подрумске етаже је маx

70%.- уређене зелене површине мин 20%

5. Највећа дозвољена висина објеката:Спратност ....................маx П+2 (три надземне етаже)Висина објекта:

- маx 11,0 m (до коте венца).

Висина економских објеката:- максимална спратност је П(ВП)+Пк. Висина

ових објеката је стандардна по ЈУС-у за предвиђенунамену.

Максимална висина објекта не сме бити већаод 1,5 растојања наспрамних грађевинских линија напредметној саобраћајници.

6. Услови за изградњу других објеката на парцелиДруги објекат (објекти), основне или пратеће

намене, гради се у оквиру прописанихурбанистичких показатеља као слободностојећи подубини парцеле. Минимална удаљеност објеката наистој парцели износи 4,00m. Обавезно обезбедитиприлаз ка јавној површини минималне ширине 3,5m.

2.2.2.2. УСЛУГЕ - КОМЕРЦИЈАЛНЕ НАМЕНЕ ИМЕШОВИТО ПОСЛОВАЊЕ

Комерцијалне, занатске, услужне и другетерцијалне делатности и јавне делатности каокомерцијални вид пословања (у приватномвласништву). развијају се у центрима свих нивоа, узонама становања различитих густина, зонамапривређивања и осталим наменама према потребамаокружења, уз услов да не смеју угрозити основнунамену у оквиру које се развијају тј. уз:

- еколошку проверу за потенцијалнезагађиваче - за програме пословања, обавезно седефинише карактер програма и мере заштите налокацији, односно по потреби ради процена утицајаобјекта на животну средину, са свим елементимазаштите у оквиру објекта, инсталација, опреме,парцеле и захвата.

- саобраћајне услове који не ометају функцијуосновне намене са паркирањем искључиво у оквирупарцеле без ометања јавних површина (у зонамастановања и центара није дозвољено депоновање


кабастих возила за обављање делатности на парцелиили јавној површини)

-комуналне услове ( захтеви за комуналнимопремањем не смеју угрозити опремање основненамене зоне)

-услове обликовања који се усклађују саусловима обликовања градског простора, целине,потеза и амбијента у коме су лоцирани.

1. Врста и намена објеката:ОСНОВНА НАМЕНА – комерцијалне делатности.Ван Градског центра могу се развијати и мешовитопословни центри са нижим облицима производње.Искључују се делатности које могу да угрозеживотну средину.

ПРАТЕЋЕ НАМЕНЕ – становање високих, средњихи ниских густина, површине јавних намена, објекти имрежа саобраћајне и комуналне инфраструктуре.

2. Услови за формирање грађевинске парцелеМинимална површина и ширина фронта

парцеле одређују се:-у зависности од специфичности и функције

самог објекта/локације (независно од ограничењадатих за суседне зоне становања) или

-зависно од типа становања у непосредномокружењу.

3. Хоризонтална регулацијаПоложај објеката у односу на регулациону

линију дефинише се планом грађевинских линија ипрема општим правилима.(погл. 2.2.1.).


- за Градски центар:...... маx 70%- за локалне центре....... мах 60%- за линијске центре........мах 55%- за услуге ван центара .мах 50%При формирању чисто услужних блокова,

могућа заузетост парцеле је изузетно 80% запословне објекте спратности до П+1. :

5. Највећа дозвољена висина објеката:Основи показатељ максималне висине

објеката у ЗОНИ 1 је растојање наспрамнихграђевинских линија. За сваки конкретан случај,максимална висина објекта, одређује се премаправилима за суседну стамбену зону. Спратностодговара максималној спратности суседне зонестановања и одређује се у зависности од наменеобјекта и врсте пословања.

Препоручује се анализа урбане форме зонапословања (као специфичне концентрисане урбанезоне) које нису предвиђене за даљу планску разраду(плановима детаљне регулације и урбанистичким

пројектима), са циљем да се испитају врстеинтервенције, капацитети локације, уклапање уамбијент и др. Анализа парцеле, низа, потеза, делаблока, блока или ширег захвата, се врши у складу сапрограмом изградње, наменом објеката и уређењемземљишта.

6. Услови за изградњу других објеката на парцелиНа парцели може бити више објеката основне

или пратеће намене. Минимална удаљеност објекатана истој парцели износи 4,00 m.

Посебни условиЗа изградњу објеката услуга на парцелама

већим од 0,5ha ради се урбанистички пројекат.

2.2.2.3. ПРИВРЕЂИВАЊЕ

Све три групације радних зона: РАДНАЗОНА 1 “Петља“, РАДНА ЗОНА 2“СЕВЕРОЗАПАД“ и РАДНА ЗОНА 3 “ЗАПАД“ -налазе се у оквиру ЦЕЛИНЕ 5

1. Врста и намена објеката:ОСНОВНА НАМЕНА: ПривређивањеПРАТЕЋЕ НАМЕНЕ: услужне делатности,комуналне делатности, саобраћајни објекти,зеленило, спорт и рекреација, објекти саобраћајне икомуналне инфраструктуре, Ово су уједно и намене укоје могу да се трансформишу постојећи комплекси.Могуће је увођење производних и услужнихпрограма, просторно и производно декомпоновањепостојећих комплекса према захтевима тржишта, узпримену технологије која не ремети еколошке условеокружења.

Фазна реализација може се одвијати самонакон сагледаних програма за целе комплексе.Искључују се све намене које према процени утицајаса било ког аспекта угрожавају животну средину.

Основни тип изградњеСлободностојећи објекти. На парцели може

бити више објеката основне и/или пратеће намене,који могу формирати низове.

2. Услови за формирање грађевинске парцелеМинимална површина новоформиране

парцеле је 20,0 ари.Минимална ширина новоформиране

грађевинске парцеле је 24,0 m;

3. Хоризонтална регулацијаМинимално удаљење грађевинске линије од

регулационе линије је 10,0 m.Удаљење објеката (грађевинских линија

новоизграђених објеката или доградњи) од границесуседних парцела са наменом становања је мин 8,0 m


са заштитним зеленим појасом, а са осталимнаменама ½ висине објекта ако је задовољенпротивпожарни услов.

Минимално удаљење објеката на истојпарцели је мин ½ висине вишег објекта, уззадовољење технолошких, противпожарних иосталих услова.

4. Највећи дозвољени индекс на грађевинскојпарцели:- индекс заузетости маx 50%.- индекс заузетости подрумске етаже је маx 70%.

5. Висинска регулацијаСпратност се прилагођава делатности, а маx

П+2 на анексном делу објекта (објекту) до улице.Висина хала је уобичајено Пв до Пв+1

Висина објекта:- маx 15,0 m (до коте венца)- маx 20,0 m (до коте слемена)

6. Архитектонско-грађевинска структура и обрадаГрађевинска структура стандардна. Објекти

морају носити архитектонске одлике своје намене.Објекти треба да буду функционално и савременоопремљени, уз примену савремене технологије.

7. Други објекат на грађевинској парцелиНа парцели може бити више објеката основне

или пратеће намене.

8. ПаркирањеСмештај возила (теретних и путничких) на

парцели уз обезбеђење манипулативног простора.Могућност формирања заједничког паркинга за вишекомплекса. Број паркинг места одређује се преманормативу за сваку делатност на начин утврђенодговарајућим Правилником

При парцелацији по дубини приступни пут завезу са јавним путем је минималне ширине 5,0 m срадијусом кривине прикључка од минимум 12,0 m.

9. Уређење и организација на парцели преманамени. Основно уређење обухвата нивелацију,партер, зелену површину парцеле и одводњавање вансуседа. Минимални проценат зелене површине напарцели је 20%. Парцеле се ограђују.

10. Прикључење објеката на инфраструктуруврши се на основу услова овлашћених комуналнихпредузећа и организација.

11. Обавезно опремање грађевинске парцеле(минимална комунална опремљеност) подразумеваобезбеђење следећих инфраструктурних објеката:

-приступни пут,-водоснабдевање,

-прикупљање и пречишћавање отпадних вода,-прикључак на електроенергетску и

телекомуникациону мрежу-уређење манипулативног простора, паркинга

за различите врсте возила,-уређење посебне просторије или ограђеног

простора са посудама за прикупљање отпада;-предузимање предвиђених мера заштите

животне средине.-обезбеђење заштитног растојања од

суседних парцела са другом наменом подизањемзаштитног зеленог појаса у границама грађевинскепарцеле; Обавезан је заштитни зелени појас узводотокове минималне ширине 10,0 m, у коме ниједозвољена градња.

12. Заштита животне средине, технички,санитарни и безбедоносни услови

Основни услови заштите животне срединеостварују се применом правила и мера заштите,уређењем простора, реконструкцијом и изградњомобјеката у складу са Правилима уређења и грађења,техничким и санитарним прописима и прикључењемна насељску инфраструктуру као и уређењем јавнихи саобраћајних површина на локацији. Обавезно седефинише карактер програма и мере заштите налокацији, са свим елементима заштите у оквируобјекта, инсталација, опреме, парцеле и захвата, саискључењем из програма реализације свих оних којипо условима коришћења и заштите, односно намени,не одговарају карактеру целине,

Основни безбедносни услови везани су запримену сеизмичких прописа, противпожарнихпрописа и услова заштите од ратних разарања који суобавезни код пројектовања и изградње објеката.

Код већих инвестиционих радова неопходноје извршити детаљнија истраживања са аспектамикросеизмике и инжењерске геологије.

Посебни условиЗа све интервенције (изградња,

реконструкција, доградња, промена намене...)обавезна је разрада кроз Урбанистички пројекат. Придекомпоновању постојећих комплекса, на основуанализе, по потреби се ради План детаљнерегулације.

2.2.2.4. ВЕРСКИ ОБЈЕКТИИзградња верских објеката могућа је у свим

постојећим и планираним зонама пословања истановања различитих густина, уз поштовањепрописаних норматива за ову намену.

Нове локације се могу дефинисати на основуследећих функционалних, локационих иамбијенталних услова:

-генерална подобност места (број иконцентрација верника, гравитационо подручје, веза


са садржајима центара, саобраћајна приступачност),-карактер функционалног окружења (места

где се сустичу кретање и интерес становника, ублизини садржаја који им по традицији, функцији иобележју припадају),

-повезаност са амбијенталним и природнимцелинама,

-визуре и сагледивост у слици краја.У саставу црквене парцеле, поред храма треба

обезбедити простор за изградњу пратећих садржаја(управно-административни, културно-образовни,резиденцијални, комерцијални и сл.), као и заслободне површине (зеленило, одмор и рекреација,паркирање).

Нормативи за димензионисање површинаверских објеката зависе од тога о којој се верскојзаједници ради. За православну цркву, норматив заобјекте је око 0,1m2/становнику гравитационогподручја парохијске општине, а за парцелу од 0,3 -0,5 m2/становнику.

2.3. СПРОВОЂЕЊЕ ПЛАНА

У складу са Законом о планирању иизградњи, спровођење овог Плана генералнерегулације врши се:

НОВИМ ПЛАНСКИМ И УРБАНИСТИЧКО-ТЕХНИЧКИМ ДОКУМЕНТИМА

А) ПЛАНОВИ ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕПланови детаљне регулације могу да се раде

за све зоне у обухвату плана, уколико се за то укажепотреба , а обавезно се ради за:

1- Блок око Поште – између улица: БранкаКрсмановића, Његошеве, С. Марјановића „Белца“ иСветозара Марковића.

2- Гробље „Текија“3- Ново гробље „7. Јули“4- Комуналну зону- дистрибутивни центар5- Пружни прелаз „Жабаре“6- Пружни прелаз „Данково“7- Пружни прелаз „Рибница“8- Део централне зоне9- Обилазницу (У обухвату овог ПДР-а је

цела траса обилазнице са првим редом парцела дужтрасе до границе ПГР-а, уз могућу фазнуреализацију).

Б) УРБАНИСТИЧКИ ПРОЈЕКТИУрбанистички пројекти се обавезно раде за:1. Комплекс хотела „Петрус“2. Уређење сквера са спомеником у Градском

центру3. Стамбени блок између улица: Кнеза

Михајла, Краља Милутина, Марије Бурсаћ иПаје Јовановића

Због значаја ове локације за идентитет Града,пожељно је да уређење овог простора прати јавниконкурс

Урбанистички пројекти се раде и за:-објекте јавне намене - на захтев инвеститора

за потребе урбанистичкоо-архитектонскогобликовања површина јавне намене и урбанистичко-архитектонске разраде локације.

-пренамену зона у компатибилне намене-све зоне за које се установи обавеза израде

одговарајућих елабората заштите.Урбанистичким пројектом се може

предвидети фазна реализација уз обезбеђењеминималног степена комуналне опремљености,капацитета паркирања и услова и мера заштите упрвој фази.

Планови детаљне регулације илиУрбанистички пројекти радиће се уколико дође доиздизања коте мостова на реци Црници због заштитеод поплава, на основу претходно израђене техничкедокументације којом ће да се утврди обухват планадетаљне регулацие или урбанистичких пројеката.

У графичком прилогу бр.11 приказане суоријентационе границе обухвата зона за које јенеопходна израда планова детаљне регулације.

ПРОЈЕКТИ ПАРЦЕЛАЦИЈЕ И ПРЕПАРЦЕЛАЦИЈЕи ЕЛАБОРАТИ ГЕОДЕТСКИХ РАДОВА заисправку граница суседних парцела или спајања двесуседне парцеле истог власника, радиће се попотреби у складу са важећом законском регулативоми овим Планом.

3. ДИРЕКТНО на основу Правила уређења,услова и мера заштите и Правила грађења,дефинисаних овим Планом

Директно спровођење Плана генералнерегулације врши се издавањем Локацијских услова, ускладу са Законом.

Спровођење Плана генералне регулацијемогуће је вршити директно уколико је одређеналокација уређена и регулисана, тј. има обезбеђенминимални степен комуналне опремљеностидефинисан Планом.

Динамика развоја у простору утврђује се наоснову средњорочних и годишњих планова ипрограма уређења простора и земљишта. Овомдинамиком утврђују се и приоритети даље разраде,као и приоритети у реализацији појединачнихурбанистичких целина.

Израда планова детаљне регулације иурбанистичких пројеката, њихов садржај ипроцедура доношења, морају бити у складу саЗаконом о планирању и изградњи и подзаконскимактима.

Код спровођења плана, у зонамаградитељског наслеђа обавезно је учешће, услови и


сагласности надлежног Завода за заштиту споменикакултуре.

Све постојеће градске одлуке требаусагласити са овим Планом или урадити нове премаусловима из овог Плана.

Спровођење Плана обухвата и:-трајно праћење проблема заштите, уређења и

развоја планског простора и редовно извештавањелокалне самоуправе.

-дефинисање развојних пројеката радиконкурисања код домаћих и европских фондова.

-покретање иницијативе за измену и допунуПлана генералне регулације, према потреби.

ТРЕТМАН ПОСТОЈЕЋИХ ПЛАНСКИХ ИУРБАНИСТИЧКО-ТЕХНИЧКИХ ДОКУМЕНАТАДОНЕТИХ У ПРЕТХОДНОМ ПЕРИОДУ ЗАПЛАНСКО ПОДРУЧЈЕ

А) ПОСТОЈЕЋИ УРБАНИСТИЧКИ ПЛАНОВИ(ПДР, ПГР)

Делови планског обухвата реализовани су,делимично или у потпуности, на основу ранијеурађених преиспитаних урбанистичких планова(ДУП и УП) који се, од 2003. године, третирају каопланови детаљне регулације (ПДР), као и на основупланова детаљне регулације који су урађени после2003. године:

1. Измене и допуне Плана детаљне регулације за део градског подручја АДАКАЛЕ у Параћину

2. Измене и допуне Плана детаљне регулацијезоне градског центра „Центар“ у Параћину3. План детаљне регулације за потес дужУлице Царица Милица – југ у Параћину4.План детаљне регулације за потес дужУлице Царица Милица – север у Параћину5. План детаљне регулације „Индустријскезоне Змич“ у Параћину6. Измена и допуна Плана детаљне регулације„Индустријске зоне Змич“ у Параћину7. План детаљне регулације на потесу градскемагистрале –Јужне обилазнице у Параћину.8. План детаљне регулације за насеље Стрижа9. План детљане регулације потеса дуж УлицеТоме Живановића – лева страна, у Параћину10. План детаљне регулације за део зонеградског центра – блок 1.0.1

Планска решења која нису спроведена,реализоваће се на основу Правила уређења иПравила грађења овог Плана генералнерегулације, а елементи детаљне разраде који се неуграђују у планове генералне регулације,примењиваће се из важећих планова детаљнерегулације уколико нису у супротности саПравилима уређења и Правилима грађења овогПГР-а.

Б) УРБАНИСТИЧКО-ТЕХНИЧКИ ДОКУМЕНТИУрбанистичко-технички документи:

урбанистички пројекти, пројекти парцелације илиелаборати геодетских радова, спроводиће се уколиконису у супротности са овим Планом генералнерегулације.

СКУПШТИНА ОПШТИНЕ ПАРАЋИНБрој: 350-26/2018-II од 07.03.2018. године

ПРЕДСЕДНИКСКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ,

Драган Митић, економиста, с.р.________________________________

На основу чл.28, 29, 31, 34 и 49 Закона ојавној својини ("Сл. гласник РС" бр. 72/2011, 88/2013,105/2014, 104/2016 - други закон, 108/2016 и113/2017), чл. 32 ст. 1 тач. 6 Закона о локалнојсамоуправи (''Сл. гласник РС'' бр. 129/07, 129/2007,83/2014 - други закон и 101/2016 - други закон),Закона о становању и одржавању зграда (Сл. гласникРС" бр. 104/2016), Уредбе о условима прибављања иотуђења непокретности непосредном погодбом,давања у закуп ствари у јавној својини и поступцимајавног надметања и прикупљања писмених понуда("Сл. Гласник РС" бр. 24/2012) и чл. 32. Статутаопштине Параћин ("Сл. лист општине Параћин" бр.20/2017) Скупштина општине Параћин дана07.03.2018. године донела је,

О Д Л У К Уо финансирању стамбене подршке средствима

буџета општине Параћин

Члан 1.Овом Одлуком уређује се обезбеђивање

средстава из буџета Општине Параћин зафинансирање стамбене подршке у складу са Закономо становању и одржавању стамбених зграда (у даљемтексту Законом), подзаконским актима донетим наоснову овог Закона и важећим актима јединицелокалне самоуправе.

Стамбена подршка је облик подршке застановање лицу које из социјалних, економскихразлога не може сопственим средствима да решистамбену потребу по тржишним условима за себе исвоје породично домаћинство.

Члан 2.Средства за финансирање стамбене подршке

која се обезбеђују из буџета Општине Параћин секористе у складу са Програмом и Финансијскимпланом Општинске стамбене агенције Параћин којуусваја Управни одбор Агенције и Скупштинаопштине Параћин.



која се обезбеђују из буџета локалне заједнице сеудружују са средствима из других изворафинансирања и сопствених средстава који супредвиђени Законом и важећим одлукама.

Члан 4.Средства која се обезбеђују из буџета локалне

заједнице, сопствених средстава и других изворафинансирања наменски се могу утрошити зарешавање стамбене подршке за прибављањепородичних кућа и станова за лица која не могусопственим средствима да реше стамбену потребу потржишним условима за себе и своје породичнодомаћинство.

Члан 5.Контролу трошења средстава из ове Одлуке

врши надлежни орган буџетске инспекције иУправни одбор Агенције.

Члан 6.Стручне и административне послове за

потребе Агенције обављају овлашћена лица Агенцијеили правни субјект или предузетник, који јерегистрован за обављање наведене делатности.

Члан 7.Агенција је дужна да у складу са важећим

прописима подноси извештај Управном одбору искупштини Агенције о утрошку средстава, као иизвештаје надлежном Министарству и Скупштиниопштине Параћин у законским роковима.


која се обезбеђују из буџета општине Параћиннадлежни орган локалне самоуправе за финансије,преносие Општинској стамбеној агенцији Параћин,по процедури прописаној за извршење буџетаопштине Параћин.

Члан 9.Ова Одлука ступа на снагу осмог дана од

дана објављивања у ''Службеном листу општинеПараћин''.




На основу чл. 28, 29, 31, 34 и 49 Закона ојавној својини ("Сл. гласник РС" бр.72/2011, 88/2013, 105/2014, 104/2016 - други

закон, 108/2016 и 113/2017), чл. 32 ст. 1 тач. 6 Законао локалној самоуправи (''Сл. гласник РС'' бр. 129/07,129/2007, 83/2014 - други закон и 101/2016 - другизакон), Закона о становању и одржавању зграда (Сл.гласник РС" бр. 104/2016), Уредбе о условимаприбављања и отуђења непокретности непосредномпогодбом, давања у закуп ствари у јавној својини ипоступцима јавног надметања и прикупљањаписмених понуда ("Сл. гласник РС" бр. 24/2012) и чл.32. Статута општине Параћин ("Сл. лист општинеПараћин" бр. 20/2017) Скупштина општине Параћиндана 07.03.2018. године донела је,

О Д Л У К Уо прибављању станова и породичних кућа у

јавној својини општине Параћин ради стамбенеподршке

Члан 1.Овом Одлуком уређује се прибављање

станова и породичних кућа у јавној својиниопштине Параћин ради стамбене подршке лицима ипородичним домаћинствима у складу са Законом остановању и одржавању стамбених зграда (у даљемтексту: Законом) и подзаконским актима донетим наоснову овог закона.

Стамбена подршка је облик подршке застановање лицу које из социјалних, економскихразлога не може сопственим средствима да решистамбену потребу по тржишним условима за себе исвоје породично домаћинство.

Члан 2.Стамбена подршка се остварује кроз

програме стамбене подршке којим се дефинишуврста објекта који се прибављају, правичност урасподели, финансијска одрживост, социјалнаодрживост и транспарентност токова средстава упрограму стамбене подршке.

Програм из става 1. овог члана доносиСкупштина општине Параћин за сваку календарскугодину, на предлог Управног одбора Општинскестамбене агенције Параћин (у даљем тексту:Агенција) у складу са расположивим средствимапрема финансијском плану.

Стамбена подршка се реализује на тајначин што се прибављају у јавну својину општинеПараћин објекти:

1) станови-за једночлано домаћинство - гарсоњера или

једнособан стан, нето корисне стамбене површине од22 m² до 30 m²;

-за двочлано домаћинство - једнособан,једноипособан или двособан стан, нето кориснестамбене површине од 30 m² до 48 m²;


-за трочлано домаћинство - једноипособан,двособан или двоипособан стан, нето кориснестамбене површине од 40 m² до 56 m²;

-за четворочлано домаћинство - двособан,двоипособан или трособан стан, нето кориснестамбене површине од 50 m² до 64 m²;

-за петочлано домаћинство - двоипособан,трособан или троипособан стан, нето кориснестамбене површине од 56 m² до 77 m²;

-за шесточлано и веће домаћинство -трособан, троипособан или четворособан стан, нетокорисне стамбене површине од 64 m² до 86 m².

2) породичне куће :-приземне до 100m2 , једна стамбена јединица-породичнe куће, приземље са спратом до

200m2 (две стамбене јединице до 100m2)-породичне куће, приземље са поткровљем за

две породице с'тим што свака од етажа представљаодвојену целину и може се користити засебно.

Објекти из става 1. овог члана , морају даиспуњавају следеће услове:

-да су легални-уписани у РГЗ – Службе за катастар

непокретности у Параћину-прикључени на основну инфраструктуру

водовод (или сопствени извор – бунар) канализацију(септичка јама) и струја.

-да нису под хипотеком, теретом, да сурешени имовински односи и да нема уговора одоживотном издржавању

-да су усељиви пре доношења Одлуке оприбављању и расписивању јавног конкурса.

Члан 3.Станови и породичне куће који се

прибављају овом Одлуком додењују се корисницимастамбене подршке лицима који су држављаниРепублике Србије а који су без стана, безодговарајућег стана у смислу закона и који не могусопственим средствима да реши стамбену потребупо тржишним условима за себе и своје породичнодомаћинство.

Члан 4.Објекти из члана 2 ове Одлуке се прибављају

у поступку јавног надметања или прикупљањемписаних понуда.

Купопродајна цена непокретности која сеприбавља одређује се у висини тржишне вредностипредметне непокретности изражене у еврима са тимшто се исплаћује у динарској противредности посредњем курсу НБС на дан уплате.

Тржишну цену непокретности утврђујерепублички порески орган на основу проценетржишне вредности објекта.

Понуду објеката из члана 2. ове Одлуке могудоставити правна лица, предузетници или физичка

лица на основу јавног конкурса у поступкуприбављања објеката.

Члан 5.Прибављање непокретности у јавну својину

врши комисија од 3 члана коју именује Скупштинаопштине Параћин.

Задатак комисије из става 1 овог члана јерасписивање јавног огласа, спровођење јавногнадметања или прикупљање понуда и предлагањеСкупштини општине најповољнијег понуђача заприбављање непокретности.

Члан 6.Непокретности ко је се прибављају у скаладу

са овом Одлуком ради решавања стамбене подршкеостварује се кроз закуп стана или породичне куће,откуп стана или породичне куће и куповину или надруги начин стицања права својине на стану илипородичној кући.

Члан 7.Закуп или купопродаја стана или породичне

куће обавља се у условима непрофитног закупа илинепрофитне купопродаје према условима који суутврђени у Закону о становању и одржавању зграда,као и у складу са критеријумима који су утврђенипосебним актима и одлукама.

Члан 8.Стручне и административне послове за

потребе комисије и Скупштине општине Параћинобавља Агенција.

Члан 9.Овлашћује се Агенција да сачини нацрт

уговора о прибављању непокретности.Овлашћује се Агенција да по закључењу

уговора о прибављању непокретности исплатиприбављање непокретности из сопствених средстава.

Члан 10.Овлашћује се Агенција да упише

непокретност код службе РГЗ- Катастарнепокретности у Параћину на име општине Параћин

Члан 11.На основу ове Одлуке и усвојеног програма,

Комисија ће расписати јавни оглас, за прибављањенепокретности у јавну својину општине Параћин, ускладу са Одлуком Скупштине општине Параћин.

Комисија из претходног става утврђује текстогласа који обавезно садржи услове којенепокретност (стан или породична кућа) морајуиспуњавати како би исти били предмет прибављањау складу са важећим Законом, подзаконским актимаи овом Одлуком.

Комисија је овлашћена да прегледа приспелепријаве, да непотпуне пријаве одбаци, да приспеле


пријаве које су благовремене и са потребномдокументацијом која се тражи по јавном огласуразмотри и донесе Одлуку којом ће предложитиСкупштини општине који се стамбени објекти могуприбавити у јавну својину општине Параћин.

Јавни оглас се објављује у дневном листу којисе дистрибуира на територији Републике Србије, налокалној телевизији, сајту општине и на двабилборда у граду.


општине Параћин, спровешће комисија наконприкупљених писаних понуда у складу са Законом,подзаконским актима и одлукама Скупштинеопштине Параћин.

Овлашћује се комисија да изврши проверуиспуњености услова на објектима на лицу места.

Овлашћује се комисија да ангажује стручнолице грађевинске струке које ће дати мишљење оиспуњености услова за прибављање објеката из овеОдлуке.

На основу мишљења стручног лица, комисијаће сачинити предлог Скупштини општине заприбављање непокретности у јавну својину општинеПараћин.

Скупштина општине доноси Одлуку оприбављању непокретности у јавну својину иовлашћује лице које ће потписати уговор оприбављању непокретности чија је понуданајповољнија.


општине Параћин спровешће се у складу са Закономо јавној својини, Уредбом о условима прибављања иотуђења непокретности непосредном погодбом,давање у закуп ствари у јавној својини и поступцимајавног надметања и прикупљања писмених понуда иОдлуком о прибављања, отуђењу и давању у закупнепокретности на територији општине Параћин накојима општина има јавну својину.

Члан 14.По доношењу Одлуке из члана 12. и 13. ове

Одлуке сачињава се уговор о прибављањунепокретности.

Уговор о прибављању непокретности садржи:име и презиме продавца, купца, услове за закључењеуговора, опис непокретности који се прибавља,услове за прибављање непокретности, начин плаћањанепокретности, услове за раскид уговора у случајунеиспуњавања уговорних обавеза и друге услове.

Скупштина општине усваја нацрт уговоразаједно са Одлуком о прибављању непокретности ујавну својину општине Параћин.

Порез на пренос апсолутних права у случајуприбављања непокретности сноси продавац.

Члан 15.Овлашћује се Агенција да располаже

преузетим становима из Фонда солидарне стамбенеизградње општине Параћин с обзиром да је у складуса тачком 13. став 4. Одлуке о оснивању Општинскестамбене агенције, (''Службени лист општинеПараћин'' бр.3/2013) преузела, права, обавезе,имовину, средства за рад и архивску грађу који су јојпотребни за обављање послова из њеног делокруга,са стањем на дан престанка рада Фонда, односноуписа Агенције у судски регистар.

Средства која се прикупљају од закупа илиоткупа станова из става 1 овог члана су сопственасредства агенције и иста се могу користити ускаладу са финансијским програмом и планом каосредства стамбене подршке.

Члан 16.По доношењу ове Одлуке Скупштина

општине ће формирати Комисију од три члана идонети Одлуку о прибављању непокретности у јавнусвојину у складу са овом Одлуком и Програмомстамбене подршке.

Ова Одлука ступа на снагу осмог дана оддана објављивања у ''Службеном листу општинеПараћин''.




На основу члана 32.тачка 9. Закона о локалнојсамоуправи (''Службени гласник РС'' бр.129/07),члана 32. тачка 9. Статута општине Параћин(''Службени гласник РС'' бр.20/17), СКУПШТИНАОПШТИНЕ Параћин, на седници одржаноj07.03.2018.године, донела је

Р Е Ш Е Њ Еo давању сагласности на Одлуку о измени

Статута Дома здравља Параћин

Даје се сагласност на Одлуку о измениСтатута Дома здравља Параћин број 13 који је донеоУправни одбор Дома здравља Параћин на седнициодржаној 29.01.2018. године

IIОво решење објавити у ''Службеном листу

општине Параћин''.





На основу члана 33. и 36. Закона о јавномдугу (''Службени гласник РС'', бр. 61/2005, 107/2009,78/2011 и 68/2015), члана 32. став 1. тачка 15. Законао локалној самоуправи (''Службени гласник РС'', број129/07, 83/14-др.закон, 101/16-др.закон) и члана 32.став1. тачка 15. Статута општине Параћин(''Службени лист општине Параћин'', бр. 20/2017) исагласности Министарства финансија РепубликеСрбије – Управа за јавни дуг, број: 401-238/2018-001од 21.02. 2018. године, СКУПШТИНА ОПШТИНЕПАРАЋИН, на седници одржаној 07.03.2018. године,донела је

О Д Л У К УО ЗАДУЖЕЊУ ОПШТИНЕ ПАРАЋИН

ЗА РЕАЛИЗАЦИЈУ КАПИТАЛНИХИНВЕСТИЦИОНИХ ПРОЈЕКАТА

У 2018. ГОДИНИ

Члан 1.Општина Параћин задужиће се код домаћег

повериоца – пословне банке у износу до115.000.000,00 динара (словима: стопетнаестмилионадинара).

Члан 2.Средства из члана 1. ове Одлуке, намењена су

изградњу и реконструкцију капиталних, комуналнихи инфраструктурних објеката у општини Параћин, ито за следеће пројекте:

-Програм изградње водоводне мреже уселима 2016.-2018. година;

-Пројекат изградње главног вода дорезервоара у МЗ Рашевица 2017.-2018. година;

-Пројекат изградње канализације у МЗ ДоњаМутница 2017.-2018. година;

-Пројекат изградње главног колектораДреновац - Стрижа 2017.-2018.година;

-Пројекат изградње канализације у МЗ ДоњеВидово 2017.-2019. година;

-Пројекат изградње канализације у граду2018.-2020. година;

-Пројекат изградње канализације у сеоскиммесним заједницама 2018.-2020. година;

-Изградња 10кв кабла од ТС Параћин 3(стаклара) до ТС-1 у индустријској зони "Змич"2016.-2018. година;

-Пројекат асфалтног пута до парцеле 2131/9са изградњом водоводне, фекалне и атмосферскеканализационе мреже 2017.-2018. година;

-Пројекат изградње Културног Центра 2018.-2019. година;

-Пројекат изградње свлачионица у МЗ ГорњојМутници 2017.-2019. година;

-Пројекат изградње свлачионица у МЗСтрижа 2017.-2018. година;

-Пројекат уређења трга са фонтаном у центруграда 2018.-2019. година;

-Доградња објекта хале СРЦ ''7. Јули'';-Изградња справарница у хали СРЦ ''7. Јули'';-Истражна бушотина;-Програм изградње улица у сеоским МЗ

2015.-2018. година;-Пројекат изградње сеоских улица 2018.-2020.

година;-Пројекат изградње градских и приградских

улица 2018.-2020. година;-Програм реконструкције градских улица

2018.-2019. година.

Члан 3.Динамика повлачења кредитних средстава од

пословне банке зависиће од динамике реализације истепена изведених радова појединих пројеката.

Члан 4.Општина Параћин ће се задужити за

реализацију капиталних пројеката из члана 2. овеОдлуке са роком отплате кредита од пет година игрејс периодом од дванаест месеци.

Члан 5.Овлашћује се Председник општине Параћин

да са пословном банком закључи уговор о кредитномзадуживању општине Параћин, након спроведеногзаконом предвиђеног поступка.

Члан 6.Контролу наменског располагања средствима

из члана 1. ове одлуке, вршиће Председник општинеи Одељење за финансије и буџет Управе заурбанизам, финансије, скупштинске и опште пословеопштине Параћин, о чему ће информисатиСкупштину најмање једном годишње.

Члан 7.Ова одлука ступа на снагу осмог дана од дана

објављивања у ''Службеном листу општинеПараћин''.




На основу члана Закона о јавним предузећима''Службени гласник РС'', број) и члана 32. Статутаопштине Параћин (''Службени лист општине


Параћин'' бр. 20/17), СКУПШТИНА ОПШТИНЕПараћин, на седници одржаној 07.03.2018. године,донела је

Р Е Ш Е Њ Еo давању сагласности на Одлуку Надзорног

одбора Јавног предузећа за водовод иканализацију ''Водовод'' у Параћину о кредитном

задужењу

IДаје се сагласност на Одлуку Надзорног

одбора Јавног предузећа за водовод и канализацију''Водовод'' у Параћину о кредитном задужењу Одлукаброј:334-4/2018, коју је донео Надзорни одбор Јавногпредузећа за водовод и канализацију ''Водовод'' уПараћину на седници одржаној 06.03.2018. године.






На основу члана 32. Статута општинеПараћин (''Службени лист општине Параћин'', број20/17), Одлуке о отуђењу број 463-21/2018-II од05.03.2018. године и мишљења Општинскогправобраниоца број: ЈП 13/18 од 06.03.2018. године,СКУПШТИНА ОПШТИНЕ ПАРАЋИН, на седнициодржаној 07.03.2018. године, донела је

Р Е Ш Е Њ Ео давању сагласности на Уговор о отуђењунепокретности из јавне својине Општине

Параћин која се налазе у улици Краља Петра I уПараћину

IДаје се сагласност на Уговор о отуђењу из

јавне својине Општине Параћин непокретности којесе налазе у улици Краља Петра I, у Параћину, радиреализације ПДР-а Измене и допуне зоне градскогцентра «Центар» у Параћину Параћин, («Сл. листопштине Параћин» бр.10/09) и других важећихпланова, у корист купца Мирослава Ђурића изПараћина и то непокретности:

Целина кп.бр. 2068 површине 2.50 ари чија јеукупна површина 3,42 ара (сувласнички удео250/342), објекат број 1 укупне пов.238m2 (В лист) укоме се налазе посебни делови-посебан део-пословнипростор бр. 3 пов. 27m2, посебан део бр.4 пов. 32м2 и

посебан део бр. 5 пов. 54м2, у улици Краља Петра Iброј 7, у Параћину, све уписане у ЛН 6098 КОПараћин град и овлашћује председник општинеПараћин Саша Пауновић да исти потпише.






На основу члана 32. и члана 36 Статутаопштине Параћин (‘’Службени лист општинеПараћин број 20/17), Скупштина општине Параћинна седници одржаној 07.03.2018. године, донела јe

Р Е Ш Е Њ Ео разрешењу Комисије за спровођење поступка

јавног надметања за давање у закуппољопривредног земљишта у државној својини за

2017. годину

IРазрешава се Комисија за спровођење

поступка јавног надметања, односно прикупљањаписаних понуда за давање у закуп пољопривредногземљишта у државној својини за 2017. годину усаставу:

1.за председника: Андреја Николић изПараћина чланови Комисије:

2.Бобан Павловић, приватни предузетник изБошњана

3.Радомир Живковић, дипл.правник изПараћина

4.Вера Ђорђевић, дипл. ветеринар изПараћина

5.Драган Миленковић, одборник из Буљана6.Загорка Динић из Главице7.Радомир Савић, пољопривредник из Горњег

Видова.II

Ово решење објавити у ''Службеном листуопштине Параћин''.





На основу члана 32. и 36. Статута општинеПараћин (‘’Службени лист општине Параћин број20/17), Скупштина општине Параћин на седнициодржаној 07.03.2018. године, донела јe

Р Е Ш Е Њ Ео образовању Комисије за спровођење поступка

јавног надметања за давање у закуппољопривредног земљишта у државној својини за

2018. годину

IОбразује се Комисија за спровођење поступка

јавног надметања, односно прикупљања писанихпонуда за давање у закуп пољопривредног земљиштау државној својини за 2018.годину у саставу:

1.за председника: Андреја Николић изПараћина

чланови Комисије:2.Бобан Павловић, приватни предузетник из

Бошњана3.Радомир Живковић, дипл.правник из

Параћина4.Вера Ђорђевић, дипл. ветеринар из

Параћина5.Драган Миленковић, одборник из Буљана6.Загорка Динић из Главице7.Мирослав Ђокић, пољопривредник из

Шавца.II

Задатак Комисије из тачке 1. овог решења јеприкупљање пријава за јавну лицитацију, односнописаних понуда, спровођење поступка, вођењезаписника и давање предлога одлука о давању узакуп пољопривредног земљишта у државној својиниза 2018. годину Општинском већу и Скупштиниопштине Параћин.

IIIОво решење објавити у ''Службеном листу





На основу члана 32. Статута општинеПараћин (‘’Службени лист општине Параћин’’

бр.20/17 ), а у вези са чл. ,61,61а и 64а Закона опољопривредном земљишту (''службени гласник РС''бр. 62/06,65/08-др.закон и 41/09, 112/2015 и 80/17),СКУПШТИНА ОПШТИНЕ ПАРАЋИН, на седнициодржаној 07.03.2018. године донела је

Р Е Ш Е Њ Ео разрешењу стручне Комисије за израдугодишњег Програма заштите, уређења икоришћења пољопривредног земљишта у

Општини Параћин за 2017. годину

IРазрешава се стручна Комисија за израду

годишњег Програма заштите, уређења и коришћењапољопривредног земљишта у Општини Параћин за2017 годину у саставу:- председник Комисије: Драгана Богдановић, дипл.инжењер пољопривредеиз Параћина- чланови Комисије:

1.Славољуб Јовановић, инг.геодезије изПараћина

2.Милица Јевтић, дипломирани економистаиз Параћина

3.Милица Јовановић из Параћина4.Бојан Главић из Стриже5.Вељковић Ивица из Доњег Видова6.Илић Зоран из Параћина






На основу члана 32. и 36. став 4. Статутаопштине Параћин (‘’Службени лист општинеПараћин’’ бр. 20/17), а у вези са чл. 61, 61а и 64аЗакона о пољопривредном земљишту (''Службенигласник РС'' бр. 62/06,65/08-др.закон и 41/09,112/2015, 80/17), СКУПШТИНА ОПШТИНЕПАРАЋИН, на седници одржаној 07.03.2018. године,донела је

Р Е Ш Е Њ Ео образовању Комисије за израду годишњегПрограма заштите, уређења и коришћења

пољопривредног земљишта у Општини Параћинза 2018. годину


IОбразује се Комисија за израду годишњег

Програма заштите, уређења и коришћењапољопривредног земљишта у Општини Параћин за2018. годину у саставу:- председник Комисије:

Драгана Богдановић, дипл.инжењерпољопривреде из Параћина- чланови Комисије:

1.Славољуб Јовановић, инг.геодезије изПараћина

2.Ивана Ицић дипломирани економиста изПараћина

3.Милица Јовановић, дипломирани ветеринариз Параћина

4.Бојан Главић из Стиже5.Вељковић Ивица из Доњег Видова6.Илић Зоран из Параћина

IIЗадатак Комисије је да изради Предлог

годишњег Програма заштите, уређења и коришћењапољопривредног земљишта у складу са чланом 61,61а и 64а Закона о пољопривредном земљишту,упутствима и Инструкцијом надлежногМинистарства, прибави мишљење Комисије задавање мишљења коју образује председник општине,прибави писану сагласност Министарства наПредлог годишњег програма заштите, уређења икоришћења пољопривредног земљишта, као и да поистом поступку уколико буде потребно, израдиПредлог измене и допуне Годишњег програма.

Стручну обраду аката, других материјала,оранизационе и асминистративне послове заКомисију обављају Општинске управе и то Управа запољопривреду и локални економски развој и Управаза урбанизам, финансије, скупштине и општепослове.

IIIКомисија је дужна да Предлог годишњег

програма изради и достави Скупштини на усвајање уроку од 45 дана од дана образовања.

IVОво решење објавити у ''Службеном листу

општине Параћин''




На основу чл.32. Статута општине Параћин(''Службени лист општине Параћин'' бр.20/17) ичлана 3. Одлуке о поступку утврђивања назива улицаи тргова у општини Параћин ''ОСГ'', бр. 6/04),СКУПШТИНА ОПШТИНЕ ПАРАЋИН, на седнициодржаној дана 07.03.2018. године, донела је

Р Е Ш Е Њ Ео разрешењу и именовању члана Комисијe за

давање назива улица и тргова

IРАЗРЕШАВА СЕ, члан Комисијe за давање

назива улица и тргова и то:

- Јасмина Ристић, из Параћина

ИМЕНУЈЕ СЕ, члан Комисијe за давањеназива улица и тргова и то:

-Невенка Петровић, из Параћина

IIРешење објавити у ''Службеном листу





На основу чл.32 Статута општине Параћин(''Службени лист општине Параћин'', бр. 20/17) ичлана 17 Одлуке о оснивању Позоишта ''Параћин'' уПараћину (''Службени лист општине Параћин'', бр.31/16), СКУПШТИНА ОПШТИНЕ ПАРАЋИН наседници одржаној 07.03.2018. године, донела је

Р Е Ш Е Њ Ео разрешњу и именовању члана Управног одбора

Позоришта ''Параћин'' у Параћину

IРАЗРЕШАВА СЕ члан Управног одбора

Позоришта ''Параћин'' у Параћину, и то:-Владан Богдановић.

IIИМЕНУЈЕ СЕ члан Управног одбора

Позоришта ''Параћин'' у Параћину, и то:-Сања Лукић из Параћина.


IIIОво решење објавити у ''Службеном листу





На 32. тачке 9. Статута општине Параћин('''Службени лист општине Параћин'' број 20/17), ичлана 28. став 1 Статута општинске стамбенеагенције (''Службени лист општине Параћин'', број32/2015 од 15.05.2015. године и број 02/2018 од16.01.2018. године, СКУПШТИНА ОПШТИНЕПАРАЋИН, на седници одржаној 07.03.2018. године,константује и доноси

Р Е Ш Е Њ Ео разрешењу вршиоца дужности директора

Општинске стамбене агенције Параћин

IРазрешава се Радомир Живковић

дипломирани правник из Параћина дужностивршиоца дужности директора Општинске стамбенеагенције Параћин.



О б р а з л о ж е њ еПравни основ за доношење овог решења

садржан је у члану 32. тачке 9. Статута општинеПараћин (''Службени лист општине Параћин'' број20/17) којим је прописано да Скупштина општине ускладу са законом именује и разрешава управни инадзорни одбор, именује и разрешава директорејавних предузећа, установа, организација и службичији је оснивач и даје сагласност на њихове статуте,у складу са законом.

Чланом 28. став 1 Статута општинскестамбене агенције (''Службени лист општинеПараћин'', број 32/2015 од 15.05.2015. године и број02/2018 од 16.01.2018. године, прописано је дадиректора Општинске стамбене агенције именује иразрешава Скупштина општине.

Решењем број 02-159/2017-II од 10.08.2017.године Скупштина општине Параћин је именовалаРадомира Живковића из Параћина за вршиоцадужности директора Општинске стамбене агенцијеПараћин.

Како је именованом истекао мандат на који јеименован, Скупштина општине доноси решење као у

диспозитиву.ПОУКА О ПРАВНОМ ЛЕКУ: Против овог

решења није дозвољена жалба, али се може поднетитужба Управном суду у року од 30 дана.




На 32. тачке 9. Статута општине Параћин('''Службени лист општине Параћин'' број 20/17),тачка 9, став 2 Одлуке о оснивању стамбене агенцијеопштине Параћин'', број 3/13 и 7/15) и члана 28. став5 Статута Општинске стамбене агенције (''Службенилист општине Параћин'', број 32/2015 од 15.05.2015.године и број 02/2018 од 16.01.2018. године,СКУПШТИНА ОПШТИНЕ ПАРАЋИН, на седнициодржаној 07.03.2018.године, донела је

Р Е Ш Е Њ Ео именовању директора Општинске стамбене

агенције Параћин

IИменује се Радомир Живковић дипломирани

правник из Параћина за директора Општинскестамбене агенције Параћин, почев од 08.03.2018.године, на период од пет година.


општине Параћин''.Правни основ за доношење овог решења

садржан је у члану 32. тачке 9. Статута општинеПараћин ('''Службени лист општине Параћин'' број20/17) којим је прописано да Скупштина општине ускладу са законом именује и разрешава управни инадзорни одбор, именује и разрешава директорејавних предузећа, установа, организација и службичији је оснивач и даје сагласност на њихове статуте,у складу са законом.

Чланом 28. став 1 Статута Општинскестамбене агенције (''Службени лист општинеПараћин'', број 32/2015 од 15.05.2015. године и број02/2018 од 16.01.2018. године, прописано је дадиректора Општинске стамбене агенције именује иразрешава Скупштина општине.

Управни одбор Општинске стамбене агенцијеПараћин расписао је јавни конкурс за директораОпштинске стамбене агенције, и након спроведенепроцедуре доставио је Комисији за кадровска иадминистративна питања и јавна признањаскупштине општине Параћин, Одлуку Управног


одбора са предлогом да се за директора општинскестамбене агенције иманује Радомир Живковић.

На предлог овлашћених предлагача иКомисије за кадровка и административна питања ијавна признања општине Параћин, Скупштинаопштине је донела решење о именовању као удиспозитиву.

ПОУКА О ПРАВНОМ ЛЕКУ: Против овогрешења није дозвољена жалба, али се може поднетитужба Управном суду у року од 30 дана.

СКУПШТИНА ОПШТИНЕ ПАРАЋИНБрој:02-40/2018-II од 07.03.2018. године



На основу члана 46. став 1. тачка 7. Закона олокалној самопуправи ("Службени гласник РС", бр.129/2007 83/2014 - други закон и 101/2016 - другизакон), члана 74. став 1. тачка 7. Статута општинеПараћин (''Службени лист општине Параћин'', број20/17), члана 97. став 2. Закона о запосленима уаутономним покрајинама и јединицама локалнесамоуправе (''Службени гласник РС''бр. 21/2016,113/2017 и 113/2017-I - други закон), члана 35. став 1.Одлуке о изменама и допунама Одлуке оорганизацији општинских управа општине Параћин(''Службени лист општине Параћин'' број 19/2017,4/2018), Општинско веће општине Параћин наседници одржаној дана 20.02.2018. године, донело је:

Р Е Ш Е Њ ЕО ПОСТАВЉЕЊУ НА ПОЛОЖАЈ НАЧЕЛНИКА

УПРАВЕ ЗА ПОЉОПРИВРЕДУ И ЛОКАЛНИЕКОНОМСКИ РАЗВОЈ ОПШТИНЕ ПАРАЋИН

IПОСТАВЉА СЕ СЛАВКА ЈОВАНОВИЋ,

дипломирани инжењер пољопривреде из Параћинана положај Начелника Управе за пољопривреду илокални економски развој општине Параћин, напериод од 5 (пет) година, почев од 20.02.2018.године.



ОПШТИНСКО ВЕЋЕ ОПШТИНЕ ПАРАЋИНБрој: 02-33/2018-III од 20.02.2018. године

ПРЕДСЕДНИК ОПШТИНСКОГ ВЕЋА, Саша Пауновић, дипл.инж.ел.________________________________

На основу члана 46. став 1. тачка 7. и члана56. Закона о локалној самоуправи („Сл. гласник РС“бр. 129/2007, 83/2014 – др. закон, 101/2016 – др.закон), члана 56. став 1. Закон о запосленима уаутономним покрајинама и jeдиницама локалнесамоуправе ("Службени гласник РС", бр. 21/2016,113/2017 и 113/2017-I – др. закон), члана 74. Статутаопштине Параћин („Сл. лист општине Параћин“ бр.20/2017), члана 37. Одлуке о организацијиопштинских управа општине Параћин („Сл. листопштине Параћин“ бр. 19/2017, 4/2018) и члана 22.Пословника о раду Општинског већа општинеПараћин („Сл. лист општине Параћин“ бр.12/2017),Општинско веће општине Параћин, дана 20.02.2018.године, донело је

Р Е Ш Е Њ Е

IРазрешава се Драгана Богдановић, дипл. инж.

пољопривреде, дужности вршиоца дужностиначелника Управе за пољопривреду и локалниекономски развој, закључно са 19.02.2018. године

IIОво решење објавити у „Службеном листу

општине Параћин“.

О б р а з л о ж е њ еПравни основ за доношење овог Решења

садржан је у члану 56. став 2. Закона о запосленима уаутономним покрајинама и jeдиницама локалнесамоуправе ("Службени гласник РС", бр. 21/16,113/17 и 113/2017-I – др. закон). Обзиром да је20.02.2018. године постављен начелник управе,дужност вршиоца дужности престаје закључно са19.02.2018. године.



На основу члана 46.тачка 1. Закона о локалнојсамоуправи (‘’Службени гласник РС’’ бр.129/07,83/14-др.закон и 101/16-др.закон), члана 74. тачка 1.Статута општине Параћин (‘’Службени листопштине Параћин’’ бр.20/2017), члана 22.Пословника о раду Општинског већа општинеПараћин (‘’Службени лист општине Параћин'',бр.12/17), ОПШТИНСКО ВЕЋЕ ОПШТИНЕПАРАЋИН, на седници одржаној 21.02.2018. године,донело је


З А К Љ У Ч А К

IДАЈЕ СЕ сагласност на Извештај Комисије

за оцену и стручни преглед годишњих и посебнихпрограма у области спорта о усвајању Ревидираногпредлога годишњег програма Фудбалског клуба“Младост” Сикирица, Фудбалског клуба“Омладинац” Шалудовац, Фудбалског клуба “Трио”Параћин, Фудбалског клуба “БСК Буљане” Буљане,Спортског удружења “Доња Мутница ФК” ДоњаМутница, Фудбалског клуба “Херој” Бусиловац,Фудбалског клуба “Напредак” Дреновац, Фудбалскогклуба “Младост” Горња Мутница бр. 06-28/2018-I од20.02.2018.године.

IIOвaј Закључак објавити у ''Службеном листу

општине Параћин.''



На основу члана 69. став 4. Закона обуџетском систему ("Службени гласник РС", бр.54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012,62/2013, 63/2013 – испр., 108/2013, 142/2014, 68/2015– др. закон, 103/2015, 99/2016 и 113/2017) и члана 7.Одлуке о буџету општине Параћин за 2018. годину(''Службени лист општине Параћин'', бр. 19/2017),као и Предлога Начелника Управе за урбанизам,финансије, скупштинске и опште послове бр. 400-363/2018-V-01 од 21.02.2018. године, Председникопштине Параћин доноси

Р Е Ш Е Њ Ео употреби средстава текуће буџетске резерве

1. Из средстава утврђених Одлуком о буџетуопштине Параћин за 2018. годину, Раздео 5, глава 5.1– Управе за урбанизам, финансије, скупштинске иопште послове, програм 0602, програмска активност0602-0001, функција 130 – Опште услуге, економскакласификација 499000 – Средства резерве – текућарезерва, одобравају се Управи за урбанизам,финансије, скупштинске и опште послове – ОШ''Ђура Јакшић'' Параћин, средства у укупномизносу од 100.000,00 динара на име: - исплатепомоћи запосленима у случају боловања дужег одтри месеца (за три раднице ове школе).

2. Средства из тачке 1. овог решењараспоређују се на апропријације утврђене у оквирураздела 5 – Управа за урбанизам, финансије,скупштинске и опште послове, глава 5.3 Основно

образовање, програмска активност 2002-0001,функција 912 – основно образовање, економскакласификација 463100 Текући трансфери осталимнивоима власти, тако да укупан план средстава овеапропријације за 2018. годину (извор финансирања01) износи 102.830.000 динара (трошак 414 социјалнадавања запосленима, 1.760.000 динара), а у делу којисе односи на главу 5.32 ОШ ''Ђура Јакшић''Параћин, програмска активност 2002-0001,економска класификација 4631 Текући трансфериосталим нивоима власти, тако да укупан плансредстава ове апропријације за 2018. годину (изворфинансирања 01) износи 10.720.000 динара (трошак414 социјална давања запосленима, 250.000 динара).

3. О реализацији овог решења стараће сеОдељење за финансије и буџет.

4. Ово решење објавити у ''Службеном листуопштине Параћин''.

О б р а з л о ж е њ еОШ ''Ђура Јакшић'' Параћин, обратила се

Председнику општине захтевом бр. 81/4 од21.02.2018. године, којим тражи додатна средства уизносу од 100.000,00 динара на име: - исплатепомоћи запосленима у случају боловања дужег одтри месеца (за три раднице ове школе).

Решавајући по поднетом захтеву, у складу садатим предлогом Начелника Управе за урбанизам,финансије, скупштинске и опште послове бр. 400-363/2018-V-01 од 21.02.2018. године, донета јеодлука као у изреци овог решења.

ПРЕДСЕДНИК ОПШТИНЕ ПАРАЋИНБрој: 400-362/2018-I од 21.02.2018. године

ПРЕДСЕДНИК ОПШТИНЕ, Саша Пауновић, дипл.инж.ел.________________________________

На основу чл. 46 Закона о локалнојсамоуправи (‘’Службени гласник РС’’ бр.129/07,83/14-др.закон, 101/16-др.закон), чл. 74. Статутаопштине Параћин (‘’Службени лист општинеПараћин’’, бр.20/17), и члана 22. Пословника о радуОпштинског већа општине Параћин (‘’Службенилист општине Параћин, бр.12/17), ОПШТИНСКОВЕЋЕ ОПШТИНЕ ПАРАЋИН, на седници одржаној26.02.2018. године, доноси


IНАЛАЖЕ СЕ Одељењу за буџет и финансије

Управе за урбанизам, финансије, скупштинске иопште послове да у циљу обезбеђивања средстава запројекат реконструкције Опште болнице Параћин ипројекат система одбране од поплава преусмери


финансијска средства у износу до 12.000.000,00динара из Финансијског плана Центра за социјалнирад у Параћину за 2018. годину и то са позицијенамењене субвенцији превоза за стара лица, као и даприликом планирања буџета за 2019. годину овоОдељење обезбеди 12.000.000,00 динара за израдунаведених пројеката.

IIОБАВЕЗУЈЕ СЕ Центар за социјални рад у

Параћину да, у складу са горе наведеним извршиусклађивање Правилника о начину, условима,критеријумима, мерилима и другим елементима засубвенције цене превоза старих лица и извршипрерасподелу средстава за финансирање субвенцијапревоза најугроженијих категорија старих лица уоквиру Финансијског плана Центра за социјални радза 2018. годину, који је донет у складу са Одлуком обуџету Општине Параћин за 2018. годину.

IIIOвaј закључак објавити у ''Службеном листу




На основу чл. 46 Закона о локалнојсамоуправи (‘’Службени гласник РС’’ бр.129/07,83/14-др.закон, 101/16-др.закон), чл. 74. Статутаопштине Параћин (‘’Службени лист општинеПараћин’’, бр.20/17), и члана 22. Пословника о радуОпштинског већа општине Параћин (‘’Службенилист општине Параћин, бр.12/17), ОПШТИНСКОВЕЋЕ ОПШТИНЕ ПАРАЋИН, на седнициодржаној 26.02.2018. године, доноси


IНАЛАЖЕ СЕ Одсеку за информисање

општине Параћин да путем локалних средставаинформисања информише јавност о детаљимапонуде Општине Параћин упућене компанији ''DelphiЕuropen Holdings Limited''.

IIOвaј закључак објавити у ''Службеном листу




На основу члана 69. став 4. Закона обуџетском систему ("Службени гласник РС", бр.54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012,62/2013, 63/2013 – испр., 108/2013, 142/2014, 68/2015– др. закон, 103/2015, 99/2016 и 113/2017) и члана 7.Одлуке о буџету општине Параћин за 2018. годину(''Службени лист општине Параћин'', бр. 19/2017),као и Предлога Начелника Управе за урбанизам,финансије, скупштинске и опште послове бр. 400-392/2018-V-01 од 26.02 2018. године, Председникопштине Параћин доноси

Р Е Ш Е Њ Ео употреби средстава текуће буџетске резерве

1. Из средстава утврђених Одлуком о буџетуопштине Параћин за 2018. годину, Раздео 5, глава 5.1– Управе за урбанизам, финансије, скупштинске иопште послове, програм 0602, програмска активност0602-0001, функција 130 – Опште услуге, економскакласификација 499000 – Средства резерве – текућарезерва, одобравају се Управи за урбанизам,финансије, скупштинске и опште послове,средства у укупном износу од 1.310.308,00 динара наиме: - суфинансирања услуга социјалне заштите поуговору између Министарства за рад, запошљавање,борачка и социјална питања, бр. 401-01-00163-87/2018-09 од 05.02.2018. године и општинеПараћин, број 400-322/18-I од 12.02.2018.године.

2. Средства из тачке 1. овог решења,распоређују се на апропријацију у оквиру раздела 5,глава 5.1 Управа за урбанизам, финансије,скупштинске и опште послове, програм 0602,програмска активност 0602 – 0001, функција 090социјална заштита некласификована на другомместу, извор финансирања 01, економскакласификација 424000 Специјализоване услуге, такода укупан план средстава ове апропријације за 2018.годину износи 16.613.387 динара (изворфинансирања 01 1.310.308 динара; изворфинансирања 07 13.103.079 динара; изворфинансирања 15 2.200.000 динара).

3. О реализацији овог решења стараће сеОдељење за финансије и буџет.

4. Ово решење објавити у ''Службеном листуопштине Параћин''.

О б р а з л о ж е њ еНачелник Управе за урбанизам, финансије,

скупштинске и опште послове, на основу Уговора о


наменским трансферима Министарства за рад,запошљавање, борачка и социјална питања, обратиосе Председнику општине предлогом, којим тражидодатна средства у износу од од 1.310.308,00 динарана име: - суфинансирања услуга социјалне заштитепо уговору између Министарства за рад,запошљавање, борачка и социјална питања, бр. 401-01-00163-87/2018-09 од 05.02.2018. године и општинеПараћин, број 400-322/18-I од 12.02.2018.годинеРешавајући по поднетом захтеву, у складу са датимпредлогом Начелника Управа за урбанизам,финансије, скупштинске и опште послове, бр. 400-392/2018-V-01 од 26.02. 2018. године, донета јеодлука као у изреци овог решења.

ПРЕДСЕДНИК ОПШТИНЕ ПАРАЋИНБрој: 400-397/2018-I од 26.02.2018. године

ПРЕДСЕДНИК ОПШТИНЕ, Саша Пауновић, дипл.инж.ел.________________________________

На основу члана 46. став 1. тачка 7. Закона олокалној самопуправи ("Службени гласник РС", бр.129/2007, 83/2014 - други закон и 101/2016 - другизакон), члана 74. став 1. тачка 7. Статута општинеПараћин (''Службени лист општине Параћин'', број20/17), члана 97. став 2. Закона о запосленима уаутономним покрајинама и јединицама локалнесамоуправе (''Службени гласник РС''бр. 21/2016,113/2017 и 113/2017-I - други закон), члана 35. став 1.Одлуке о изменама и допунама Одлуке оорганизацији општинских управа општине Параћин(''Службени лист општине Параћин'' број 19/2017,4/2018), Општинско веће општине Параћин наседници одржаној дана 06.03.2018. године, донело је:

Р Е Ш Е Њ ЕО ПОСТАВЉЕЊУ НА ПОЛОЖАЈ НАЧЕЛНИКА

УПРАВЕ ЗА ПОСЛОВЕ ОРГАНА ОПШТИНЕ,ОПШТИНЕ ПАРАЋИН

IПОСТАВЉА СЕ ДЕЈАН ЦВЕЈИЋ,

дипломирани инжењер машинства из Параћина наположај Начелника Управе за послове органаопштине, општине Параћин, на период од 5 (пет)година, почев од 07.03.2018. године.





На основу члана 46. став 1. тачка 7. и члана56. Закона о локалној самоуправи („Сл. гласник РС“бр. 129/2007, 83/2014 – др. закон, 101/2016 – др.закон), члана 56. став 1. Закон о запосленима уаутономним покрајинама и jeдиницама локалнесамоуправе ("Службени гласник РС", бр. 21/2016,113/2017 и 113/2017-I – др. закон), члана 74. Статутаопштине Параћин („Сл. лист општине Параћин“ бр.20/2017), члана 37. Одлуке о организацијиопштинских управа општине Параћин („Сл. листопштине Параћин“ бр. 19/2017, 4/2018) и члана 22.Пословника о раду Општинског већа општинеПараћин („Сл. лист општине Параћин“ бр.12/2017),Општинско веће општине Параћин, дана 06.03.2018.године, донело је

Р Е Ш Е Њ Е

IРазрешава се Јелена Костић, мастер

економиста, дужности вршиоца дужности начелникаУправе за послове органа општине, општинеПараћин, закључно са 06.03.2018. године

IIОво решење објавити у „Службеном листу

општине Параћин“.

О б р а з л о ж е њ еПравни основ за доношење овог Решења

садржан је у члану 56. став 2. Закона о запосленима уаутономним покрајинама и jeдиницама локалнесамоуправе ("Службени гласник РС", бр. 21/16,113/17 и 113/2017-I – др. закон). Обзиром да јепостављен начелник управе, дужност вршиоцадужности престаје закључно са 06.03.2018. године.



90_____ ______ ________СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ ПАРАЋИН БР.7_ _____________07.03.2018.

С А Д Р Ж А Ј

Р.бр. стр.

1. Измена Плана генералне регулације насељеног места Параћин, број: 350-26/2018-II од 07.03.2018. године .................................... 12. Одлука о финансирању стамбене подршке средствима буџета општине Параћин, број: 400-424/2018-II од 07.03.2018. године .... 773. Одлука о прибављању станова и породичних кућа у јавној својини општине Параћин ради стамбене подршке,

број: 360-50/2018-II од 07.03.2018. године ................................................................................................................................................. 784. Решење o давању сагласности на Одлуку о измени Статута Дома здравља Параћин, број: 110-6/2018-II од 07.03.2018. године ... 805. Одлука о задужењу Општине Параћин за реализацију капиталних инвестиционих пројеката у 2018. години,

број: 400-425/2018-II од 07.03.2018. године ............................................................................................................................................... 816. Решење o давању сагласности на Одлуку Надзорног одбора Јавног предузећа за водовод и канализацију ''Водовод'' у

Параћину о кредитном задужењу, број: 400-412/2018-II од 07.03.2018. године .................................................................................... 817. Решење о давању сагласности на Уговор о отуђењу непокретности из јавне својине Општине Параћин која се налазе у улици

Краља Петра I у Параћину, број: 463-22/2018-II од 07.03.2018. године ................................................................................................. 828. Решење о разрешењу Комисије за спровођење поступка јавног надметања за давање у закуп пољопривредног земљишта у

државној својини за 2017. годину, број: 02-47/2018-II од 07.03.2018. године ....................................................................................... 829. Решење о образовању Комисије за спровођење поступка јавног надметања за давање у закуп пољопривредног земљишта у

државној својини за 2018. годину, број: 02-48/2018-II од 07.03.2018. године ....................................................................................... 8310. Решење о разрешењу стручне Комисије за израду годишњег Програма заштите, уређења и коришћења пољопривредног

земљишта у Општини Параћин за 2017. годину, број: 02-49/2018-II од 07.03.2018. године ............................................................... 8311. Решење о образовању Комисије за израду годишњег Програма заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта у

Општини Параћин за 2018. годину, број: 02-50/2018-II од 07.03.2018. године .................................................................................... 8312. Решење о разрешењу и именовању члана Комисијe за давање назива улица и тргова, број: 02-51/2018-II од 07.03.2018. године . 8413. Решење о разрешњу и именовању члана Управног одбора Позоришта ''Параћин'' у Параћину, број: 02-52/2018-II од

07.03.2018. године ........................................................................................................................................................................................ 8414. Решење о разрешењу вршиоца дужности директора Општинске стамбене агенције Параћин, број: 02-53/2018-II од

07.03.2018. године ........................................................................................................................................................................................ 8515. Решење о именовању директора Општинске стамбене агенције Параћин, број: 02-40/2018-II од 07.03.2018. године ..................... 8516. Решење о постављењу на положај начелника Управе за пољопривреду и локални економски развој општине Параћин,

број: 02-33/2018-III од 20.02.2018. године ................................................................................................................................................. 8617. Решење о разрешењу вршиоца дужности начелника Управе за пољопривреду и локални економски развој, број: 02-33/2018-III

од 20.02.2018. године ................................................................................................................................................................................... 8618. Закључак о давању сагласности на Извештај Комисије за оцену и стручни преглед годишњих и посебних програма у области

спорта о усвајању Ревидираног предлога годишњег програма Фудбалског клуба “Младост” Сикирица, Фудбалског клуба“Омладинац” Шалудовац, Фудбалског клуба “Трио” Параћин, Фудбалског клуба “БСК Буљане” Буљане, Спортског удружења“Доња Мутница ФК” Доња Мутница, Фудбалског клуба “Херој” Бусиловац, Фудбалског клуба “Напредак” Дреновац,Фудбалског клуба “Младост” Горња Мутница, број: 06-31/2018-III од 21.02.2018. године ................................................................ 86

19. Решење о употреби средстава текуће буџетске резерве, број: 400-362/2018-I од 21.02.2018. године ................................................. 8720. Закључак Општинског већа о преусмеравању средстава, број: 06-34/2018-III од 26.02.2018. године ................................................ 8721. Закључак Општинског већа о компанији ''Delphi Еuropen Holdings Limited'', број: 06-34/2018-III од 26.02.2018. године ................ 8822. Решење о употреби средстава текуће буџетске резерве, број: 400-397/2018-I од 26.02.2018. године .................................................. 8823. Решење о постављењу на положај начелника Управе за послове органа општине, општине Параћин, број: 02-45/2018-III од

06.03.2018. године ......................................................................................................................................................................................... 8924. Решење о разрешењу вршиоца дужности начелника Управе за послове органа општине, општине Параћин, број: 02-46/2018-III

од 06.03.2018. године .................................................................................................................................................................................... 89

Издавач: Управа за урбанизам, финансије, скупштинске и опште послове. Адреса: 35250 Параћин,ул.Томе Живановића бр.10.

Телефон: 563-601. Телефакс: 563-165. Текући рачун: 840-742351843-94, са позивом на број 97 61-077. Главни и одговорни уредник: Данијела Радоњић, начелник управе за урбанизам, финансије, скупштинске и опште

послове општине Параћин. Редакција: Маја Ракић, Драгана Костић, Јелена Костић. Штампа: Одељење за општу управу и заједничке послове.

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ ПАРАЋИН - paragraf lex · 2018. 6. 28. ·...

Documents